23.03.-29.03.2015.

Vlada u Bukureštu odobrila je nacrte poreskog zakona i zakona o poreskom postupku i dostavila ih je parlamentu na razmatranje i usvajanje. Namena novog zakona je da ubrza ekonomski rast smanjenjem oporezivanja. Medju najvažnijim predvidjanjima nalaze se smanjenje poreza na dodatnu vrednost sa 24 na 20 odsto na sva dobara i usluge, i na 9 odsto na meso, ribu, mleko, jaja, povrće i voće. Iako će se ova smanjenja primeniti od početka iduće godine, premijer Viktor Ponta kaže da postoji mogućnost da ona stupe na snagu pre 1. januara 2016. On je još rekao da novi poreski zakon neće uticati na penzije i plate, ali će se ostvariti fleksibilan i moderan okvir za lokalne takse i poreze. Smanjiće se i akcize na glavne energetske proizvode, počev od 2018. doprinos socijalnog osiguranja smanjiće se za 3 procenta za zaposlene i 2 procenta za poslodavce, a 2019. trebalo bi da jedinstvena stopa oporezivanja opada sa 16 na 14 odsto. Eliminisanje poreza na dividende, takse na specijalne gradjevinske radove ili smanjenje akciza su druge mere koje bi trebalo da budu primenjene 2020. godine. Parlamentarna opozicija je saopštila da će podneti amandmane pomenutim zakonima. Liberali smatraju da će povecanje lokalnih taksi i poreza, kako proizilazi iz predvidjanja novih zakona, uticati na poslovnu sredinu i obećali da razmotre izdržljivost pojedinih mera socijal-demokratske vlade da bi predupredili manjak fondova za penzije, plate, zdravstvo i obrazovanje.

România Internațional, 28.03.2015, 15:28

Vlada u Bukureštu odobrila je nacrte poreskog zakona i zakona o poreskom postupku i dostavila ih je parlamentu na razmatranje i usvajanje. Namena novog zakona je da ubrza ekonomski rast smanjenjem oporezivanja. Medju najvažnijim predvidjanjima nalaze se smanjenje poreza na dodatnu vrednost sa 24 na 20 odsto na sva dobara i usluge, i na 9 odsto na meso, ribu, mleko, jaja, povrće i voće. Iako će se ova smanjenja primeniti od početka iduće godine, premijer Viktor Ponta kaže da postoji mogućnost da ona stupe na snagu pre 1. januara 2016. On je još rekao da novi poreski zakon neće uticati na penzije i plate, ali će se ostvariti fleksibilan i moderan okvir za lokalne takse i poreze. Smanjiće se i akcize na glavne energetske proizvode, počev od 2018. doprinos socijalnog osiguranja smanjiće se za 3 procenta za zaposlene i 2 procenta za poslodavce, a 2019. trebalo bi da jedinstvena stopa oporezivanja opada sa 16 na 14 odsto. Eliminisanje poreza na dividende, takse na specijalne gradjevinske radove ili smanjenje akciza su druge mere koje bi trebalo da budu primenjene 2020. godine. Parlamentarna opozicija je saopštila da će podneti amandmane pomenutim zakonima. Liberali smatraju da će povecanje lokalnih taksi i poreza, kako proizilazi iz predvidjanja novih zakona, uticati na poslovnu sredinu i obećali da razmotre izdržljivost pojedinih mera socijal-demokratske vlade da bi predupredili manjak fondova za penzije, plate, zdravstvo i obrazovanje.

Bivšem ministru za finansije, Darijusu Valkovu, odredjen je kućni pritvor zbog optužbe za zloupotrebu službenog položaja. Valkov se tereti za preferencialno poveravanje javnih radova u zamenu za mito u visini od 2 miliona evra, 2008. i 2009. godine, kada je bio gradonačelnik Slatine. U sredu je Valkovu odredjen 24-časovni pritvor odmah posle saglasnosti Senata sa zahtevom Nacionalne antikorupcijske direkcije za odredjivanje pritvora. Sa druge strane, u sredu su senatori odbili zahtev Nacionalne antikorupcijske direkcije za ukidanje imuniteta Danu Šovi, bivšem socijal-demokratskom ministru saobraćaja. Šova se tereti za saučesništvo u zloupotrebi službenog položaja. Odluka u slučaju Dana Šove, koji je smatran bliskim saradnikom premijera Viktora Ponte, izazvala je talas kritika i reakcija šefa države, opozicije, Nacionalne antikorupcijske direkcije i ambasada u Bukureštu. Predsednik Klaus Johanis obratio se Ustavnom sudu i zatražio da konstatuje postojanje ustavnog sukoba interesa medju sudskim i zakonodavnim vlastima. Šef države je mišljenja da je stav Parlamenta u slučajevima sličnim onom senatora Dana Šove doveo do institucionalne blokade zbog nemogućnosti izvršenja krivičnih postupaka i pravde. Žalbu je podnela i opoziciona Nacionalna liberalna stranka (PNL). Ustavni sud Rumunije je saopštio da će žalbe razmotriti 8. aprila.

27. marta navršava se 97 godina od ujedinjenja Basarabije sa Rumunijiom. U kontekstu obeležavanja ove godišnjice, ministar delegat za odnose sa Rumunima u rasejanju, Angel Talvar, učinio je zvaničnu posetu Republici Moldaviji. U Bukureštu je boravio predsednik parlamenta u Kišinjevu, Andrijan Kandu, koji je razgovarao sa premijerom Viktorom Pontom, ministrom inostranih poslova, Bogdanom Aureskuom i predsednicima dva doma Parlamenta, koji su ponovili podršku Rumunije evropskom putu Republike Moldavije. 27. marta 1918. godine, zakonodavno telo u Kišinjevu odlučilo je ujedinjenje sa maticom zemljom ove pokrajine sa većinskim rumunofonskim stanovništvom, koja se do tada našla pod okupacijom carističke imperije. Sadašnja bivša sovjetska Republika Moldavija formirana je na istočnim rumunskim teritorijama koje je Moskva ponovo pripojila 1940., usled ultimatuma sovjetskog diktatora Staljina.

Britanski ministar odbrane Majkl Falon posetio je ove nedelje Bukurešt, gde je sa svojim rumunskim kolegom, Mirčom Dušom razgovarao o bezbednosnoj situaciji u regionu Crnog mora i merama koje dve zemlje treba da preduzmu da bi u zoni osigurale stalno rotaciono prisustvo NATO kapaciteta. Falon je saopštio da će Velika Britanija učestvovati sa snagama u dva komandna centra Alijanse koja će funkcionisati na teritoriji Rumunije. Dvojica ministara je razgovarala i o političko- vojnoj situaciji u regionu usled krize u Ukrajini i pripajanja Krima od strane Rusije. Evolucije u istočnom susedstvu Evropske unije razmotrili su u Londonu šef rumunske diplomatije Bogdan Auresku i njegov britanski kolega Filip Hamond. Oni su pozdravili bilateralne tesne odnose i dobru saradnju, zasnovane na Strateškom partnerstvu čiji su glavni elementi bezbednost i odbrana.