22.06.- 28.06.2015.

Parlament Rumunije usvojio je u utorak Nacionalnu strategiju odbrane zemlje za 2015- 2019 godinu, koju je prethodno predstavio šef države Klaus Johanis. On je precizirao da strategija predvidja, izmedju ostalog, zaštitu fundamentalnih prava i sloboda svih gradjana i garantovanje bezbednosti, uključujući i oblasti poput privrede, vaspitanja, zdravstva i čovekove okoline. Strateško partnerstvo sa Sjedinjenim Američkim Državama, pripadnost Severo-Atlantskoj Alijansi i Evropskoj uniji potvrdjeni su kao oslonci spoljno-političke i bezbednosne politike Bukurešta. U utorak, takodje, rumunsko zakonodavno telo odobrilo je osnivanje dve NATO strukture u Bukureštu- jedinice za integraciju NATO snaga i Komande multinacionalne divizije.

Corina Cristea, 27.06.2015, 17:31

Parlament Rumunije usvojio je u utorak Nacionalnu strategiju odbrane zemlje za 2015- 2019 godinu, koju je prethodno predstavio šef države Klaus Johanis. On je precizirao da strategija predvidja, izmedju ostalog, zaštitu fundamentalnih prava i sloboda svih gradjana i garantovanje bezbednosti, uključujući i oblasti poput privrede, vaspitanja, zdravstva i čovekove okoline. Strateško partnerstvo sa Sjedinjenim Američkim Državama, pripadnost Severo-Atlantskoj Alijansi i Evropskoj uniji potvrdjeni su kao oslonci spoljno-političke i bezbednosne politike Bukurešta. U utorak, takodje, rumunsko zakonodavno telo odobrilo je osnivanje dve NATO strukture u Bukureštu- jedinice za integraciju NATO snaga i Komande multinacionalne divizije.

Rumunija je jedna od zemalja baltičke zone i Srednje Evrope u kojoj će Vašington, u koordinaciji sa svojim saveznicima, privremeno rasporediti oko 250 tenkova, borbenih vozila Bredli, samohodne minobacače i oklopnu borbenu opremu. Američki Stejt Department je precizirao da mera je namenjena podržavanju obuke i vežbi vojnih jedinica koje su rasporedjene u Evropi po rotacionom sistemu. Više od hiljadu vojnika iz 25 zemalja članica Alijanse učestvuje od 17. juna do kraja meseca, na poligonu Činku u centralnom delu Rumunije, u NATO-ovoj vežbi kolektivne odbrane. U okviru vežbe, po prvi put su strukture Združenih savezničkih snaga rasporedjene u Rumuniji i, takodje, po prvi put, izvršen je transfer komande i kontrole NATO snaga za brzu reakciju u privremenoj lokaciji.

Ministri odbrane zemalja članica NATO odlučili su o povećanju broja vojnika Snaga za brzu reakciju sa 13 hiljada na 40 hiljada, a medju savezničkim zemljama koje će rukovoditi ovim snagama narednih godina nalazi se i Rumunija. Prisutan na skupu u Briselu, rumunski ministar odbrane Mirča Duša je ocenio da bi trebalo ubrzati otvaranje Ureda NATO za vezu u Kišinjevu. Mirča Duša je ponovio odlučan stav Rumunije prema političkoj nezavisnosti, suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine medju medjunarodno priznatim granicama.

Rumunski poslanici odobrili su u sredu nacrt novog Poreskog zakona i Zakona o poreskom postupku, koji bi trebalo da stupe na snagu 1. januara 2016. godine. Medju glavnim merama novog zakona su smanjenje poreza na dodatnu vrednost sa 24 na 19 odsto od iduće godine, odustajanje od takse na specijalne gradjevine, eliminisanje akcize na gorivo i poreza od 16 odsto na dobit ostvaren iz dividenada. Medjunarodni Monetarni Fond i Evropska komisija upozorili su na rizik da, istovremeno sa primenom ovih mera fiskalne relaksacije, Rumunija premašuje ciljni budžetski deficit dogovoren povodom sklapanja stend- baj sporazuma iz predostrožnosti, koji je u toku. Mere fiskalne relaksacije će izazvati privremeni rast budžetskog deficita Rumunije, koji će, medjutim, biti zadržan ispod 3 odsto bruto društvenog proizvoda- izjavio je ministar finansija. Eudžen Teodorović je, na kraju razgovora, u Bukureštu, sa evropskim stručnjacima, najavio da rumunske vlasti nisu uspele da postignu dogovor sa predstavnicima Evropske komisije o Zakonu o poreskom postupku, a pitanje će biti razmotreno za vreme skupa ministara finansija (Ecofin), 14. jula.

Rumunski poslanici su u sredu odobrili nacrt Zakona o parlamentarnim izborima. Dokument predvidja ponovno uvodjenje proporcionalnog sistema glasanja na listama i zadržavanje izbornog cenzusa od 5 odsto i propisuje norme zastupljenosti parlamentaraca po broju gradjana. 2016. godine rumunsko zakonodavno telo će imati 134 senatora i 308 poslanika, plus 18 predstavnika nacionalnih manjina, drugih sem madjarske, i 6 parlamentaraca od strane dijaspore. Nacrt zakona su podržale sve parlamentarne grupe.

Komisija Evropskog Parlamenta za gradjanske slobode, pravosudje i unutrašnje poslove analizirala je u četvrtak situaciju rumunskog socijal-demokratskog premijera Viktora Ponte, u čijem slučaju poslanici u Bukureštu nisu odobrili zahtev Nacionalne Antikorupcijske Direkcije (DNA) za podizanje parlamentarnog imuniteta. Tužioci su zahtevali odobrenje pokretanja krivičnog gonjenja premijera, koji je optužen za mogući sukob interesa, falsifikovanje dokumenata, saučesništvo u utaji poreza i pranje novca, u periodu dok je obavljao dužnost advokata. Predsednik rumunske vlade se oporavlja nakon operacije u Turskoj, a vicepremijer Gabrijel Oprea je vršilac dužnosti premijera.

Nakon žestokih rasprava o hitnim dosijeima komunitarnog prostora, lideri zemalja članica Evropske unije odlučili su da će se, naredne dve godine, 40 hiljada imigranata iz Grčke i Italje relocirati u druge zemlje. Ministri unutrašnjih poslova će okončati izradu šeme krajem jula meseca, a drugih 20 hiljada imigranata će biti, takodje, relocirano. Ovo je samo jedna od odluka Letnjeg samita lidera zemalja članica Evropske unije, gde je Rumuniju predstavio šef države Klaus Johanis. Pre odlaska za Brisel, predsednik je na funckiju direktora Rumunske kontraobaveštajne službe (SIE) nominovao Mihaja Razvana Ungureanua, koji je ovu dužnost obavljao i izmedju 2007.- 2012. godine. Ungureanu je bio i ministar inostranih poslova izmedju 2004.– 2007. i predsednik rumunske vlade u prvoj polovini 2012. godine.