(24.10 –29.10.2016)
Rumunske političke stranke i nezavisni kandidati podneli su spiskove za parlamentarne izbore 11. decembra. Mnoge političke stranake predlažu kandidate u svim županijama i obećavaju da se na spiskovima pored iskusnih parlamentarcima nalaze nova imena. Stranke koje imaju najveći udeo u zakondoavnom telu, Socijaldemokratska (PSD) i Nacionalna liberalna partija (PNL), predložile su liste na kojima se, kako kažu nalaze 75% novih imena. Žalbe na kandidature mogu se podnositi do 7. novembra.
Corina Cristea, 29.10.2016, 15:50
Rumunske političke stranke i nezavisni kandidati podneli su spiskove za parlamentarne izbore 11. decembra. Mnoge političke stranake predlažu kandidate u svim županijama i obećavaju da se na spiskovima pored iskusnih parlamentarcima nalaze nova imena. Stranke koje imaju najveći udeo u zakondoavnom telu, Socijaldemokratska (PSD) i Nacionalna liberalna partija (PNL), predložile su liste na kojima se, kako kažu nalaze 75% novih imena. Žalbe na kandidature mogu se podnositi do 7. novembra.
Za jačanje istočnog boka Alijanse pred pretnjama Rusije u Baltičkom i Crnom moru prijavljuje se sve veći broj zemalja, saopštio je generalni sekretar Severoatlantske alijanse Jens Stoltenberg na skupu Saveta ministar odbrane zemalja alijanse u Briselu. Skupu je prisustvovao i ministar odbrane Rumunije Mihnea Motok. Kanada, Nemačka, Holandija, Poljska, Turska i Sjedinejne Američke Države su potvrdile spremnost da upute kopnene, pomorske i vazdušne snage u Rumuniji sa ciljem da se ojača prisustvo NATO snaga u crnomorskoj zoni, precizirao je Stoltenberg. On je, istovremeno, pozdravio brojne doprinose zemalja članica bataljonima koje Alijansa namerava da stacionira iduće godine u tri baltičke drzaže i Poljsku, kako bi ublažile strepnje susednih država Rusije koje se smatraju vulnerabilnim posle izbijanja ukrajinskog sukoba i ruske aneksije krimskog poluostrva u martu 2014. godine. Na margini skupa ministara odbrane zemalja članica NATO, rumunski ministar odbrane je vodio razgovore sa britanskim sekretarom odbrane Majklom Felonom. Britanske vlasti su donele odluku da od iduće godine u Rumuniji stacioniraju borbeni avioni Tajfun (Typhoon) Kraljevskih vazdušnih snaga, koji će učestvovati u misijama vazdušne policije i zajedničkim pripremama sa rumunskim vazdušnim snagama.
25. oktobra bivši rumunski suveren Mihaj Prvi navršio je 95 godina života. Ovom prilikom Kraljevska kuća Rumunije organizovala je prigodne svečanosti. Radio Rumunija je prvi put emitovala pozorišni komad Kralja Mihaja i Kraljice Ane, napisan pre 56 godina. Bivši rumunski suveren živeo je u egzilu posle prinudne abdikacije 30. decembra 1947. godine. Kralju koji je mogao da se vrati u domovinu tek nakon antikomunističke revolucije vraćeno je rumunsko državljanstvo i deo vlasništva. Kao specijalni ambasador, Kralj Mihaj je u najvažnijim zapadnim kancelarijama promovisao ulazak Rumunije u NATO 2004. godine i Evropsku uniju 2007. 25. oktobra vojnim i religioznim svečanostima u garnizonima i na ratnim poprištima obeležen je i Dan rumunske vojske. Položeno je cveće na grobovima i spomenicima rumunskih heroja koji su pali u Austriji, Bosni i Hercegovini, Bugarskoj, Češkoj, Rusiji, Republici Moldaviji i Ukrajini. Trenutno, Rumunija u medjunarodnim misijama ima 780. vojnika od kojih 629. u Avganistanu.
Nacrt zakona o elimisanju 102. nefiskalne takse na inicijativu Socijaldemokratske partije (PSD), usvojen je ove nedelje i u Poslaničkom domu. Među eliminisanim taksama nalaze se takse za zagajenje, za trgovinski registar, konzularna takse, taksa za dobijanje državljanstva, izdavanje privremenog pasoša, gubljenje isprava, dozvolu za sportski ribolov. Iako je dan pre glasanja u Poslaničkom domu, Komisija za budžet i finansije usvojila amandman o eliminisanju radio i tv takse iz ovog paketa taksa je ipak uključena u ovaj paket. Odluka je izazvala brojne reakcije političke klase, građanskog društva i inostranih medijskih institucija koje smatraju da bi ovakva mera u značajnoj meri uticala na nezavisnost radija i televizije. Premijer Dačijan Čološ smatra da se zakon kosi sa Zakonom o funkcionisanju radiodifuzije i televizije: ,,Zakon o funkcionisanju televizije i javnog radio servisa predviđa da se pomenute institucije ne mogu finansirati 100% iz državnog budžeta. Ako bi se zakon izmenio, izmene bi mogle da se smatraju kao državna pomoć za koju treba obavestiti Evropsku komisiju i čekaati odgovor nekoliko meseci.
U Rumuniji radio i tv taksa predstavlja 67,56% ukupnih prihoda javne televizije i 49% javnog radija. Mesečna tv pretplata iznosi 0,8 evra i 0.6 evra radio pretplata i najniža je u Evropi.
