(14.01-19.01.2019)
Corina Cristea, 19.01.2019, 13:00
Dve nedelje nakon preuzimanja mandata predsedavajuće Saveta Evropske unije od stane Rumunije predsednica rumunske Vlade Viorika Dančila je u Strazburgu evroposlanicima predstavila prioritete šestomesecnog mandata. Bregzit i pregovori o budžetu Unije za 2021-2027. godinu spadaju u glavne i najsloženije prioritete u narednom periodu, naglasila je premijerka Rumunije. U prvih nekoliko meseci razmatraće se 257 dosijea, da bi kasnije u maju startovala i kampanja za evroparlamentarne izbore. U samom centru rumunske agende biće kohezija kao osnovni princip-precizirala je Viorika Dančila:,, To su politička kohezija koja se odnosi na potrebu jedinstva zemalja clanica,zatim ekonomska i teritorijalna kohezija regiona, i socijalna kohezija koja je veoma važna sa stanovišta četiri slobode unutrašnjeg tržišta Evropske unije.“
Medju prioritete rumunskog predsedavanja nalaze se propisivanje Energetske unije, upravljanje migracijskim tokovima pomoću saradnje zemalja porekla i trazitnih država, širenje nadležnosti Evropskog suda Posebna pažnja posvetiti zapadnom Balkanu. Ove nedelje rešen je prvi dosije koji se odnosi na zaštitu ličnih podataka. Nova pravila sankcionišu prekomernu upotrebu ličnih podataka od strane političkih stranaka sa ciljem da utiču na ponašanje glasača.
Vlada u Bukureštu izrazava nadu da že Velika Britanija u najkraćem roku pronalaziti nova rešenja koja bi negativno uticala na što manji broj gradjana i poslovnih krugova. Zvanični Bukurešt smatra bi da sporazum o povlačenju predstavljao solidni pravni osnov za smanjenje negativnih posledica Bregzita. Izlazak Velike Britanije iz Unije predvidjen za 29. mart ostvario bi se u vreme predsedavanja Rumunije Savetom Evropske unije. Šef rumunske države Klaus Johanis izrazio je žaljenje zbog odluke Britanskog parlamenta sa napomenom da još nisu propuštene šanse koje, na kraju krajeva, mogu uticati na prihvatanje sporazuma. Trenutno u Ujedinjenom kraljevstvu Velike Britanije živi i radi preko 400 000 Rumuna koji predstavljaju drugu najbrojniju stranu zajednicu u ovoj državi. Posle neuspeha premijerke Tereze Mej u utorak u Domu opština, koji jeodbacio sporazum, konzervativna Vlada Velike Britanije preživela je u sredu uveče na inicijativu laburističke opozicije glasanje o nepoverenju. Premijerka Mej predstaviće već u ponedeljak sopstveni plan koji će biti upućen na razmatranje i usvajanje 29. januara.
Rimokatolički poglavar Franja doputovaće u trodnevnu apostolsku posetu Rumuniji 31. maja na poziv predsednika države Klausa Johanisa i Rumunske pravoslavne crkve-saznaje se iz zvaničnih izvora u Bukureštu i Vatikanu. Pod geslom ,,Idemo zajedno“ Rimokatolički poglavar posetice Bukurešt, Jaši (grad u koji živi velika zajednica katolika) i Blaž (duhovnu predstonicu rumunskih grčko-katolickih vernika). Sveti otac je oduvek pozivao ljude da odbace egoizam i da poklone centralnu pažnju zajdničkom dobru. Papa Franja dolazi u Rumuniju da bi pozvao ljude na jedinstvo i potvrdio veru- javlja pres služba Svete stolice. Podsećamo da je 1999. godine prvi put u istoriji jedan rimokatolički poglavar posetio Rumuniju, zemlju sa večinskim pravoslavnim življem.
15. januara, za dan rodjenja najvećeg rumunskog pesnika Mihaja Emineskua, obeležen je Dan nacionalne kulture u Rumuniji. Rumunska akedemija, Udruženje književnika, lokalne i centralne vlasti već 9 godina uzastopno obeležavau ovaj dan prigodnim manifestacijama u zemlji i evropskim prestonicama. Svečani skup održan je u Rumunskom ateneumu uz prisustvo predsednika države Klausa Johanisa, akademika, Patrijarha Rumunske pravoslavne crkve Danijela, i ministara obrazovanja i kulture. Predsednik Rumunske akademmije Joan Aurel Pop obracajuci je se prisutnima rekao je dapostoje nekoliko osnivnih karakteristika koje pripadaju rumunskoj nacionalnoj kulturi. Nacionalna kultura može se zamisliti samo u univerzalnom i evropskom okviru. Istovremeno ima i istorijsku dimenziju bez koje ne bi mogla da funkcioniše. Šef države Klaus Johanis je podsetio je da je 2019 godina sezone rumunsko-francuske kulture, Festivala ,,Djordje Enesku“ i Festivala ,,Europalija“ i prilika za reafirmaciju Rumunije kao prostor umetnicke konsakracije. Podsećano da je Rumunska akademije lansirala besplatnu aplikaciju na inteligentnim mobilnim telefonima ,,Mihaj Eminesku“ celokupno stvaralaštvo.
