18.03./23.03.2019.

Okupljeni u Briselu na prolećnom zasedanju Evropskog saveta, evropski lideri razmatrali su pitanja jačanja evropske ekonomske baze, klimatskih promena, priprema za budući samit sa Kinom i mogućnosti suzbijanja dezinformisanja. Glavna tema skupa bila je izlazak Velike Britanije iz Evropske unije. Evropski lideri složili su se sa odlaganjem Bregzita mesec dana ranije od predloga britanske premijerke Tereze Mej. Britanski parlament bi trebalo da postigne u ovom roku sporazum sa Briselom, jer izlazak bez postignutog sporazuma nije u interesu nijedne strane, naglasio je na samitu predsednik Rumunije Klaus Johanis: ,,Oštri Bregzit je veoma problematičan, pre svega za Veliku Britaniju, ali ni nama nije po volji, jer želimo da uspostavimo dobre odnose i ubuduće, tako da je bolje da krenemo desnim a ne levim korakom. Plan Evropske unije, usvojen u četvrtak, predlaže dve varijante za odlaganje Bregzita. Po rečima predsednika Evropskog saveta Donalda Tuska, prva varijanta predvidja da, ukoliko Britanski parlament usvoji sporazum o izlasku, sledeće nedelje Evropski savet bi bio saglasan sa odlaganjem do 22. maja. Po drugoj varijanti, Evropski savet bi u slučaju odbijanja sporazuma predložio odlaganje do 12. aprila, kada se očekuje da će London saopštiti kojim će se pravcem uputiti. Donald Tusk je precizirao da Britanska vlada još ima šansu da se odluči za sporazumni izlazak, a za Bregzit bez sporazuma 12. april je krajnji rok za Veliku Britaniju da se odluči ako će organizovati izbore za Evropski parlament. Ako Velika Britanija neće doneti odluku do ovog datuma, novo odlaganje bilo bi nemoguće. Šef rumunske države Klaus Johanis učestvovao je i u radovima Godišnje transatlanske konferencije u AmChamEU u Briselu. Kao strateški partner Sjedinjenih Američkih Država, Rumunija smatra da predsedavanje Bukurešta Savetom Evropske unije predstavlja veliku šansu za promovisanje pozitivne saradnje izmedju Evropske unije i SAD, podvukao je predsednik Johanis.

Leyla Cheamil, 23.03.2019, 16:12

Okupljeni u Briselu na prolećnom zasedanju Evropskog saveta, evropski lideri razmatrali su pitanja jačanja evropske ekonomske baze, klimatskih promena, priprema za budući samit sa Kinom i mogućnosti suzbijanja dezinformisanja. Glavna tema skupa bila je izlazak Velike Britanije iz Evropske unije. Evropski lideri složili su se sa odlaganjem Bregzita mesec dana ranije od predloga britanske premijerke Tereze Mej. Britanski parlament bi trebalo da postigne u ovom roku sporazum sa Briselom, jer izlazak bez postignutog sporazuma nije u interesu nijedne strane, naglasio je na samitu predsednik Rumunije Klaus Johanis: ,,Oštri Bregzit je veoma problematičan, pre svega za Veliku Britaniju, ali ni nama nije po volji, jer želimo da uspostavimo dobre odnose i ubuduće, tako da je bolje da krenemo desnim a ne levim korakom. Plan Evropske unije, usvojen u četvrtak, predlaže dve varijante za odlaganje Bregzita. Po rečima predsednika Evropskog saveta Donalda Tuska, prva varijanta predvidja da, ukoliko Britanski parlament usvoji sporazum o izlasku, sledeće nedelje Evropski savet bi bio saglasan sa odlaganjem do 22. maja. Po drugoj varijanti, Evropski savet bi u slučaju odbijanja sporazuma predložio odlaganje do 12. aprila, kada se očekuje da će London saopštiti kojim će se pravcem uputiti. Donald Tusk je precizirao da Britanska vlada još ima šansu da se odluči za sporazumni izlazak, a za Bregzit bez sporazuma 12. april je krajnji rok za Veliku Britaniju da se odluči ako će organizovati izbore za Evropski parlament. Ako Velika Britanija neće doneti odluku do ovog datuma, novo odlaganje bilo bi nemoguće. Šef rumunske države Klaus Johanis učestvovao je i u radovima Godišnje transatlanske konferencije u AmChamEU u Briselu. Kao strateški partner Sjedinjenih Američkih Država, Rumunija smatra da predsedavanje Bukurešta Savetom Evropske unije predstavlja veliku šansu za promovisanje pozitivne saradnje izmedju Evropske unije i SAD, podvukao je predsednik Johanis.

