31.08-06.09.2015.

Šest novih komandnih centara Severo-atlantske alijanse na istočnom boku otvoreno je ove nedelje, kao odgovor na ruske pretnje, saopštila je organizacija. Jedan od ovih centara nalazi se u Rumuniji, sa misijom, kao i u ostalim centrima u Bugarskoj, Poljskoj, Estoniji, Letoniji i Litvaniji, da olakša rasporedjivanje novih snaga za brzu reakciju i koordinisanje vežbi. Svaki od ovih centara imaće oko 40 oficira. Centri su počeli aktivnost ove nedelje i postaće operativni do narednog samita NATO u Varšavi, u julu naredne godine- naglasio je port parol Severoatlantske alijanse. U Rumuniji jedinica za integraciju NATO snaga jedna je od dve komandno-kontrolne strukture Alijanse i funkcionisaće u Bukureštu. Jedinica obezbedjuje vezu sa komandom u Napulju i planira operacije, organizuje vojne vežbe i koordiniše kretanje snaga odvraćanja NATO u slučaju potrebe. 42 vojnika obezbedjuje funkcionisanje ovih struktura, od kojih 27 iz Rumunije kao zemlje domaćina. U intervjuu za Radio Rumunija generalni direktor za strateške poslove Ministarstva inostranih poslova u Bukureštu, Dan Nekulaesku, je ocenio da se Rumunija nalazi na najvišem bezbednosnom nivou posle ulaska u Severoatlantsku alijansu i naročito posle nedavnih odluka o jačanju istočnog boka organizacije.

Corina Cristea, 05.09.2015, 13:40

Šest novih komandnih centara Severo-atlantske alijanse na istočnom boku otvoreno je ove nedelje, kao odgovor na ruske pretnje, saopštila je organizacija. Jedan od ovih centara nalazi se u Rumuniji, sa misijom, kao i u ostalim centrima u Bugarskoj, Poljskoj, Estoniji, Letoniji i Litvaniji, da olakša rasporedjivanje novih snaga za brzu reakciju i koordinisanje vežbi. Svaki od ovih centara imaće oko 40 oficira. Centri su počeli aktivnost ove nedelje i postaće operativni do narednog samita NATO u Varšavi, u julu naredne godine- naglasio je port parol Severoatlantske alijanse. U Rumuniji jedinica za integraciju NATO snaga jedna je od dve komandno-kontrolne strukture Alijanse i funkcionisaće u Bukureštu. Jedinica obezbedjuje vezu sa komandom u Napulju i planira operacije, organizuje vojne vežbe i koordiniše kretanje snaga odvraćanja NATO u slučaju potrebe. 42 vojnika obezbedjuje funkcionisanje ovih struktura, od kojih 27 iz Rumunije kao zemlje domaćina. U intervjuu za Radio Rumunija generalni direktor za strateške poslove Ministarstva inostranih poslova u Bukureštu, Dan Nekulaesku, je ocenio da se Rumunija nalazi na najvišem bezbednosnom nivou posle ulaska u Severoatlantsku alijansu i naročito posle nedavnih odluka o jačanju istočnog boka organizacije.

Novi Poreski zakon koji je predsednik Rumunije Klaus Johanis vratio Parlamentu na ponovno razmatranje dobio je zeleno svetlo. Prošle nedelje politički lideri postigli su saglasnost da se ovaj normativni akt usvoji u prvobitnoj verziji usvojenoj pre dva meseca, ali da se pojedine mere sprovedu u etapama. Glavna mera predvidja smanjenje PDV-a na 20 odsto od januara 2016. i na 19 odsto u 2017. Računice pokazuju da mere predivdjene Poreskim zakonom i povećanje ličnih dohodaka medicinskog osoblja, odlučeni hitnom uredbom, dovode do budžetskog deficita od oko 1,7 odsto. Premijer Viktor Ponta je dao osiguranja da neće biti nikakvih problema, jer se smanjenje PDV-a može pokriti efikasnijim prikupljanjem budžetskih prihoda. Zakon o ličnim dohotcima, zakon o dopisnom glasanju, kao i zakon o budžetu predstavljaju glavne prioritete parlamentarnog zasedanja, kao i mnogi drugi normativni akti koji se odnose na profesionalno obrazovanje ili novi sistem naknade.

Prigodne kulturne svećanosti organizovane su simultano u Rumuniji, Republici Moldaviji i rumunskim zajednicama povodom 31. avgusta, Dana Rumunskog jezika. U svojoj poruci šef rumunske diplomatije Bogdan Auresku je izjavio da svećanosti organizovane i u diplomatskim misijama odaju počast istoriji i rumunskoj kulturi, važnom doprinosu rumunskog jezika, koji je sada zvaničan jezik Evropske unije, kulturnoj evropskoj i svetskoj baštini. Brojne ambasade, konzularna predstavništva i rumunski kulturni instituti u inostranstvu organizovali su koncerte, foklorne predstave, recitale poezije, izložbe posvećene poznatim rumunskim književnicima, predavanja, projekcije filmova i pozorišne predstave. Rumunski jezik je maternji jezik oko 30 miliona osoba, a kao strani jezik uči se na 45 univerziteta u svetu.

U Bukureštu je u toku Medjunarodni muzički festival «Djordje Enesku», jedan od najprestižnijih kulturnih dogadjaja ove vrste, pravi muzički praznik, uz učešće 3.000 rumunskih i inostranih umetnika. Medju soliste na ovogodišnjem festivalu ubrajaju se Simfonijski orkestar iz San Franciska, Minhenski operski orkestar, Londonski simfonijski orkestar, Bečka Filharmonija, Orkestar iz Sankt Petersburga, Filharmocnija iz Monte Karla i Amsterdamski orkestar. Festival Enesku će i dalje postojati, izjavio je ministar kulture Jonuc Vulpesku otvarajući festival: «Festival je nastao u nepovoljnim vremenima. Suočio se sa mnogim problemima i napadima i dostigao je zrelost. Njegova snaga i značaj dolaze baš iz ovog kontinuiteta. Ovo je naša obaveza i dužnost prema Đorđu Eneskuu i Rumuniji, jer je festival sada deo našeg identiteta kao nacije. Festival je prvi put organizovan 1958., tri godine nakon smrti poznatog rumunskog kompozitora. Na početku festival se održao svake treće godine i popraćen je Medjunarodnim konkursom u prva tri izdanja. Konkurs je naknadno ukinut i obnovljen 1991. Od 2001., Festival «Djordje Enesku» organizuje se svake druge godine.