(25.10-30.10.2021)

U poslednje vreme skoro svakog dana broj novozaraženih kovidom 19 u Rumuniji premašio je 10 000 osoba, a broj preminulih nekoliko stotina. Vlasti su uvele obaveznu kovid propusnicu za večinu društvenih aktivnosti. Prisup javnim institucijama, restoranima, pozorišnim i kino dvoranama dozvoljen je samo sa kovid propusnicom koja dokazuje da je nosilac vakcinisan sa obe doze, da je nedavno preležao bolest ili rasporaže negativnim testom na kovid. Nošenje maske je ponovo obavezno na otvorenim prostorima. Uveden je i nočni karantin tako da je kretanje ljudi zabranjeno od 22 do 5 sati. Izuzetak čine vakcinisane osobe, one koje su preležale bolest, hitni slučajevi ili odlazak na posao. Strah od oboljenja i restrikcije izgleda da su naterali mnoge Rumune da se opredele za vakcinaciju, koja je široko rasprostranjena u centralnim i istočnim evropskim državama. Dnevni bilans vakcinisanih u poslednjim danima premašuje sto hiljada ljudi, večina je primila prvu dozu. Vlasti tvrde da ako se nastavljanja ovaj ritam do kraja godine u Rumuniji će biti vakcinisano 70% ljudi starijih od 12 godina, odnosno 12 miliona sa jednom dozom.

Bogdan Matei, 30.10.2021, 13:19

U poslednje vreme skoro svakog dana broj novozaraženih kovidom 19 u Rumuniji premašio je 10 000 osoba, a broj preminulih nekoliko stotina. Vlasti su uvele obaveznu kovid propusnicu za večinu društvenih aktivnosti. Prisup javnim institucijama, restoranima, pozorišnim i kino dvoranama dozvoljen je samo sa kovid propusnicom koja dokazuje da je nosilac vakcinisan sa obe doze, da je nedavno preležao bolest ili rasporaže negativnim testom na kovid. Nošenje maske je ponovo obavezno na otvorenim prostorima. Uveden je i nočni karantin tako da je kretanje ljudi zabranjeno od 22 do 5 sati. Izuzetak čine vakcinisane osobe, one koje su preležale bolest, hitni slučajevi ili odlazak na posao. Strah od oboljenja i restrikcije izgleda da su naterali mnoge Rumune da se opredele za vakcinaciju, koja je široko rasprostranjena u centralnim i istočnim evropskim državama. Dnevni bilans vakcinisanih u poslednjim danima premašuje sto hiljada ljudi, večina je primila prvu dozu. Vlasti tvrde da ako se nastavljanja ovaj ritam do kraja godine u Rumuniji će biti vakcinisano 70% ljudi starijih od 12 godina, odnosno 12 miliona sa jednom dozom.

Pandemija može bude za neke i korisna. Jedan punkt za vakcinaciju u Bukureštu je u četvrtak zatvoren posle osnovane sumnje da su- u zamenu za novac-izdate lažne kovid propusnice. Istražni organi su izvršili pretres stanova osumničenih u Bukureštu, podigli dokaze i priveli skoro 170 osoba na saslušanje. Jedan javni slušbenik je pritvoren. Tužioci tvde da su detaširani funkcioneri na pomenutom punktu za vakcinaciju u izdatim kovid propusnicama uneli imena osoba koje se nisu vakcinisale. Osobe koje su programirane za vakcinaciju na ovom punktu biće upučene u druge centre, dok će se aktivnost na pomenutom punktu nastaviti posle smene cele ekipe umešane u aferu izdavanja lažnih propusnica.

Istraga u vezi sa tragičnim porazom koji je izbio pre godinu dana u bolnici u gradu Pjatra Njamc došla je do prvih zaključaka. Protiv bolnice u svojstvu pravnog lica i 10 fizičkih lica podnete su krivične prijave zbog požara 14 decembra 2020. godine u kojem je stradalo 10 pacijenata. Medju optuženima nalaze se šest privremenih menadžera zdravstvene ustanove jer nisu preduzeli preventivne mere koje bi osigurale bezbednost odeljenja za intenzivnu negu. Opužena je i Urgentna bolnica i dve medicinske sestre koje su u tragičnoj noči ostavile upaljeno kandilo pored jednog pacijenta, od koje se sumnja da je buknuo požar. Krivična prijava je podneta i protiv dvojice lekara intenzivne nege za falsifikovanje dokumenata o lečenju pacijenata. Podsečamo da su se slične tragedije sa nastradalima dogodile ove godine i u Bukureštu i Konstanci.

Evropski ministri za finansije odobrili su u četvrtak, na sednici Saveta za ekonomsko-finansijske poslove Evropske unije, preporuku Evropske komisije o prihvatanju Plana oporavka i otpornosti Rumunije. Istovremeno odobreni su i nacionalni planovi Estonije i Finske. Ovo je bila poslednja procedura pred dobijanje fondova, tako da se novac može da stigne krajem godine. Reč je o 3,7 miliardi evra kao prefinansiranje. Ukupna visina fondova koji dolaze iz Evropske unije i koji su namenjeni našoj zemlji na bazi Nacionalnog plana oporavka i otpornosti premašuje 29 miliardi evra. Podpredsednik Evropske komisije Valdis Dombrovskis je ocenio da na dodeljivanje ovih fondova ne utiče nepostojanje jedne vlade sa punim nadležnostima. Brisel je do sada odobrio 22 plana oporavka zemalja članica, a 17 država je već primilo deo fondova.

Vojne i religiozne svečanosti održane su u ponedeljak povodom Dana Rumunske vojske kao i obeležavanje stogodišnjice rodjenja poslednjeg rumunskog suverena Mihajla I. Ova dva izuzetno važna dogadjaja poklapaju se jer 25. oktobra 1944. godine, u vreme Drugog svetskog rata, rumunska vojska je oslobodila poslednji pedalj rumunske zemlje od okupatorske hortističke Madjarske. Istoričari smatraju da je završni napad mogao da se dogodi nekoliko dana ranije, ali su generali odlučili da pobedu posvete mladom i hrabrom rumunskom kralju. Iste godine 23. avgusta Kralj Mihajlo I naredio je da se uhapsi pravi vodja države, maršal Jon Antonesku, da Rumunija napusti savezništvo sa hitlerovskom Nemačkom i da se pridruži tradicionalnim saveznicima, SAD i Velikoj Britaniji. Po oceni istoričara ova odluka skratila je Dugi svetski rat za šest meseci i spasila stotine hiljada života. Tri godine kasnije, kada se zemlja našla praktično pod sovjetskom vojnom okupacijom i sa marionetskom komunističkom vladom, Kralj je bio primoran na abdikaciju i egzil. Rumunski suveren je mogao da se vrati u svoju zemlju tek nakon antikomunističke revolucije 1989. godine kada mu je vračeno oduzeto državljanstvo i deo vlasništva. Kralj Mihajlo je kao specijalni ambasador u zapadnoevropskim kancelaraijama promovisao ulazak Rumunije u NATO 2004. godine i Evropsku uniju 2007. Preminuo je 5 decembra 2017. godine.