06.01.-12.01.2014.
Bivši rumunski premijer Adrijan Nastase ponovo je iza rešetaka i to samo deset meseci nakon oslobadjanja iz zatvora zbog korupciju. U ponedeljak, bivši premijer Rumunije od 2000. do 2004. godine, osudjen je na četvorogodišnju zatvorsku kaznu za primanje mita i ucenu. Na uslovnu kaznu osudjena je i njegova supruga, Dana Nastase. Vrhovni sud odlučio je da se od dotičnih konfiskuje iznos od oko 400 hiljada evra. Prema navodima tužilaca Nacionalne antikorupcijske direkcije, Adrijan Nastase je tražio i primio posredstvom svoje supruge nezasluženu korist od 630 hiljada evra. Adrijan Nastase tvrdi da je ovaj sudski proces ’’politički nalog i da je kazna neopravdana i prljava osveta. Sličnog mišljenja je i lider Socijal-demokratske partije (PSD), premijer Viktor Ponta, koji je, izmedju ostalog, izjavio da je Nastase još od 2005. godine glavna meta svog političkog protivnika, predsednika Trajana Baseskua.
România Internațional, 11.01.2014, 13:33
Bivši rumunski premijer Adrijan Nastase ponovo je iza rešetaka i to samo deset meseci nakon oslobadjanja iz zatvora zbog korupciju. U ponedeljak, bivši premijer Rumunije od 2000. do 2004. godine, osudjen je na četvorogodišnju zatvorsku kaznu za primanje mita i ucenu. Na uslovnu kaznu osudjena je i njegova supruga, Dana Nastase. Vrhovni sud odlučio je da se od dotičnih konfiskuje iznos od oko 400 hiljada evra. Prema navodima tužilaca Nacionalne antikorupcijske direkcije, Adrijan Nastase je tražio i primio posredstvom svoje supruge nezasluženu korist od 630 hiljada evra. Adrijan Nastase tvrdi da je ovaj sudski proces ’’politički nalog i da je kazna neopravdana i prljava osveta. Sličnog mišljenja je i lider Socijal-demokratske partije (PSD), premijer Viktor Ponta, koji je, izmedju ostalog, izjavio da je Nastase još od 2005. godine glavna meta svog političkog protivnika, predsednika Trajana Baseskua.
Poslanik Konzervativne partije (PC) na vlasti, George Koman, pritvoren je pod optužbom da je službenu dužnost iskoristio za pribavljanje nezaslužene koristi. Sa druge strane, protiv bivšeg rumunskog ministra poljoprivrede, Stelijana Fuje, pokrenut je krivični postupak zbog zloupotrebe službenog položaja. On se tereti za prodaju zgrade Istraživačkog instituta u korist svoje sestre i zeta, 2005. godine.
Evropska komisija je saopštila da do sada nije primila ni najmanji signal od strane zemalja članica, posebno Velike Britanije i Nemačke, o takozvanoj invaziji Rumuna i Bugara posle liberalizacije tržišta rada, od 1. januara tekuće godine. Novine, političari na vlasti i u opoziciji, kao i obični ljudi iz pomenutih država izrazili su strah od najezde Rumuna i Bugara u potrazi za socijalnim beneficijama. Vlada u Londonu je već donela mere za ograničavanje pristupa imigrantima socijalnoj pomoći. Kabinet nemačke kancelarke Angele Merkel namerava da usvoji sličnu odluku, kako bi sprečio imigrante da zloupotrebe pravo na socijalnu pomoć.
Grčka je ove nedelje i zvanično preuzela predsedništvo Evropske unije i ovom prilikom najavila prioritete. Svećanost je obeležena i u Bukureštu u prisustvu šefa rumunske diplomatije, Titusa Korlaceana. Povratak poverenja gradjana u institucije i evropske vrednosti, promovisanje kohezije i stabilnosti, jačanje Evropske unije uopšte glavni su prioriteti grčkog predsedništva, izjavio je grčki ambasador u Bukureštu Grigorios Vasilokonstandakis. Pored toga, drugi prioriteti su zaustavljanje i smanjenje nelegalne imigracije, kontrola granica i mobilnost državljana Evropske unije. Šef diplomatije u Bukureštu, Titus Koralcean, dao je osiguranje da Atina može računati na punu podršku Rumunije na evropskoj agendi. Rumunija će i dalje delovati na planu ispunjavanja političkih uslova za ulazak u Šengen. Korlacean je podsetio da je Bukurešt ispunio tehničke uslove za pristupanje evropskom prostoru slobodnog kretanja. Članice Evropske unije ne slažu se, medjutim, sa ulaskom Rumunije u Šengen, pozivajući se na nedovoljne reforme u pravosudju.
Narodna banka Rumunije smanjila je u petak, peti put za redom, referentnu kamatnu stopu, u pokušaju da oživi kreditiranje. Referentna kamatna stopa dostigla je istorijski minimum od 3,75 odsto. Istovremeno, smanjene su i obavezne minimalne rezerve u lejima sa 15 na 12 % i u devizama sa 20 na 18. Analitičari ocenjuju da će odluke Narodne banke otvoriti put finansiranju privrede, da će bankama staviti na raspolaganju veće iznose, ali da će se posledice osećati tek za 10- 12 meseci. Nakon najbolje evolucije u odnosu na evro u 2013. godini, rumunska nacionalna moneta-lej- krenula je početkom ove godine nizbrdo. Deprecijacija leja probila je psihološku granicu od 4,5 leja za jedan evro i dostigla najnižu vrednost u poslednjih 6 meseci.
