19.03/ 24.03.2018.

Posle blage zime, Rumunija se sada suočava sa veoma varljivim prolećem. Na početku nedelje, meteorolozi su izdali žuto meteo upozorenje na kiše, jak vetar i niske temperature u istočnim delovima zemlje. Temperature su pale mnogo ispod proseka u ovom periodu, a kiše su se postepeno pretvorile u susnežicu i sneg. Zaledjena kiša stvorila je poledicu, posebno na jugu i jugo-istoku i poremetila drumski, železnički i vazdušni saobraćaj. Zbog poledice mnogi avioni nisu mogli da polete na vreme sa bukureštanskog aerodroma. Mnogi vozovi su stigli na odredište sa velikim zakašnjenjem, čak i od nekoliko stotina minuta zbog nepovoljnih vremenskih uslova, a na mnogim deonicama drumski saobraćaj je obustavljen. Hidrolozi upozoravaju da posle porasta temperature postoji opasnost od poplava. Zbog nevremena u Bukureštu i drugim južnim županijama u petak je obustavljena nastava u školama. Zbog slabe vidljivosti pojedine deonice autoputa i nacionalnih puteva su zatvorene.

România Internațional, 24.03.2018, 15:33

Posle blage zime, Rumunija se sada suočava sa veoma varljivim prolećem. Na početku nedelje, meteorolozi su izdali žuto meteo upozorenje na kiše, jak vetar i niske temperature u istočnim delovima zemlje. Temperature su pale mnogo ispod proseka u ovom periodu, a kiše su se postepeno pretvorile u susnežicu i sneg. Zaledjena kiša stvorila je poledicu, posebno na jugu i jugo-istoku i poremetila drumski, železnički i vazdušni saobraćaj. Zbog poledice mnogi avioni nisu mogli da polete na vreme sa bukureštanskog aerodroma. Mnogi vozovi su stigli na odredište sa velikim zakašnjenjem, čak i od nekoliko stotina minuta zbog nepovoljnih vremenskih uslova, a na mnogim deonicama drumski saobraćaj je obustavljen. Hidrolozi upozoravaju da posle porasta temperature postoji opasnost od poplava. Zbog nevremena u Bukureštu i drugim južnim županijama u petak je obustavljena nastava u školama. Zbog slabe vidljivosti pojedine deonice autoputa i nacionalnih puteva su zatvorene.

Vlada u Bukureštu je u utorak pozdravila obeležavanje Medjunarodnog dana frankofonije, a predsednica vlade Viorika Dančila izjavila da je Rumunija poznata kao zemlja svetionik u Srednjoj i Istočnoj Evropi. Ona je naglasila da je Rumunija medju prvim medjunarodnim strukturama posle 1989. godine. Rumunija će i dalje biti sastavni deo frankofonije, jer je intimno vezana za ove vrednosti, navele su vlasti u Bukureštu povodom održavanja Konferencije «Frankofonski kulturni model stogodišnje Rumunije» posvećene obeležavanju 25 godina institucionalne frankofonije u Rumuniji. Konferencija je organizovana u saradnji sa regionalnim biroom za Srednju i Istočnu Evropu i bukureštanskim univerzitetom. 1991. godine Rumunija je stekla status posmatrača, a od 1993. je punopravna članica Medjunarodne frankofonske organziacije. U septembru 2006. naša zemlja je bila domaćin samita ove organizacije. U periodu 2018.-2019. Bukurešt i Pariz organizuju Sezon Rumunija-Francuska, opširan zajednički projekat koji posebnu pažnju poklanja kulturi i savremenom stvaralaštvu, kao i vaspitanju, ekonomiji, sportu i turizmu.

Organizacija pravosudja, status pravobranilaca i funkcionisanje Visokog saveta sudstva usvojene su u četvrtak na sednici Poslaničkog doma u Bukureštu, u skladu sa odlukama Ustavnog suda. Vladajuća koalicija Socijaldemokratske partije (PSD) i Alijanse liberala i demokrata (ALDE) podržala je izmene, dok je opozicija glasala protiv, smatrajući da je ovo pokušaj ispolitizacije pravosudja. Jedna od najvažnijih izmena predvidja eliminisanje predsednika Rumunije iz procedure imenovanja rukovodstva Kasacionog suda, nadležnost koja će pripadati Sudijskoj sekciji Visokog saveta sudstva. Jedna od ranijih izmena zakona o pravosudju izazvala je masovne ulične proteste i kritike pravobranilaca.

Vlada u Bukureštu je u sredu usvojila hitnu uredbu o osnivanju Komisije za obrazlaganje nacionalnog plana usvajanja evra. Prema navodima vlade, komisija treba da pripremi kalendar ulaska Rumunije u Mehanizam nadzora i usvajanja evra, kao i sve potrebne mere za pripremanje rumunske privrede i rumunskog društva. Do 15. novembra komisija će predložiti kalendar i nacionalni plan za usvajanje jedinstvene monete. U sastavu komisije nalaze se vladine institucije, Predsednička administracija, Narodna banka Rumunije, poslodavne i sindikalne konfederacije i nevladine organziacije. Komisijom će rukovoditi dva kopredsednika- premijer i predsednik Rumunske akademije, i dvojica podpredsednika- guverner Narodne banke Rumunije i jedan podpredsednik vlade.

Rumunska država i holandska kompanija Damen postigle su saglasnost o preuzimanju brodogradilišta Mangalija od južno-korejskog vlasnika Daewoo. Port parol ministarstva ekonomije Aleksandru Makovejčuk je izjavio da će se formirati mešovito društvo u kojem će Damen imati 49 odsto akcija, a ministarstvo ekonomije 51 odsto. Prvi put posle revolucije rumunska država preuzeće kontrolu nad jednim strateškim industrijskim privatizovanim objektom. Damen je najveći brodograditelj u Holandiji. Vlasti Rumunije daju uveravanja da radnici neće ostati bez posla, ali ovi su nezadovoljni, jer su im plate smanjene. Finansijska situacija kompanije doprinela je odlasku više od 700 radnika. Problemi na brodogradilištu Mangalija nastali su 2016. godine, kada je grupa Daewoo odlučila da proda svoje akcije pokušavajući da prestrukturiše medjunarodne operacije.