16.09.- 22.09.2013.
Predstavnici Senata i Poslaničkog doma doneli su odluku o osnivanju specijalne komisije za analizu projekta eksploatacije zlata u mestu Rošija Montana. Komisija će do 20. oktobra morati da završi ovaj izveštaj. Projekat Rošija Monatna stvorio je tenzije unutar Socijal-liberalne unije (USL) na vlasti nakon što je kabinet socijal-demokratskog premijera Viktora Ponte napravio projekat koji propisuje uslove za eksploataciju. Odluka je izazvala i talas protesta u više rumunskih gradova kao i u inostranstvu. Protivnici projekta tvrde da će eksploatacija zlata pomoću cijanida, koju predlaže kanadska kompanija, imati negativne posledice po čovekovu sredinu, dok pristalice, uglavnom meštani, tvrde da bi otvaranje rudnika stvorilo nova radna mesta i rešilo društveno- ekonomske probleme ove zone. Nalazište zlata u mestu Rošija Montana smatra se jednim od najvećih u Evropi i treći u svetu. Prema procenama eksperata, pored zlata nalazište ima i velike količine retkih metala, kao i 1600 tona srebra.
Mihai Pelin, 21.09.2013, 14:31
Predstavnici Senata i Poslaničkog doma doneli su odluku o osnivanju specijalne komisije za analizu projekta eksploatacije zlata u mestu Rošija Montana. Komisija će do 20. oktobra morati da završi ovaj izveštaj. Projekat Rošija Monatna stvorio je tenzije unutar Socijal-liberalne unije (USL) na vlasti nakon što je kabinet socijal-demokratskog premijera Viktora Ponte napravio projekat koji propisuje uslove za eksploataciju. Odluka je izazvala i talas protesta u više rumunskih gradova kao i u inostranstvu. Protivnici projekta tvrde da će eksploatacija zlata pomoću cijanida, koju predlaže kanadska kompanija, imati negativne posledice po čovekovu sredinu, dok pristalice, uglavnom meštani, tvrde da bi otvaranje rudnika stvorilo nova radna mesta i rešilo društveno- ekonomske probleme ove zone. Nalazište zlata u mestu Rošija Montana smatra se jednim od najvećih u Evropi i treći u svetu. Prema procenama eksperata, pored zlata nalazište ima i velike količine retkih metala, kao i 1600 tona srebra.
Premijer Rumunije Viktor Ponta predstavio je u rumunskom parlamentu sadržaj pisma o namerama za novi aranžman iz predostrožnosti sa Evropskom komisijom, Medjunarodnim monetarnim fondom i Svetskom bankom. Dokument će biti potpisan na dvogodišnji period i biće vredan 4 milijarde evra. Medjunarodni poverioci traže za uzvrat reforme zdrastvenog sistema i privatizaciju većeg broja državnih kompanija. Premijer je precizirao da su jedini porezi dogovoreni sa Monetarnim fondom doprinos za socijalno i zdrastveno osiguranje na prihode od unajmljivanja stanova, kao i akcize na luksuzne proizvode, kako bi se nadoknadilo smanjenje takse na dodatnu dobit sa 24 na 9 odsto. Upravni odbor MMF-a analizirace ove jeseni pismo o namerama.
Posle 23 godine od pada komunizma, ministarstvo pravosudja uputilo je na raspravu nacrt zakona koji predvidja da bivši osudjeni načelnici za nedela vršena do decembra 1989. godine treba da plate obeštećenje njihovim žrtvama. Bivši politički zatvorenici smatraju da mera dolazi prekasno, jer 95 odsto žrtava komunističkog režima je već preminulo. Medju najpoznatijim zatvorskim djelatima nalazi se i Jon Fičor, bivši načelnik zloglasnog logora Periprava, i Aleksandru Višinesku, bivši komandant zatvora u Ramniku Sarat. Zajedno sa ostalim komunističkim djelatima oni su uveli represivni nehumani i proizvoljni zatvorski režim. Metodi su se kretali od lišavanja zatvorenika najosnovnijih lekova pa sve do nezamisljivih tortura. Paradoksalno je da ovi uživaju sada penzije od 1200 evra u zemlji u kojoj minimalna plata dostiže svega 175 evra.
U Bukureštu su održane protestne manifestacije zdrastvenih radnika i radnika saobraćajnih preduzeća i javnih usluga nezadovoljni uglavnom niskim primanjima. Već više godine, zdrastveni sistem Rumunije nalazi se u dubokoj krizi i lekari zahtevaju da se iz državnog budžeta izdvoji najmanje 6 odsto za ovu oblast, jedan od glavnih preduslova za razvoj svake države. 2012. godine za zdrastvo je izdvojeno samo 2,9 odsto bruto društvenog proizvoda. Proteste su organizovali i sindikalni radnici javnog saobraćaja i javnih usluga nezadovoljni blokadom fondova za lične dohotke na nivou 2008 godine, nekoliko stotina demonstranata zahtevalo je izmenu postojećih zakona o saobraćaju i mogućnost pregovora u vezi sa kolektivnim radnim ugovorima. I zaposleni radnici podzemne železnice stupili su u štrajk upozorenja, posle neuspešnih pregovora sa upravom o kolektivnom radnom ugovoru. Podzemni i površinski saobraćaj prete prekidom rada na neodredjeno vreme od 30. septembra ako im se neće ispuniti zahtevi.
Rumunski premijer Viktor Ponta boravio je u zvaničnu posetu Ankari, gde je vodio razgovore sa predsednikom Turske, Abdulahom Gjulom, i svojim turskim kolegom, Rečepom Erdoanom. Razgovori rumunske delegacije usredsredili su se na strateško partnerstvo postignuto 2011. godine. Razgovaralo se i o zajedničkim energetskim projektima. Premijer Rumunije je naglasio da energetska sigurnost predstavlja za dve zemlje jedan od najvećih uloga u narednom periodu. Predsednik rumunske vlade potvrdio je punu i bezuslovnu podršku Rumunije integracionom procesu Turske u Evropsku uniju. Podsećamo da je Turska najveći trgovinski partner Rumunije van unije.
Vicešampion Rumunije u fudbalu, tim Pandurii Trgu Žiu, doživeo je juče prvi poraz sa 0-1 u grupi E Lige Evrope od Dnjepra iz Dnjepropetrovska. Dan ranije, u Ligi Šampiona, Steaua iz Bukurešta izgubila je od Salkea 0-4 sa 0-3.
(Autor: Mihaj Pelin. Prevod: Teodora Kristez)
