Vesti – 16.07.2026

Događaji koji su obeležili današnji dan

Dragana Diamandi и Newsroom, 16.07.2026, 16:30

Predsednik Rumunije, Nikušor Dan, danas je, više od 2 sata, razgovarao sa predstavnicima stranaka iz bivše vladajuće koalicije o Novom urbanističkom kodeksu – zakonu koji predstavlja jednu od najvažnijih prekretnica u Nacionalnom planu oporavka i otpornosti. Dokument bi trebalo da pojednostavi i ujedini pravila u vezi sa teritorijalnim razvojem, građevinskim dozvolama i urbanističkim planiranjem. Učesnici sastanka postigli su konsenzus o ovoj prekretnici koja mora biti ispunjena do 31. avgusta. Tranša finansiranja iz PNRR-a vredna skoro milijardu evra zavisi od blagovremenog usvajanja Urbanističkog kodeksa. U opoziciji, Alijansa za ujedinjene Rumuna, međutim, tvrdi da će dokument u sadašnjem obliku blokirati i dodatno birokratizovati Rumuniju, umesto da donese pravu reformu u ovoj oblasti. Stranka je kritikovala rumunskog predsednika zbog organizovanja selektivnih debata o Urbanističkom kodeksu, iz kojih je glavna opoziciona stranka isključena bez ikakvog objašnjenja. Rumunija može dobiti preko 4,5 milijardi evra nepovratnih sredstava ako do kraja avgusta usvoji reforme predviđene PNRR-om

Vršilac dužnosti premijera i ministra energetike Ilie Boložan, sastao se u Bukureštu sa ministarkom rudarstva i energetike Srbije, gospođom Dubravkom Đedović Handanović. Nakon razgovora potpisan je Memoranduma o razumevanju između vlada Rumunije i Republike Srbije o razmeni informacija o projektu reaktivne hidroelektrane Đerdap 3. „Rumunija i Srbija imaju dugu istoriju saradnje u oblasti energetike, Hidroelektrane Đerdap I i II zajednički su projekti koji uspešno rade već decenijama i od velikog su značaja za obe zemlje. Danas otvaramo razgovore o mogućem novom projektu. Memorandum koji smo danas potpisali stvara neophodan okvir za razmenu informacija o projektu reaktivne hidroelektrane Đerdap 3 i omogućava da sagledamo koristi koje bi mogao da donese, ali i njegov mogući uticaj“, izjavio je Ilie Boložan na zajedničkoj konferenciji za novinare. Ministarka Dubravka Đedović Handanović ocenila je da je zajednička reverzibilna hidroelektrana „Đerdap 3“ strateški projekat koji bi region doveo u znatno povoljniji položaj na tržištu balansiranja električne energije u istočnoj Evropi. „Ova hidroelektrana omogućiće veće uključivanje energije iz obnovljivih izvora u elektroenergetski sistem, čime će doprineti energetskoj tranziciji i razvoju čistije energetike. Ukoliko bude izgrađena, Đerdap 3 biće najveći objekat za skladištenje energije u ovom delu Evrope, a moguće i na čitavom kontinentu“, rekla je srpska ministarka.

Federacija SANITAS najavila je štrajk upozorenja u ponedeljak, 20. jula, u više od 400 zdravstvenih ustanova u Rumuniji u kojima rade članovi ovog sindikata. Tokom dva sata biće obezbeđeno samo pružanje hitne medicinske pomoći, dok će redovna zdravstvena delatnost biti smanjena na jednu trećinu. Radni spor izazvan je dugogodišnjim nezadovoljstvom zbog pitanja zarada i izraženog nedostatka medicinskog osoblja u zdravstvenom sistemu. Tome se pridružuju i primedbe na odredbe koje bi mogle biti uključene u novi zakon o platama zaposlenih u javnom sektoru, objasnio je predsednik sindikata SANITAS,, Julijan Pope. Predstavnici sindikata zaposlenih u zdravstvu upozoravaju da bi, ukoliko Vlada u Bukureštu ne uvaži njihove zahteve, od 28. jula mogli da pokrenu generalni štrajk.

Vlada je na sednici u četvrtak odobrila Odluku o proglašenju javnog interesa i nacionalnog značaja fudbalskog takmičenja UEFA Lige Evrope, kao i kandidaturu Rumunije, pripremu i održavanje finala UEFA Lige Evrope u Bukureštu 2028. ili 2029. godine. Rumunija bi tako postala prva zemlja u regionu koja će po drugi put biti domaćin finala nekog evropskog klupskog takmičenja, čime bi učvrstila svoj status takmičarske destinacije za velike sportske događaje, precizira Izvršna vlast. Rumunija je takođe organizovala finale takmičenja 2012. godine, kada je Nacionalna arena u Bukureštu bila domaćin finala UEFA Lige Evrope između Atletiko Madrida i Atletik Bilbaa.

Radna poseta vršioca dužnosti ministra spoljnih poslova, Oane Ćoju, SAD nastavlja se do 17. jula. Razgovori u Vašingtonu nastavak su susreta održanih na samitu NATO-a, kao i bilateralnih razgovora u Bukureštu, koji su bili posvećeni bezbednosti, ekonomskoj saradnji i sporazumu o socijalnom osiguranju između Rumunije i Sjedinjenih Američkih Država, koji će stupiti na snagu 1. septembra. „U godini kada Sjedinjene Američke Države obeležavaju 250 godina od proglašenja nezavisnosti, naše partnerstvo dobija još veći značaj. To potvrđuje da demokratija i osnovne slobode predstavljaju temelj zajedničke vizije za dalje jačanje strateškog partnerstva, kako u okviru NATO-a, tako i na regionalnom nivou, sa ciljem unapređenja bezbednosti, privrednog rasta i otvaranja kvalitetnih radnih mesta – ciljeva koje dele dve države“, izjavila je Oana Coju.

Rumunija se nalazi na poslednjem mestu u Evropskoj uniji po očekivanom trajanju radnog veku, koji je za 2025. godinu procenjen na 32,7 godina, što je povećanje u odnosu na 32,2 godine iz 2023, pokazuju podaci koje je u četvrtak objavio Eurostat. Prema ovom istraživanju, očekuje se da će osobe starije od 15 godina u Evropskoj uniji u proseku raditi 37,5 godina tokom svog radnog veka u 2025. godini, u poređenju sa 37,2 godine u 2024. Ipak, među državama članicama postoje značajne razlike. U sedam zemalja članica, koje su sve nordijske države, očekivano trajanje radnog veka iznosi 40 ili više godina. S druge strane, Rumunija sa 32,7 godina, Italija sa 33 godine i Bugarska sa 34,6 godina imaju najkraći radni vek u Evropskoj uniji, navodi Eurostat.

Učesnici samita Ukrajina-Jugoistočna Evropa potpisali su u Kijevu zajedničku deklaraciju kojom potvrđuju podršku nezavisnosti, suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine i pozivaju na hitno povlačenje ruskih trupa. U dokumentu od 20 tačaka se takođe navodi da evropski lideri podržavaju pristupanje Ukrajine Evropskoj uniji i NATO-u. Jedini koji nije potpisao završnu deklaraciju bio je predsednik Srbije. Rumuniju je predstavljao predsednik Nikušor Dan, koji je izjavio da su učesnici skupa ocenili da rat u Ukrajini utiče na bezbednost Jugoistočne Evrope, Zapadnog Balkana i regiona Crnog mora.