Pregled glavnih društveno-političkih dogadjaja nedelje (24.10.2026)

Rumunija je tekuće nedelje najzad dobila vladu sa punim nadležnostima nakon 5. maja kada je izglasano nepoverenje prethodnom kabinetru.

Roxana Vasile и Mircea Mihai, 24.10.2026, 00:00

Rumunija je tekuće nedelje najzad dobila vladu sa punim nadležnostima nakon izglasavanja nepoverenja prethodnom kabinetru 5. maja. Vlada Ilija Boložanua, sastavljena od predstavnika Nacionalne liberalne partije (PNL), Unije spasite Rumuniju (USR) i Demokratskog saveza Madjara u Rumuniji (UDMR) obavljala je punih pet meseci samo redovne dužnosti. U ovom periodu predsednik države Nikušor Dan imenovao je tri mandatara za sastav vlade. Prvi mandatar je vratio mandat pre gasanja o povedenju u Parlamentu, dok narednim mandatarima Parlament nije izglaso poverenje. Sa 280 glasova, sa 47 više nego što je bilo potrebno, Parlament je izglasao poverenje novinaru i diplomati Luki Nikuleskuu. Pored deblokade situacije, inauguracija nove vade rekonfigurisala je političku scenu. Socijaldemokratska partija, najveća politička stranka, jedina je stranka zastupljena u vladi sa 11 ministara, ostala 6 mandata rezervisana su za nestranačke ministre. Drugim rečima sada su u opoziciji četiri stranke – tri koje su bile u prosloj vladi-Nacionalna liberalna, Unija spasite Rumuniji i Demokratski savez Madjara u Rumuniji- i nacionalistička Alijansa za ujedinjenje Rumuna (AUR). Nacionalna liberalna partija i Demokratski savez Madjara glasali su za kabinet Nukuleskua na bazi političkog dogovora kao privremeno rešenje za tranzitni period. Parlamentarci Unije spasite Rumuniju glasali su protiv, a Alijansa za ujedinjenje Rumuna nije glasala. Nova konfiguracija Parlamneta pokazuje da vlada računa na manjinsku podršku u Parlamentu. Premijer Luka Nikulesku govorio je o potrebi poboljašnja životnog standarda, zaštiti najvulnerabilnijih kategorija stanovništva i obećao oporavak privrede i otvaranje novih radnih mesta. Premijer je dodao da je državni budžet za narednu godinu jedan od glavnim prioriteta i da je potrebno da se poštuje ciljni deficit i da se podrže ekonomski oporavak i socijalne mere.

Dan nakon inauguracije vlade, Eurostat je objavio podatak da je Rumunija na prvom mestu u Evropskoj uniji po deficitu budžeta u 2025. godini od 7,8% i da je državni dug povećan na skoro 60% bruto društvenog proizvoda. Istovremeno Rumunija je zabeležila u drugom tromesečju 2026. godine deficit od 9,2% a u prva tri meseca godine od 5,5%. Ministarstvo finansija u Bukureštu precizira da su ovi poslednji podaci sezonski i da se ne odnose na kumulirani deficit od početka godine. Izveštaj Eurostata izazvao je pravu političku buru u Rumuniji. ,,Rumuni su džabe izloženi većim porezima’’-reagovala je Socijaldemokratsla partija, koja je kritikujući politiku štednje bivšeg premijera Ilija Boložanua izglasavanjem nepoverenja izazvala 5. maja pad vlade u kojoj su bili i socijaldemokratski ministri. Socijaldemokrate, ponovo na vlast, tvrde da je u vreme vlade Ilija Boložanua Rumunija postala apsolutni evropski šampion u postizanju loših rezultata:ima najveći deficit, najveću inflaciju, najveće smanjenje potrošnje i najveći privredni pad. Predstavljajući bilans mandata, bivši liberalni premijer Ilija Boložan je rekao da je smanjen budžetski deficit prošle kao i ove godine i da rejting agencije nisu smanjile kreditni rejting zemlje. Priznao je da je ekonomija zabeležila pad i da je potrošnja stanovništva smanjena, sa napomenom da je stari privredni rast bio toksičan jer se oslanjao isključivo na pozajmice.

Vrhovni savet odbrane zemlje razmatrao je u četvrtak u Bukureštu mere za dodatno jačanje bezbednosti u Crnom moru, odbranu teritorijalnih voda, kritičke infrastrukture i bezbednost trgovačke plovidbe. Sednicu je sazvao predsednik države Nikušor Dan nakon napada na trgovačke brodove u blizini obala Rumunije i Bugarske i u teritorijalnim vodama, napadi koji se pripisuju Rusiji. Članovi Saveta za odbranu zemlje naglasili su da bezbednost Crnog mora predstavlja suštinsku komponentu nacionalne i evroatlanske bezbednosti i da će Rumunija, u tesnoj saradnji sa saveznicima i partnerima, zaštititi nacionalne interese i preduprediti eskalacije. Situacija u Crnom moru, konkretne mere jačanja bezbednosti i zaštita plovidbe, trgovine i energetske infrastrukture bile su i teme skupa Severoatlanskog saveta u Brisleu. U Strazburgu, napadi Rusije na trgovačke brodove u blizini obala Rumunije i Bugarske bili su glavna tema rasprava u Evropskom parlamentu, koji je uvojio rezoluciju kojom se od Evropske unije zahteva da razmatra eventualne pomorske operacije u Crnom moru. Rezolucija, usvojena velikom većinom glasova, osudjuje nedavne napade na civilne trgovačke brodove koji su sastavni deo eskalacije rata protiv Ukrajine.

Nova vlada u Bukureštu izrazava spremnost Rumunije da se pretvori u logistički, ekonomski i strateški hab za obnovu Ukrajine i navodi da rumunske firme imaju ekspertizu, spremnost i geografsku blizinu, uslovi potrebni za učešće u ovom projektu. Poruka je upućena prilikom organizovanja treće Medjunarodne konferencije u Bukureštu ,,Obnova Ukrajine: bezbednost, šanse i investicije’’ u organizaciji Novog strateškog centra (New Strategy Center). Rumunija nije samo sgigurna tranzitna zemlja, već i stabilna platforma za medjunarodne kompanije koje žele da učestvuju u najvećem projektu obnove posle Drugog svetskog rata. Prema rezultatima jedne studije, potrebno je da se blizina Rumunije južnom delu Ukrajine valorizuje velikim projektima drumske, morske i železničke infrastrukture.