04.05.-10.05.2015.

Predsednik rumunske vlade Viktor Ponta boravio je u zvaničnim posetama Saudijskoj Arabiji, Kataru, Kuvajtu i Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Cilj ove turneje premijera Rumunije bila je revitalizacija političko-ekonomskih odnosa. On je pokušao da uveri sagovornike da vredi uložiti u rumunsku privredu. U Rijadu, za vreme susreta sa Kraljem Salmanom, premijer je priznao da su Rumuniji potrebni partneri poput Saudijske Arabije, koji će investirati u poljoprivredu, gradjevinarstvo, zdravstveni turizam ili odbrambenu industriju. U razgovorima sa zvaničnicima Katara premijer se odnosio i na eventualno partnerstvo za prestrukturaciju rumunske vazdušne kompanije TAROM i modernizaciju bukureštanskog aerodroma Otopeni. O ovom pitanju razgovaralo se i u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, a u Kuvajtu o projektima u poljoprivredi, zdravstvu, IT-u i energetskoj infrastrukturi.

România Internațional, 09.05.2015, 13:56

Predsednik rumunske vlade Viktor Ponta boravio je u zvaničnim posetama Saudijskoj Arabiji, Kataru, Kuvajtu i Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Cilj ove turneje premijera Rumunije bila je revitalizacija političko-ekonomskih odnosa. On je pokušao da uveri sagovornike da vredi uložiti u rumunsku privredu. U Rijadu, za vreme susreta sa Kraljem Salmanom, premijer je priznao da su Rumuniji potrebni partneri poput Saudijske Arabije, koji će investirati u poljoprivredu, gradjevinarstvo, zdravstveni turizam ili odbrambenu industriju. U razgovorima sa zvaničnicima Katara premijer se odnosio i na eventualno partnerstvo za prestrukturaciju rumunske vazdušne kompanije TAROM i modernizaciju bukureštanskog aerodroma Otopeni. O ovom pitanju razgovaralo se i u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, a u Kuvajtu o projektima u poljoprivredi, zdravstvu, IT-u i energetskoj infrastrukturi.

Šef rumunske diplomatije Bogdan Auresku izrazio je razočarenje, jer Rumunija i Madjarska nisu uspele da završe Protokol o zaštiti manjina. Auresku je u četvrtak posetio Budimpeštu gde je vodio razgovore sa madjarskim zvaničnicima o bilateralnim odnosima, posebno u ekonomskoj oblasti. Bogdan Auresku je istakao: «Vodjeni su razgovori o brojnim temama, polazeći od bilateralnih sa posebnim naglaskom na finalizaciju protokola mešovitog komiteta za nacionalne manjine pa sve do aspekata sa ekonomskim karakterom, jer trgovinska razmena izmedju Rumunije i Madjarske iznosi 7,3 milijarde evra godišnje.» Auresku se sastao i sa predstavnicima rumunske zajednice iz Madjarske, kojima je obećao punu podršku rumunskih vlasti za očuvanje i promovisanje etničkog, lingvističkog, kulturnog i religioznog identiteta.

Narodna banka Rumunije smanjila je u sredu do minimalne granice od 1,75 odsto referentnu kamatnu stopu sa 2 odsto, kao i minimalne obavezne rezerve u domaćoj valuti sa 10 na 8 odsto. Mere su iznenadile bankarske krugove. Većina analitičara smatrala je da centralna banka neće smanjiti referentnu kamatnu stopu ispod 2 odsto. Prema navodima guvernera Narodne Banke Rumunije Mugura Isareskua, na smanjenje referentne kamatne stope uticala je niska stopa inflacije, dok će smanjenje poreza na dodatnu vrednost na osnovne namirnice od 1. juna sa 24 na 9 odsto potisnuti inflaciju skoro do nule. Ovim merama banka nastoji da podstakne kreditiranje sa ciljem da se podrži održiv ekonomski rast i istovremeno pozitivne kamatne stope na depozite. Eksperti tvrde da je za rast kreditiranja važnija prijateljska poslovna atmosfera od smanjenja referentne kamatne stope.

Od 1. maja u Rumuniji zdravstvena kartica je postala jedini instrument za priznavanje i naknadu zdravstvenih usluga predvidjenih osnovnim paketom za osigurane osobe starije od 18 godina. Implementacija sistema je, medjutim, na početku stvorila ozbiljne probleme sa distribucijom i aktiviranjem ovih kartica. Predstavnici Nacionalnog doma zdravstvenog osiguranja tvrde da uprkos nastalim problemima program je funkcionalan i da je do sada aktivirano 5 miliona kartica od ukupno 13,6 miliona.

Lideri parlamentarnih stranaka postigli su u sredu za vreme susreta sa predsednikom Rumunije Klausom Johanisom saglasnost u vezi sa nacrtom izmene zakona o obradi podataka sa ličnim karakterom i zaštitom privatnog života u sektoru elektronskih komunikacija. Izmene treba da popune rupe u zakonu nastale nakon neustavnosti prethodnih nacrta. Novi nacrt pruža dodatne garancije o zaštiti ličnih podataka i prava na privatan život. Pristup podacima od ličnog karaktera može se ostvariti samo u odredjenim situacijama uz saglasnost sudije. Na ovom principu insistirali su predstavnici gradjanskog društva.

Poslanički dom rumunskog parlamenta usvojio je u sredu nacrt zakona o lokalnim izborima koji, izmedju ostalog, predvidja izbor gradonačelnika u samo jednom krugu, predsednika županijskog saveta od strane županijskih odbornika i izborni cenzus od 5 odsto za sve političke stranke. Nacrt usvojen u Senatu predvidja da jedan državljanin Evropske unije može podneti kandidaturu na budućim lokalnim izborima i za dužnost gradonačelnika. Do sada su državljani Evropske unije imali pravo da podnesu kandidaturu samo na dužnosti lokalnog i županijskog odbornika.