26.05.-01.06.2014.

Prema rezultatima Centralne izborne komisije, vladajuća alijansa Socijal-demokratske partije (PSD)- Nacionalne unije za progres Rumunije (UNPR) i Konzervativne partije (PC) osvojila je 37,6% glasova na evroparlamentarnim izborima. Na velikoj udaljenosti od prvog mesta nalaze se dve stranke desnog centra: Nacionalna liberalna partija (PNL) sa 15% i Demokratsko-liberalna partija (PDL) sa 12, 23%. Cenzus za Evropski parlament su ispunili i nestranački kandidat Mirča Dijakonu sa 6, 81%, Demokratski savez Mađara u Rumuniji (UDMR) sa 6,30% i propredsednička partija Narodnog pokreta sa 6,21%. Ostali kandidati osvojili su manje od 5% glasova. Izlaznost na izbore bila je od 32,44%.

România Internațional, 31.05.2014, 13:54

Prema rezultatima Centralne izborne komisije, vladajuća alijansa Socijal-demokratske partije (PSD)- Nacionalne unije za progres Rumunije (UNPR) i Konzervativne partije (PC) osvojila je 37,6% glasova na evroparlamentarnim izborima. Na velikoj udaljenosti od prvog mesta nalaze se dve stranke desnog centra: Nacionalna liberalna partija (PNL) sa 15% i Demokratsko-liberalna partija (PDL) sa 12, 23%. Cenzus za Evropski parlament su ispunili i nestranački kandidat Mirča Dijakonu sa 6, 81%, Demokratski savez Mađara u Rumuniji (UDMR) sa 6,30% i propredsednička partija Narodnog pokreta sa 6,21%. Ostali kandidati osvojili su manje od 5% glasova. Izlaznost na izbore bila je od 32,44%.

Posle evroparlamentarnih izbora celo rukovodstvo Nacional-liberalne partije, na čelu sa predsednikom Krinom Antoneskuom, podneli su ostavku zbog slabih izbornih rezultata. Da bi se uspešno borile protiv Socijal-demokratske partije liberali i demokrat-liberali odlučili su da se ujedine u solidan politički projekat. Dve partije žele da formiraju veliku stranku desnog-centra i da funkcionišu kao saveznici na parlamentarnom i lokalnom nivou. Na kratki rok pomenute stranke žele da izaberu jedinstvenog kandidata za predsedničke izbore u novembru. Sa dosta rezerve, ujedinjenjem liberala i demokrata nastoji se da se izoluje novo formirani Narodni pokret (PMP) sastavljen od bliskih saveznika predsednika koji je nedavno položio prvi izborni test.

Evropa je potresena političkim zemljotresom izazvanim trijumfom populističkih i ekstremističkih stranaka na evroparlamentarnim izborima. Ovo dokazuje da je Evropska unija odbačena u sadašnjoj formi i isto tako odbačene i nacionalne elite na vlasti. Najveći broj mandata u Evropskom parlamentu osvojili su evropski narodnjaci- 213 od ukupno 751, ali nisu osvojili i potrebnu većinu. Premijer Luksemburga, Žan Klod Junker, kandidat Narodne partije na dužnost predsednika Evropske komisije, pokušaće da formira prostu većinu od 376 mandata. Prema oceni stručnjaka, nije isključena alijansa narodnjaka sa socijalistima koji su osvojili 190 mandata. Nadležni za izbor predsednika Evropske komisije su Parlament i Evropski savet. Na nivou cele Evropske unije izlaznost na izbore bila je od 43,1%.

Parlament Rumunije odbacio je zahtev Nacionalne liberalne partije za izglasavanje nepoverenja vladi socijal-demokratskog premijera Viktora Ponte. Za izglasavanje poverenja bilo je potrebno najmanje 286 od ukupno 571 glasa. Pokretači inicijative optužuju vladu da nije smanjila poslodavstvu doprinos za socijalno osiguranje za 5% i nije ga oslobodila od poreza za reinvestirani profit. Potpisnici zahteva optužili su Viktora Pontu da koristi budžetske prihode u izborne svrhe i da pokušava da podredi sudstvo.

Prozapadni milijarder Petro Porošenko osvojio je 54% glasova na prevremenim predsedničkim izborima u Ukrajini. Postizanje sporazuma sa proruskim secesionistima i evropska integracija ove bivše sovjetske republike spadaju u predsedničke prioritete. Evropski lideri zatražili su od Porošenka da pokrene evropski proces i obećali su podršku Evropske unije na ovom komplikovanom putu. Evropska pomoć odnosi se na ustavnu reformu ekonomsku stabilizaciju i pojačanu energetsku sigurnost. Evropski lideri su, istovremeno, pozvali Moskvu da saradjuje sa vlastima u Kijevu, da povuče snage sa zajedniče granice i da utiče na oružane grupe kako bi se smanjile tenzije na istoku Ukrajine.

Nemačka kancelarka Angela Merkel ponovila je da Nemačka podržava ulazak Republike Moldavije, Ukrajine i Gruzije, bivše sovjetske republike koje su se opredelile za zapadne vrednosti, u Evropsku uniju. U Berlinu Merkelova se sastala sa premijerima Republike Moldavije, Jurijem Leankom, Ukrajine, Arsenijem Jacenjukom i Gruzije, Iraklijem Garibašvilijom. Nemačka kancelarka je dodala da sporazumi o pridruživanju Evropskoj uniji, koje će Moldavija i Gruzija potpisati 27. juna postaviti osnovice reformskog partnerstva, koje će konsolidovati demokratiju, pravnu državu i tržišnu privredu. Premijer Moldavije, Jurije Leanka, je izjavio da se Kišinjev odlučno zalaže za evropsku integraciju, kao izraz vitalnog interesa Republike Moldavije.