07.04.-13.04.2014.
Sjedinjene Američke Države i NATO potvrdile su angažman da će odbraniti Rumuniju posle nedavnih dogadjaja na Krimu, agresivnih poteza Rusije i ruskog nepoštovanja ukrajinskog suvereniteta, izjavio je u četvrtak otpravnik poslova američke ambasade u Bukureštu, Duan Bačer. Prethodno je šef rumunske diplomatije, Titus Korlacean, izjavio da Rumunija, u svojstvu istočne granice Evropske Unije i NATO i ukrajinskog suseda, ima konkretna očekivanja o premeštanju vojnih kapaciteta NATO na Istok. Istu poruku uputio je i državni sekretar Bogdan Auresku Sjedinjenim Američkim Državama, gde je vodio razgovore sa zamenicom američkog državnog sekretara za evropske poslove, Viktorijom Njuland. Sa druge strane, predsednik Rusije, Vladimir Putin je upozorio u pismu upućeno liderima 18 država, uključujući i Rumuniju, da Evropljani treba da izmire dug Ukrajine prema Rusiji za uvoz prirodnog gasa. U suprotnom, Moskva polaže pravo da prekine isporuke Kijevu, sa svim mogućim posledicama po evropske države koje se snabdevaju ruskim gasom preko ukrajinskih gasovoda. Premijer Viktor Ponta smatra da eventualna kriza prirodnog gasa neće ugroziti na kratki rok Rumuniju: ,,Rumunija nije u velikoj meri zavisna od ruskog gasa, jer uvozi samo 25 odsto količina iz Rusije. Posle blage zime imamo neophodne rezerve za duži vremenski period, ali ni kada bi situacija potrajala više meseci za nas ne bi ovo predstavljalo nikakvu opasnost, ni za stanovništvo, ni za industriju. Ako se kriza produži, Rumunija treba da investira više u razvoj sopstvenih kapaciteta.»
Roxana Vasile, 12.04.2014, 12:32
Sjedinjene Američke Države i NATO potvrdile su angažman da će odbraniti Rumuniju posle nedavnih dogadjaja na Krimu, agresivnih poteza Rusije i ruskog nepoštovanja ukrajinskog suvereniteta, izjavio je u četvrtak otpravnik poslova američke ambasade u Bukureštu, Duan Bačer. Prethodno je šef rumunske diplomatije, Titus Korlacean, izjavio da Rumunija, u svojstvu istočne granice Evropske Unije i NATO i ukrajinskog suseda, ima konkretna očekivanja o premeštanju vojnih kapaciteta NATO na Istok. Istu poruku uputio je i državni sekretar Bogdan Auresku Sjedinjenim Američkim Državama, gde je vodio razgovore sa zamenicom američkog državnog sekretara za evropske poslove, Viktorijom Njuland. Sa druge strane, predsednik Rusije, Vladimir Putin je upozorio u pismu upućeno liderima 18 država, uključujući i Rumuniju, da Evropljani treba da izmire dug Ukrajine prema Rusiji za uvoz prirodnog gasa. U suprotnom, Moskva polaže pravo da prekine isporuke Kijevu, sa svim mogućim posledicama po evropske države koje se snabdevaju ruskim gasom preko ukrajinskih gasovoda. Premijer Viktor Ponta smatra da eventualna kriza prirodnog gasa neće ugroziti na kratki rok Rumuniju: ,,Rumunija nije u velikoj meri zavisna od ruskog gasa, jer uvozi samo 25 odsto količina iz Rusije. Posle blage zime imamo neophodne rezerve za duži vremenski period, ali ni kada bi situacija potrajala više meseci za nas ne bi ovo predstavljalo nikakvu opasnost, ni za stanovništvo, ni za industriju. Ako se kriza produži, Rumunija treba da investira više u razvoj sopstvenih kapaciteta.»
Rumunsko pravosudje je aktivnije nego ikada ranije. Od ove nedelje pokrenuta je istraga protiv socijal-demokrate Radua Mazarea, gradonačelnika Konstance za primanje mita. 2011. godine Mazare je primio 175 hiljada evra od jednog poslovnog čoveka, kako bi njegova firma pobedila na tenderu za izgradnju kvarta socijalnih stanova. Sa svoje strane, suspendovani predsednik Trgovinske i industrijske komore Rumunije, Mihail Vlasov, optužen je za zloupotrebu službenog položaja, dok je bivši predsednik Nacionalne agencije za zapošljavanje, Silviju Bijan, osudjen na šest godina zatvora za uzimanje mita. I na kraju, Nacionalna antikorupcijska direkcija obratila se Senatu sa molbom da odobri privodjenje senatora Socijal-demokratske partije (PSD), Ovidijua Mariusa Isaile, protiv koga se vodi istraga za zloupotrebu službenog položaja i falsifikovanje dokumenata.
Ostalo je nešto više od mesec dana do 25. maja, kada će se izabrati predstavnici Rumunije u Evropskom parlamentu. Za dvojicu kandidata predizborna kampanija odvijala se pred Sudom. U ovoj fazi Sud je odlučio da se Mirča Dijakonu može kandidovati za mesto u evropskom parlamentu, iako su mu Nacionalna agencija za integritet i Javno ministarstvo osporavali ovo pravo, jer je 2011. godine proglašen nekompatibilnim, jer je istovremeno obavljao funkcije parlamentarca i pozorišnog direktora. Sud je istovremeno doneo odluku da je spisak kandidata koji je Kornelju Vadim Tudor podneo pod siglom nacionalističke vanparlamentarne stranke «Velika Rumunija» ispravan. Centralna izborna komisija odbila je ovaj spisak, jer je konstatovala da nisu prikupljeni svi potrebni potpisi.
Profesori koji su u poslednjih šest godina na ispitima za titularizaciju u preduniverzitetskom obrazovanju ocenjeni sa ocenom 7 mogu se zaposliti na neodredjeno vreme u jedinicama u kojima sada rade. Odluka će se doneti na sednici Okružnog školskog inspektorata i samo ako postoji upražnjeno mesto. Vlada je hitnom uredbom izmenila zakon o obrazovanju na zahtev Ustavnog suda, kojem je stigla žalba jednog profesora. Prema pomenutoj žalbi, jedan član zakona omogućio je preferencijalnu titularizaciju prosvetnih radnika.
