(07.10.-13.10.2013)
Ministar pravosudja, Robert Kazančuk, i šef inostranih poslova, Titus Korlacean, razgovarali su sa predsedničkim savetnicima o dogovoru o kohabitaciji Predsedništva i Vlade. Odluka o sastanku doneta je nakon što je šef države Trajan Basesku ocenio da je premijer Viktor Ponta prekršio dogovor u oblastima spoljne politike, nezavisnosti sudstva i pravne države. U sintezi razgovora, ministar Kazančuk je izjavio: «Sa moje tačke gledišta bio je ovo model dijaloga izmedju predstavnika pojedinih institucija koji imaju sopstvene ocene o načinu na koji je do sada funkcionisao pomenuti dogovor. U suštini, postigli smo saglasnost da nastavimo sa ovim dogovorom i da pronadjemo odgovarajuča rešenja.» Posle zakonodavnih izbora, u decembru prošle godine, kada je Socijal-liberalna unija (USL) došla na vlast, izmedju Trajana Baseskua i Viktora Ponte, političkih protivnika, postignut je pakt o kohabitaciji. Sukob koji je tinjao medju dvojice bio je na korak od razbuktavanja, jer je predsednik zapretio raskidom dogovora sa premijerom. Viktor Ponta je, medjutim, izjavio da je dogovor neophodan, jer Rumuniji nije potrebna politička kriza.
România Internațional, 12.10.2013, 13:33
Ministar pravosudja, Robert Kazančuk, i šef inostranih poslova, Titus Korlacean, razgovarali su sa predsedničkim savetnicima o dogovoru o kohabitaciji Predsedništva i Vlade. Odluka o sastanku doneta je nakon što je šef države Trajan Basesku ocenio da je premijer Viktor Ponta prekršio dogovor u oblastima spoljne politike, nezavisnosti sudstva i pravne države. U sintezi razgovora, ministar Kazančuk je izjavio: «Sa moje tačke gledišta bio je ovo model dijaloga izmedju predstavnika pojedinih institucija koji imaju sopstvene ocene o načinu na koji je do sada funkcionisao pomenuti dogovor. U suštini, postigli smo saglasnost da nastavimo sa ovim dogovorom i da pronadjemo odgovarajuča rešenja.» Posle zakonodavnih izbora, u decembru prošle godine, kada je Socijal-liberalna unija (USL) došla na vlast, izmedju Trajana Baseskua i Viktora Ponte, političkih protivnika, postignut je pakt o kohabitaciji. Sukob koji je tinjao medju dvojice bio je na korak od razbuktavanja, jer je predsednik zapretio raskidom dogovora sa premijerom. Viktor Ponta je, medjutim, izjavio da je dogovor neophodan, jer Rumuniji nije potrebna politička kriza.
Mehanizam saradnje i provere, kojim Evropska komisija procenjuje reformu rumunskog pravosudja, objaviće se najverovatnije u januaru iduće godine. Port parol Evropske komisije, Mark Grej, je početkom nedelje precizirao da je dobio mnoge dokaze od nevladinih organizacija u vezi sa situacijom u Nacionalnoj antikorupcijskoj direkciji posle imenovanja novih tužilaca. On je precizirao da Evropska komisija neće komentarisati pojedinačne slučajeve. Mark Grej: «Nacionalna antikorupcijska direkcija pojavljuje se u svim dosadašnjim izveštajima Evropske komisije, u okviru Mehanizma saradnje i provere, kao jedna od najefikasnijih institucija i sa solidnim bilansom nezavinosti i objektivnosti. Što se tiče razgovora koji se vode u Rumuniji u vezi sa pojedinim procedurama i imenovanjima, mi smo jasno izneli stav u izveštajima. Evropska komisija ne komentariše individualna imenovanja. U sledećem izveštaju Komisija će analizirati celu situaciju u kojoj se nalazi Nacionalna antikorupcijska direkcija.»
Premijer Viktor Ponta predstavio je sporazum o partnerstvu izmedju Rumunije i Evropske unije u okviru finansijskog mehanizma za narednih sedam godina. Uporedjujući sa brojem stanovnika, Rumunija je defavorizovana u odnosu na druge države, kada je reč o evropskim fondovima za 2014.- 2020. godinu. Ponta je precizirao da će se sredstva upotrebiti u glavnom za smanjenje velikih razlika izmedju rumunskih regiona. Šef vlade je podsetio da je apsorpcija evropskih fondova utrostručena posle deblokade sektorskih programa, suspendovanih zbog nepravilnosti u procesu upravljanja fondovima. Istog dana kada je u Bukureštu predstavljen višegodišnji finansijski mehanizam, u Briselu je saopšteno da je deblokiran program rasta konkuretnosti, koji, zajedno sa infrastrukturom, resursima, administracijom i vladavinom, predstavlja glavnu direkciju u 2014.- 2020. godini.
Rumunske i britanske vlasti saradjivaće na sprečavanju potencijalnih zloupotreba prava na slobodno kretanje radnika unutar komunitarnog prostora. Tema je razmotrena u četvrtak u Londonu, tokom razgovora šefa rumunske diplomatije, Titusa Korlaceana sa britanskim kolegom Viljamom Hougom. Na pragu ukidanja restrikcija za rumunske radnike na tržištu rada Velike Britanije, od 1. januara 2014., šefovi diplomatija su ukazali na pozitivan doprinos većine Rumuna koji rade u Velikoj Britaniji razvoju britanske privrede. Pojedini britanski listovi pišu da mnogi Rumuni žele da se presele u Veliku Britaniju da bi uživali pravo na beneficije ove zemlje. Kampanija britanskog ministarstva unutrašnjih poslova poručuje ilegalnim emigrantima da je bolje da se vrate njihovim kućama. Na ogromnim plakatima na kamionima vise lisice i broj hapšenja sa porukom «Nelegalno u Velikoj Britaniji», « Kući ili u zatvor». Ovakvi natpisi naveli su rumunskog ambasadora u Londonu, Jona Žinge, da u članku za huffingtonpost.co.uk, upozori da na život i prestiž Rumuna koji rade u Velikoj Britaniji negativno utiču lažne statistike i alarmistička retorika pojedinih političara i medija.
(Autor: Roksana Vasile. Prevod: Teodora Kristez i Mirča Mihaj)
