17.03.-23.03.2014.

U sasvim izuzetnoj situaciji poput ruske invazije na poluostrvo Krim, politička klasa u Bukureštu je odmah reagovala i izrazila retku solidarnost. Predsednik Trajan Basesku, lokomotiva rumunskih kritika upućenih Rusiji, osudio je amputaciju teritorije susedne Ukrajine. Šef rumunske države optužio je svog ruskog kolegu, Vladimira Putina, da ponovo crta granice u Evropi, u pokušaju obnavljanja Sovjetskog Saveza. Premijer Viktor Ponta izrazio je nadu da će Zapad imati adekvatnu reakciju na vojnu intervenciju na Krim, u uslovima u kojima, po njegovom mišljenju, postoji rizik da Rusija ne bude zadovoljna samo pripajanjem Krima. Rumunsko ministarstvo inostranih poslova ocenilo je, sa svoje strane, da pripajanje Krima može ugroziti napore uloženih zadnjih decenija za učvršćenje mira na našem kontinentu. Istovremeno, rumunska diplomatija je ponovila da pripajanjem secesionistićkog regiona Krim je nelegimitan potez, kojim su narušeni nezavisnost, suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine. Glavne dve formacije rumunske opozicije, Nacional-liberalna stranka (PNL) i Demokrat-liberalna partija (PDL) istakle su da Rumunija treba da koordinira akcije sa saveznicima iz Evropske unije i NATO. Inače, povodom samita evropskih lidera, na kojem je Rumuniju predstavio predsednik Trajan Basesku, Evropska unija je dodala nova imena na spisku ruskih zvaničnika kojima su nametnute sankcije.

Florentin Căpitănescu, 22.03.2014, 13:29

U sasvim izuzetnoj situaciji poput ruske invazije na poluostrvo Krim, politička klasa u Bukureštu je odmah reagovala i izrazila retku solidarnost. Predsednik Trajan Basesku, lokomotiva rumunskih kritika upućenih Rusiji, osudio je amputaciju teritorije susedne Ukrajine. Šef rumunske države optužio je svog ruskog kolegu, Vladimira Putina, da ponovo crta granice u Evropi, u pokušaju obnavljanja Sovjetskog Saveza. Premijer Viktor Ponta izrazio je nadu da će Zapad imati adekvatnu reakciju na vojnu intervenciju na Krim, u uslovima u kojima, po njegovom mišljenju, postoji rizik da Rusija ne bude zadovoljna samo pripajanjem Krima. Rumunsko ministarstvo inostranih poslova ocenilo je, sa svoje strane, da pripajanje Krima može ugroziti napore uloženih zadnjih decenija za učvršćenje mira na našem kontinentu. Istovremeno, rumunska diplomatija je ponovila da pripajanjem secesionistićkog regiona Krim je nelegimitan potez, kojim su narušeni nezavisnost, suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine. Glavne dve formacije rumunske opozicije, Nacional-liberalna stranka (PNL) i Demokrat-liberalna partija (PDL) istakle su da Rumunija treba da koordinira akcije sa saveznicima iz Evropske unije i NATO. Inače, povodom samita evropskih lidera, na kojem je Rumuniju predstavio predsednik Trajan Basesku, Evropska unija je dodala nova imena na spisku ruskih zvaničnika kojima su nametnute sankcije.

Usled složenog regionalnog konteksta, predsednici Rumunije i Republike Moldabije- bivše sovjetske sa većinskim rumunofonskim stanovništvom- Trajan Basesku i Nikoae Timofti, sastali su se u Jašu, na istoku Rumunije. Basesku je izrazio razočarenje zbog činjenice da, iako je parafirala u novembru prošle godine sporazume o pridruživanju i slobodnoj trgovini sa Evropskom Unijom, nije još utvrdjen rok u kojem bi, zavisno od evolucije reformi, Republika Moldavija mogla postati članica komunitarnog bloka. Šef rumunske države je rekao da jasna perspektiva pristupanja Republike Moldavije i Gruzije- koja se nalazi u sličnoj situaciji- treba da bude absolutni prioritet na agendi Evropske unije. Sa druge strane, moldavski predsednik je izrazio bojaznost da pripajanje Krima nije zadovoljilo ekspansionističke ambicije Moskve, koja bi mogla imati slične pretenzije i u slučaju Transnistrije, pro-ruskog separatističkog regiona na teritoriji Republike Moldavije. S obzirom na presedan Krima, Kišinjevu su potrebne garancije bezbednosti koje bi moglo doneti pristupanje komunitarnom prostoru, rekao je Timofti. Zadnjih godina, nakon dolaska pro-evropske koalicije na vlast u Moldaviji, Rumunija je postala ko-pilot Kišinjeva na krivudavom putu ka Evropskoj Uniji, na koji je Rusija, direktno ili indirektno, stavila prepreke.

Najnoviji izveštaj Mehanizma saradnje i provere kojim Evropska komisija monitorizuje evoluciju pravosudja u Rumuniji i Bugarskoj, odobren je ove nedelje u Savetu za opšte poslove, u Briselu. Tim povodom, Savet je pozdravio pojedine zaključke januarskog izveštaja, kao što su pozitivni bilansi značajnih ključnih pravosudnih institucija poput Nacionalne direkcije za borbu protiv korupcije i Nacionalne agencije za integritet. Stav Saveta ima poseban značaj za Rumuniju, čije pristupanje šengenskom prostoru je i dalje uslovljeno progresima u oblasti sudstva. Medjutima, Rumunija, koja tvrdi da je u potpunosti ispunila tehničke uslove pristupanja Šengenu, osudjuje nenormalno povezivanje prijema u Šengen sa Mehanizmom saradnje i provere.

Serija hapšenja, sudjenja i kažnjavanja pojedinih nacionalnih ili lokalnih lićnosti, nastavljena je i ove nedelje u Rumuniji. Predsednik rumunske Komore za trgovinu i industriju, Mihail Vlasov, pritvoren je u dosjeuu u kojem je optužen za zloupotrebu službenog položaja. Prema tužiocima Nacionalne direkcije za borbu protiv korupcije, Vlasov je uhapšen dok je primio 200 hiljada evra da bi uticao na odluku Arbitražnog Suda. Pomenuta svota je bila prva tranša od ukupno milion evra, koliko bi Vlasov trebao da primi kao mito.