(22.05-27.05.2017)

Predsednik Rumunije Klaus Johanis izjavio je da je na Samitu Nato u Briselu Rumunija ostvarila svoje ciljeve: ,,Uveren sam da je ovaj skup doprineo obezbedjivanju jedne solidne odbrane zemlje i istakao ulogu naše zemlje u procesu osiguranja bezbednosti našeg regiona i evroatlanskog prostora,’’

Corina Cristea, 27.05.2017, 18:14

Predsednik Rumunije Klaus Johanis izjavio je da je na Samitu Nato u Briselu Rumunija ostvarila svoje ciljeve: ,,Uveren sam da je ovaj skup doprineo obezbedjivanju jedne solidne odbrane zemlje i istakao ulogu naše zemlje u procesu osiguranja bezbednosti našeg regiona i evroatlanskog prostora,’’

Predsednik je dodao da Rumunija želi da Alijansa postane snažna, ujedinjena i kohezivna, da se ojačaju transatlanski odnosi i istočno krilo: ,,Konstatovao sam sa posebnim zadovoljstvom da je ideja opšteprihvaćena i da se radi na konceptu koji će dovesti do uravnoteženog pristupa na istočnom krilu. Za nas je veoma važno da Crno more i zona Crnog mora ostaju u centru pažnje. Kada govorimo o južnom krilu treba da govorimo o Rusiji i ovde mislim da su stvari jasne: mi želimo da imamo jedinstven pristup, ne protiv Rusije, ni u korist Rusije,već jedinstven pristup.’’

Na Samitu NATO u Briselu Klaus Johanis je izjavio da su saveznici pozitivno ocenili izdvajanje 2% za potrebe vojske. Članovi su postigli saglasnost da Alijansa aktivnije učestvuje u suzbijanju terorizma i da postane članica Koalicije protiv džihadističke organizacije Islamska država, ali ne u borbenim operacijama. Predsednik Johanis je pozdravio i pristupanje Crne Gore Severoatlanskoj alijansi. Na margini skupa predsednici su razgovarali sa šefom poljske države Andžejom Dudom o organizovanju novog regionalnog skupa na visokom nivou i pripremama za Samit alijanse u 2018, godini u Bukureštu. Klaus Johanis je izrazio dobrodošlicu predsednicima SAD i Francuske Donaldu Trampu i Manuelu Makronu u NATO i obećao podršku Rumunije, države koja ima solidna strateška partnerstva sa ovim zemljama.

Evropska komisija je ove nedelje upozorila Rumuniju da se prošle godine udaljila od srednjoročnih budžetskih ciljeva i da ove godine postoji opasnost od novog udaljavanja. Evropska vlada ocenjuje da će naša zemlja ove godine zabležiti budžetski deficit od 3,5%, a sledeće od 3,7 %, premašući dozvoljeni nivo od 3%. Brisel upozorava da bi novi zakon o platama budžetskih radnika mogao da poveća troškove iznad mogućnosti koalicione vlade. Evropska komisija preporučuje Rumuniji da iskoristi sve dodatne prihode za smanjenje deficita i da istovremeno preduzme mere za bolje prikupljanje poreza i suzbijanje rada na crnom. Istovremeno Medjunarodni monetarni fond prognozira da će posle usvajanja zakona o platama i smanjenja poreza Rumunija ove godine zabeležiti budžetski deficit od 3,7%, dok se ekonomski rast Bukurešta procenjuje na 4,2%.

Glavna vladajuća stranka Rumunije Scijal-demokratska partija (PSD) smatra da je povećanje plata neophodno da bi se zaustavio odliv rumunskih radnika u inostranstvo. Polazeći o dove ideje, Vlada je uputila na razmatranje Parlamentu Nacrt zakona o platama budežetskih radnika koji je u utorak usvojen u Senatu. Sledeće nedelje nacrt se razmatra u stručnim komisijama Poslaničkog doma. Nacrt predvidja etapno povećanje plata u javnom sektoru do 2022. godine. Za nacrt glasali su članovi vladajućih stranaka Socijal-demokratske partije i Alijanse liberala i demokrata (ALDE) kao i predstavnici Demokratskog saveza Madjara u Rumuniji (UDMR). Opozicione stranke Nacionalna liberalna partija ( PNL ), Unija spasite Rumuniju (USR) i Partija narodnog pokreta kritikovale su nacrt jer nisu jasno navedeni budžetski troškovi i izvori finansiranja. Podneto je skoro 300 amandmana od kojih je više od polovine usvojeno.

Sa druge strane u utorak predsednik Rumunije Klaus Johanis je potpisao Zakon o povecanju ličnih dohodaka vojnog osoblja.

Specijalna parlamentarna komisija istražuje okolnosti pod kojima je bivši predsednik Trajan Basesku pobedio svog protivkandidata, tadašnjeg lidera Socijal-demokratske partije Mirču Djoanu u drugom krugu predsedničkih izbora u 2009. godini. Komisija je formirana posle informacija kontroverznog novinara Dana Andronika. U ponedeljak, Andronik je na salušanju priznao da nema novih podatka osim onih objavljenih u štampi, ni dokaze da su izbri izrežirani. On je nedavno izjavio da se u predveće drugog kruga izbora pre 8 gdina sastao na neformalnom skupu sa generalnom tužiteljkom Laurom Kodrucom Kjoveši, aktulenom šeficom Nacionalne antikorupcijske direkcije (DNA), bivšim direktorom Rumunske obaveštajne službe (SRI) Djordjem Majorom, sadašnjim ambasadorom u Vašingtonu i njegovim prvim zamenikom Florijanom Kodleom, i da mu se činilo da prisustvuje jednoj kriznoj čeliji. Svi imenovni rizikovali su da ostanu bez funkcija u slučaju pobede Mirče Djoane. U utorak Djoana i njegov šef kampanje, bivši socijal-demokratski poslanik Viorel Hrebenčuk pojavili su se pred komisijom. Djoana je izjavio da su na visokom državnom nivou uloženi napori da se utiče na rezultat izbora. Komisija nastavlja saslušanje i drugih političara i diplomata.