21.09.’27.09.2015.
Upravljanje krizom migranata, najtežom od Drugog svetskog rata, bila je glavna tema vanrednih skupova ministara unutrašnjih poslova i pravde Evropske unije i evropskih šefova država i vlada u sredu u Briselu. Ministri inostranih poslova Evropske unije usvojili su velikom većinom glasova plan Evropske komisije o raspodeli 120 hiljada migranata u 28 zemalja članica. Rumunija, Madjarska, Slovačka i Češka glasale su protiv, dok se Finska uzdržala. Poljska je glasala za, iako je prethodno saopštila da se usprostavlja obaveznim kvotama. Rumuniji je raspodeljeno 2475 izbeglica, osim 1785 u skladu sa dobrovoljnim kvotama dogovorenim sa Evropskim savetom u junu. Okupljeni na skupu posvećen krizi imigracije evropski lideri, medju kojima i rumunski predsednik Klaus Johanis, doneli su odluku da izdvoje još jednu milijardu evra agencijama Ujedinjenih Nacija za pomoć izbeglicama u Turskoj, Jordanu i Libanu, susednim zemljama Sirije. Na kraju samita šef rumunske države je izjavio: «Jasno je da ako želimo efikasno da upravljamo fenomenom migracije treba da rešimo uzrok fenomena, ne samo u zoni Sirije i treba da intervenišemo tamo da bi se sukob prekinuo i uspostavio mir u zoni.» Johanis je saopštio da će Rumunija izdvojiti 300 hiljada evra za izbeglice iz ratom zahvaćenih zona u naredne tri godine posredstvom Svetskog programa hrane. Evropski lideri su odlučili i da se ojačaju spoljne granice Evropske unije, koje predstavljaju zajednički prioritet zemalja članica. Odlučeno je, takodje, da prihvatni u Italiji i Grčkoj, drzavama prve linije talasa emigranata, postanu operativni krajem novembra meseca. U Rumuniji nadležan za akcije preuzimanja izbeglica je podpredsednik vlade za pitanja nacionalne bezbednosti Gabrijel Oprea i sve nadležne vladine strukture koje će se aktivno uključiti u upravljanje ovom krizom.
România Internațional, 26.09.2015, 13:59
Upravljanje krizom migranata, najtežom od Drugog svetskog rata, bila je glavna tema vanrednih skupova ministara unutrašnjih poslova i pravde Evropske unije i evropskih šefova država i vlada u sredu u Briselu. Ministri inostranih poslova Evropske unije usvojili su velikom većinom glasova plan Evropske komisije o raspodeli 120 hiljada migranata u 28 zemalja članica. Rumunija, Madjarska, Slovačka i Češka glasale su protiv, dok se Finska uzdržala. Poljska je glasala za, iako je prethodno saopštila da se usprostavlja obaveznim kvotama. Rumuniji je raspodeljeno 2475 izbeglica, osim 1785 u skladu sa dobrovoljnim kvotama dogovorenim sa Evropskim savetom u junu. Okupljeni na skupu posvećen krizi imigracije evropski lideri, medju kojima i rumunski predsednik Klaus Johanis, doneli su odluku da izdvoje još jednu milijardu evra agencijama Ujedinjenih Nacija za pomoć izbeglicama u Turskoj, Jordanu i Libanu, susednim zemljama Sirije. Na kraju samita šef rumunske države je izjavio: «Jasno je da ako želimo efikasno da upravljamo fenomenom migracije treba da rešimo uzrok fenomena, ne samo u zoni Sirije i treba da intervenišemo tamo da bi se sukob prekinuo i uspostavio mir u zoni.» Johanis je saopštio da će Rumunija izdvojiti 300 hiljada evra za izbeglice iz ratom zahvaćenih zona u naredne tri godine posredstvom Svetskog programa hrane. Evropski lideri su odlučili i da se ojačaju spoljne granice Evropske unije, koje predstavljaju zajednički prioritet zemalja članica. Odlučeno je, takodje, da prihvatni u Italiji i Grčkoj, drzavama prve linije talasa emigranata, postanu operativni krajem novembra meseca. U Rumuniji nadležan za akcije preuzimanja izbeglica je podpredsednik vlade za pitanja nacionalne bezbednosti Gabrijel Oprea i sve nadležne vladine strukture koje će se aktivno uključiti u upravljanje ovom krizom.
U rumunskom Parlamentu je u sredu pročitan sadržaj inicijative za glasanje nepoverenja vladi. Potpisinici inicijative tvrde da optuženi premijer Viktor Ponta za falsifikovanje, utaju poreza i pranje novca kompromituje celu naciju i treba da ode sa čela vlade. 176 članova Nacionalne liberalne partije (PNL), nezavisnih senatora i poslanika i demokratsko-nacionalna grupa potpisali su inicijativu za glasanje nepoverenja. Za izglasavanje nepoverenja vladi potrebno je 276 glasova. Inicijativa će se razmatrati i usvojiti sledećeg utorka.
Premijer Rumunije Viktor Ponta i njegov kolega iz Republike Moldavije Valeriju Strelec, bivše sovjetske republike sa većinskim rumunofonskim stanovništvom, sastali su se u utorak u rumunskom crnomorskom letovalištu Neptun na zajedničkoj sednici dve vlade. Predsednik rumunske vlade je saopštio da Rumunija namerava da dodeli petogodišnju pozajmicu u visini od 150 miliona evra Kišinjevu i nepovratnu finansijsku pomoć za buduće projekte. On je dodao da interkonekcija nacionalnih energetskih i gasnih sistema predstavlja stratešku inicijativu koju treba nastaviti, kako bi Republika Moldavija postigla energetsku nezavisnost. Premijeri su razgovarali i o nastavljanju projekata u oblastima sabraćaja, zaštite okolne sredine, zdravstva i vaspitanja.
