30.06.- 06.07.2014.

Rumunija ponovo dokazuje da učini sve da bi otvorila put Republici Moldaviji, bivšoj sovjetskoj sa većinskim rumunofonskim stanovništvom, ka Evropskoj Uniji. Parlament Rumunije je prvo zakonodavno telo komunitarne organizacije koji je okončao proces ratifikacije sporazuma o pridruživanju Moldavije, Gruzije i Ukrajine Evropskoj uniji, koji su potpisani prošle nedelje, u Briselu. Šef rumunske diplomatije, Titus Korlacean, pozdravio je hitnu ratifikaciju sporazuma u rumunskom Poslaničkom domu i Senatu, ocenjujući da ovo dokazuje solidno i dosledno zalaganje Bukurešta za evropski put triju zemalja partnera, kao i za legitimne težnje ka njihovoj potpunoj evropskoj integraciji. On se odnosio i na buduće koristi Republike Moldavije na ekonomskom planu, u uslovima u kojima ova bivša sovjetska republika je najsiromašnija u Evropi: «Na osnovu analiza Evropske unije, procenjuje se da će u narednim godinama bruto društveni proizvod Republike Moldavije zabeležiti godišnji prosečni rast od 5,4 odsto. Ovo je značajan rast u zemlji čiji je ekonomski nivo još uvek skroman. Istovremeno, povečaće se i obim moldavskih izvoza za tržište Evropske unije, za otprilike 16 odsto, što će izazvati povećanje kupovne moći u Republici Moldaviji.» O retkom konsenzusu pozicije i opozicije oko ratifikacije pomenutih sporazuma, govorio nam je lider opozicione desnocentrističke Demokrat-liberalne stranke (PDL), Vasile Blaga: «Bez obzira na ono što nas razdvaja, pozicija i opozicija su uvek bile na istoj strani barikade kada je bilo reč o interesima Rumunije i naše braće s one strane reke Prut.» Sporazum o pridruživanju ratifikovan je i u Parlamentu u Kišinjevu, uprkos opoziciji filoruskih komunista.

Florentin Căpitănescu, 05.07.2014, 11:50

Rumunija ponovo dokazuje da učini sve da bi otvorila put Republici Moldaviji, bivšoj sovjetskoj sa većinskim rumunofonskim stanovništvom, ka Evropskoj Uniji. Parlament Rumunije je prvo zakonodavno telo komunitarne organizacije koji je okončao proces ratifikacije sporazuma o pridruživanju Moldavije, Gruzije i Ukrajine Evropskoj uniji, koji su potpisani prošle nedelje, u Briselu. Šef rumunske diplomatije, Titus Korlacean, pozdravio je hitnu ratifikaciju sporazuma u rumunskom Poslaničkom domu i Senatu, ocenjujući da ovo dokazuje solidno i dosledno zalaganje Bukurešta za evropski put triju zemalja partnera, kao i za legitimne težnje ka njihovoj potpunoj evropskoj integraciji. On se odnosio i na buduće koristi Republike Moldavije na ekonomskom planu, u uslovima u kojima ova bivša sovjetska republika je najsiromašnija u Evropi: «Na osnovu analiza Evropske unije, procenjuje se da će u narednim godinama bruto društveni proizvod Republike Moldavije zabeležiti godišnji prosečni rast od 5,4 odsto. Ovo je značajan rast u zemlji čiji je ekonomski nivo još uvek skroman. Istovremeno, povečaće se i obim moldavskih izvoza za tržište Evropske unije, za otprilike 16 odsto, što će izazvati povećanje kupovne moći u Republici Moldaviji.» O retkom konsenzusu pozicije i opozicije oko ratifikacije pomenutih sporazuma, govorio nam je lider opozicione desnocentrističke Demokrat-liberalne stranke (PDL), Vasile Blaga: «Bez obzira na ono što nas razdvaja, pozicija i opozicija su uvek bile na istoj strani barikade kada je bilo reč o interesima Rumunije i naše braće s one strane reke Prut.» Sporazum o pridruživanju ratifikovan je i u Parlamentu u Kišinjevu, uprkos opoziciji filoruskih komunista.

Strateško partnerstvo sa Sjedinjenim Američkim Državama bio je i jeste veoma važno za Rumuniju, izjavio je premijer Viktor Ponta na prijemu koji je priredila američka ambasada u Bukureštu povodom Dana državnosti. Premijer Ponta je još rekao da američka administracija upućuje rumunskom društvu značajne poruke u vezi sa važnošću pravne države i suzbijanja korupcije. Inače, o borbi protiv korupcije, na koju su se odnosili svi američki zvaničnici koji su nedavno posetili Rumuniju, govorio je i otpravnik poslova američke ambasade u Bukureštu, Duan Bučer. Rumunija je zabeležila izuzetne progrese u borbi protiv korupcije, u obezbedjenju postojanja nezavisnih institucija i ostvarenju društva u kojem svi gradjani su ravnopravni pred zakonom, izjavio je američki diplomata.

Akcije Elektrike, kompanije koja se bavi distribucijom električne energije u Rumuniji, listirane su od petka na berzama u Bukureštu i Londonu. Za 51 odsto listiranih akcija, rumunska država, koja ostaje sa 49 odsto akcija, dobila je oko 450 miliona evra, novac koji će ostati na račun kompanije, za buduće investicije. Ovo je prvi put kada jedna državna kompanija je privatizovana posredstvom tržišta kapitala. Rumunska vlada saopštila je da inamerava da, po modelu Elektrike, privatizuje i druge velike kompanije, kao što su Energetski kompleks Oltenija ili Hidroelektrika. Sa druge strane, druga velika državna kompanija, Rumunska služba železničkog teretnog transporta, potvrdila je da će opustiti 2.500 radnika. Kompanija tvrdi da proces prestrukturacije je obavezna mera za povećanje kompetitivnosti.

Nacrt rumunske vlade za smanjenje doprinosa socijalnom osiguranju za poslodavce za 5 odsto usvojen je većinom glasova u Poslaničkom domu, koji je dom odlućivanja u rumunskom parlamentu. Prema izjava predstavnika vlade, smanjenje doprinosa socijalnom osiguranju, koje bi trebalo da stupi na snagu 1. oktobra, omogučiće otvaranje novih radnih mesta. Medjunarodni kreditori Rumunije- Medjunarodni monetarni fond, Evropska komisija i Svetska banka, kao i velike sindikalne konfederacije u zemlji ne slažu se sa primenom ove mere.

Simona Halep, najbolja rumunska teniserka, broj tri na WTA listi, stigla je u polufinale gren šlem turnira na Vimbledonu. U poslednjem meču, ona je izgubila od Kanadžanke Eženi Bušar, u dva seta, sa 7-6, 6-2. Na prethodnom turniru u Rolan Garosu, Simona Halep je u finalu izgubila od Ruskinje Marije Šarapove.