(06.02-11.02.2023)

Predsednik Rumunije Klaus Johanis i drugi evropski lideri pozdravili su prisustvo ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog na vanrednom zasedanju Evropskog saveta u Brisleu kao dodatni znak solidarnosti, evropskog jedinstva i tesne sradnje u podršci ukrajinskog naroda pred ruskom agresijom. U ovom kontekstu, predsednik Johanis je istakao izuzetan značaj evropske pomoći Ukrajini, kao i solidarnost Rumunije sa susednom državom na humanitarnom i ekonomskom planu kao i na jačanju konekcije i poboljšanja transporta ukrajinskih žitarica i napredovanja Kijeva na evropskom putu. Na skupu u Briselu šef rumunske države je ukazao na potrebu daljih pristisaka na Rusiju dodatnim sankcijama. Klaus Johanis je izjavio da će nastaviti razgovore o ulasku Rumunije u Šengen zonu sa napomenom da će uskoro otputovati u Bugarsku kako bi počele zajedničke akcije na diplomatskom nivou sa svojim bugarskim kolegom: ,,Za mene, za Rumuniju i stanovnike zemlje veoma važno je da udjemo u Šengen. Ne želim da razgovaramo o datumu ulaska, jer smo videli u decembru da se ove stvari ne mogu vezati za jedan datum, već za mnoge stvari. Nažalost, tiču se i unutrašnjopolitickih prilika u pojedinim zemljama. O ovom pitanju razgovarao sam sa predsednikom Rumenom Radevom i dogovorili smo se o zajedničkim akcijama.“

Daniela Budu, 11.02.2023, 13:22

Predsednik Rumunije Klaus Johanis i drugi evropski lideri pozdravili su prisustvo ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog na vanrednom zasedanju Evropskog saveta u Brisleu kao dodatni znak solidarnosti, evropskog jedinstva i tesne sradnje u podršci ukrajinskog naroda pred ruskom agresijom. U ovom kontekstu, predsednik Johanis je istakao izuzetan značaj evropske pomoći Ukrajini, kao i solidarnost Rumunije sa susednom državom na humanitarnom i ekonomskom planu kao i na jačanju konekcije i poboljšanja transporta ukrajinskih žitarica i napredovanja Kijeva na evropskom putu. Na skupu u Briselu šef rumunske države je ukazao na potrebu daljih pristisaka na Rusiju dodatnim sankcijama. Klaus Johanis je izjavio da će nastaviti razgovore o ulasku Rumunije u Šengen zonu sa napomenom da će uskoro otputovati u Bugarsku kako bi počele zajedničke akcije na diplomatskom nivou sa svojim bugarskim kolegom: ,,Za mene, za Rumuniju i stanovnike zemlje veoma važno je da udjemo u Šengen. Ne želim da razgovaramo o datumu ulaska, jer smo videli u decembru da se ove stvari ne mogu vezati za jedan datum, već za mnoge stvari. Nažalost, tiču se i unutrašnjopolitickih prilika u pojedinim zemljama. O ovom pitanju razgovarao sam sa predsednikom Rumenom Radevom i dogovorili smo se o zajedničkim akcijama.“

Prema oceni šefa rumunske države Rumunija nije izvor migracije i nije ni tranzitna zemlja. U Brisleu, dodao je Klaus Johanis, ovo je evropsko pitanje i Rumunija želi da učestvuje u pronalaženju najboljih rešenja. Migraciju ne možemo vezati za Šengen.

Rumunija se pridružila medjunarotnim spasilačkim timovima i uputila ekipe za spasavanje u teško pogodjenim zonama katastrofalnim zemljotresima na jugu Turske. Upućeno je 120 spailaca i sedam specijalno dresiranih pasa koji su uspeli do sada da iz ruševina izvade nekoliko žrtava. Šef Departmana za hitne situacije Raed Arafat obećao da će rumunski spasioci pomoći Turskoj dok je ovo potrebno: ,,Ostaćemo ovde koliko je potrebno. Ako je potrebno da menjamo timove ili da uputimo dodatnu logističku podršku uradićemo to veoma brzo, uz pomoć nasih kolega iz vazduoplovnih snaga, sa nadom da ćemo spasiti više života i ukazati pomoć kolegama koji se sada suočavaju sa situacijom bez presedana.“

Bukurest je odobrio i pomoć Siriji teško pogodjenoj zemljotresima. Upućena je materijalna pompoć u odeci, hrani i potrebnim objektima za smeštaj. Ministarstvo inostranih poslova Rumunije je na zahteve rumunskih državljana izvršilo repatrijaciju više osoba iz Turske. Ambasada Rumunije u Ankari javlja da je u kontaktu sa nekoliko desetina naših državljana iz ove zemlje.

Rumuniji je ove nedelje isporučen drugi Sistem Petriot od ukupno četiri ugovorena za program snabdevanja vazduhoplovnih snaga. Prema navodima ministra odbrane Angela Talvara rumunski vojnici učestvuju sada u intenzivnom programu obuke za upravljanje ovim protivvazdušnim sistemom. Ministar odbrane je dodao da je sistem Patriot, najnovije generacije stigao prvi put u Rumuniju 2020. godine i da će se ove godine završiti prvea etapa programa snabdevanja. Isporuka sledeća dva sistema Patriot počela je prošle godine, a testiranje i recepcija završiće se krajem aprila. Prvi sistem Patriot isporučen rumunskim Vazduhoplovnim snagama Rumunije obavlja specifične odbrambene misije protiv raketa na vazdušnom prostoru Rumunije i Severnoatlanskog saveza.

Posle dve godine rekordnih kamatnih stopa i 11 povećanja, Narodna banka Rumunije odlučila je-kao i ostale centralne banke regiona-da održi referentnu kamatnu stopu na 7% godišnje. Centralna banka Rumunije održala je i aktuelni nivo kamatnih stopa na minimalne rezerve banaka u lejima i devizama. Odluke Narodna banke usvojene su u vreme kada se očekuje brže smanjenje stope inflacije od predvidjanja. U decembru prošle godine godišnja stopa inflacije premašila je 16% u Rumuniji. Stručnjaci Narodne banke smatraju da će se u trećem tromesećju tekuće godine stopa inflacije smanjiti na jednocifreni broj posle produženja mera plafoniranja i kompenzacije cene energije.