Bukurešt je u ponedeljak bio domaćin skupa ministara i državnih sekretara zaduženih za dijasporu. Rumunija je prva zemlja koja je u svojstvu predsedavajuće Saveta Evropske unije organizovala ovakav skup. Predstavnici 17 zemalja članica analizirali su mogućnosti na koje evropske države uspostavljaju odnose ekonomske i kulturne saradnje sa dijasporom i politike koje su olakšale brzu integraciju članova zajednice dijaspore. Vodjeni su razgovori i o slobodnom protoku radne snage, migraciji i integraciji, trafikingu ljudima i strategijama podrške povratku osoba koje to nameravaju. U ovom kontekstu ministarka za Rumune van granica zemlje Natalija Intotero je izjavila: ,,Razgovarali smo o razmeni dobre prakse, o projektima očuvanja nacionalnog identiteta dijaspore svake države. Primećen je poseban interes većine učesnika za razvoj politika i programa povratka u zemlje porekla osoba koje imaju ovu nameru. Rumunija je, u svojstvu predsedavajuće Saveta Evropske unije, uspela da postigne privremeni sporazum sa Evropskim parlamentom o formiranju Evropske institucije rada, koja bi pomogla zemljama članicama u procesu sprovodjenja evropskih zakona iz oblasti mobilnosti radne snage na nivou Unije, kao i u procesu koordinacije socijalne sigurnosti.

Rumunski poslanici glasali su protiv inicijative desnoorijentisane opozicije koja je tražila odgovornost ministara finansija i pravde. Opozicija je optužila ministra pravde Tudorela Toadera za česte izmene pravosudnih zakona hitnim uredbama, podfinansiranje pravosudnog sistema i neuspešno ukidanje Mehanizma saradnje i provere (MCV) rumunskog pravosudja. Ovaj mehanizam uveden 2007. godine kada je Rumunija postala članica Unije i dalje nadgleda funkcionisanje rumunskog pravosudja. Istovremeno, Tudorel Toader, nestranački ministar pravde, koji uživa podršku Alijanse liberala i demokrata (ALDE), stranke vladajuće koalicije zajedno sa Socijal-demokratskom partijom (PSD), izazvao je nezadovoljstvo socijaldemokrata koji ga optužuju za sporost u promovisanju izmena sistema. Poslanički dom Rumunskog parlamenta odbio je inicijativu opozicije kojom se traži odgovornost ministra za finansije Eudjena Teodorovića. Opozicija traži ukidanje Uredbe br.114 koja je izazvala i negativne reakcije poslovnih krugova zbog novih fiskalnih mera. Teodorović je priznao da se uredba može poboljšati i obećao da će se do kraja tekućeg meseca napraviti korekcije poreza za energetsku, telekomunikacijsku i bankarsku oblast.

Sindikalnim konfederacijama prevoznika obećano je, posle masovnih protesta u Bukureštu, da će Vlada Rumunije na sledećoj sednici usvojiti izmene zakona o putničkom saobraćaju. Posle mitinga Federacije rumunskih prevozničkih operatera, u četvrtak je došao red i na taksiste koji traže izmene zakona o alternativnom gradskom saobraćaju za koji tvrde da u ovakvoj formi podstiće nelegalnu konkurenciju.