Pregled glavnih zbivanja nedelje (20-26.02.2023)

Jedinstvo i solidarnost za Ukrajinu su apsolutno suštinski i predstavljaju tajno oružje savezničkih zemalja, rekao je predsednik Rumunije, Klaus Johanis, koji je učestvovao na vanrednom sastanku Bukureštanskog formata 9 organizovanom u Varšavi. Osnovan 2015. godine, nakon pripajanja Krima Rusiji, na inicijativu predsednika Poljske i Rumunije, Format uključuje i Bugarsku, Češku, Estoniju, Litvaniju, Letoniju, Slovačku i Mađarsku. Rusija je vratila rat u Evropu, a države NATO-a na istočnom krilu su bez ikakvog opravdanja u prvoj liniji napora da se suprotstave negativnim posledicama ovog brutalnog sukoba, istakao je predsednik Rumunije. Klaus Johanis se založio za pojačano američko vojno prisustvo, ali i za pripremu američke strategije za Crno more. Sastanku u Varšavi prisustvovali su i američki predsednik Džo Bajden i generalni sekretar NATO-a, Jens Stoltenberg. Lider Bele kuće obećao je da će štititi zemlje na istočnom krilu NATO-a, za koje je rekao da predstavljaju prvu liniju odbrane od Rusije. Sa svoje strane, generalni sekretar NATO-a, Jens Stoltenberg, izjavio je da Ukrajina mora da dobije pomoć koja joj je potrebna i da se Rusiji ne može dozvoliti da podriva evropsku bezbednost.

Leyla Cheamil, 24.02.2023, 12:28

Jedinstvo i solidarnost za Ukrajinu su apsolutno suštinski i predstavljaju tajno oružje savezničkih zemalja, rekao je predsednik Rumunije, Klaus Johanis, koji je učestvovao na vanrednom sastanku Bukureštanskog formata 9 organizovanom u Varšavi. Osnovan 2015. godine, nakon pripajanja Krima Rusiji, na inicijativu predsednika Poljske i Rumunije, Format uključuje i Bugarsku, Češku, Estoniju, Litvaniju, Letoniju, Slovačku i Mađarsku. Rusija je vratila rat u Evropu, a države NATO-a na istočnom krilu su bez ikakvog opravdanja u prvoj liniji napora da se suprotstave negativnim posledicama ovog brutalnog sukoba, istakao je predsednik Rumunije. Klaus Johanis se založio za pojačano američko vojno prisustvo, ali i za pripremu američke strategije za Crno more. Sastanku u Varšavi prisustvovali su i američki predsednik Džo Bajden i generalni sekretar NATO-a, Jens Stoltenberg. Lider Bele kuće obećao je da će štititi zemlje na istočnom krilu NATO-a, za koje je rekao da predstavljaju prvu liniju odbrane od Rusije. Sa svoje strane, generalni sekretar NATO-a, Jens Stoltenberg, izjavio je da Ukrajina mora da dobije pomoć koja joj je potrebna i da se Rusiji ne može dozvoliti da podriva evropsku bezbednost.

U kontekstu obeležavanja, 24. februara, godinu dana od početka napada Rusije na Ukrajinu, rumunski ministar nacionalne odbrane, Anđel Tilvar, izjavio je da će Rumunija nastaviti da podržava Ukrajinu sve dok je to potrebno, jer rumunski narod veruje u međunarodni sistem zasnovan na pravilima, a ne na agresiji. Rusko-ukrajinski sukob izazvao je najveće raseljavanje izbeglica u Evropi od Drugog svetskog rata. Rumunija je bila tranzitna zemlja za milione Ukrajinaca koji su pobegli od rata, a neki od njih su ostali ovde, gde imaju svu neophodnu podršku. Za godinu dana Rumunija je postala drugi dom za preko sto hiljada ukrajinskih izbeglica. Kako je naveo i rumunski ministar spoljnih poslova, Bogdan Auresku, Rumunija je pružila višedimenzionalnu podršku Ukrajini, podsećajući na olakšavanje tranzita za oko 13 miliona tona ukrajinskog žita, privredne olakšice, otvaranje novih graničnih prelaza radi povećanja povezanosti, bilateralnu pomoć za podršku evropskom putu Ukrajine. S druge strane, vlasti u Bukureštu su odlučile da obustave rad Ruskog centra za kulturu i nauku u Rumuniji. Kako se navodi u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova, sprovedenim akcijama centar se nepopravljivo udaljio od prirodnih ciljeva jačanja kulturnih veza i, nažalost, pretvorio se u oruđe za propagandu, dezinformisanje i opravdavanje ratnih zločina Rusije u Ukrajini“. Obustava rada Centra trajaće najkasnije do 20. avgusta, do kada moraju biti okončani upravni postupci u vezi sa ovom merom.

Predsednica Republike Moldavije boravila je u četvrtak u Bukureštu, dan posle konferencije država u formatu B9 i nakon ohrabrenja u Varšavi od američkog predsednika Džoa Bajdena. Maja Sandu je razgovarala sa predsednikom Rumunije Klausom Johanisom, njih dvoje su razmotrili bilateralne odnose i zajedničke projekte. Predsednica iz Kišinjeva zahvalila je Rumuniji na stalnoj podršci, uključujući i u kontekstu energetske krize, a predsednik Johanis je izneo zabrinutost izazvanu nezapamćenim spoljnim pretnjama demokratskom poretku u Republici Moldaviji. Predsednik Rumunije je dao uveravanja da će Bukurešt ostati na oprezu protiv hibridnih akcija Rusije i da će nastaviti da čvrsto podržava poštovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Republike Moldavije, unutar njenih međunarodno priznatih granica. Klaus Johanis je naveo da su se proevropske vlasti iz Kišinjeva mirno i profesionalno nosile sa izazovima bilo koje prirode sa ciljem da sruše evropski kurs koji su izabrali građani Republike Moldavije. Maja Sandu sastala se takođe I sa premijerom Nikolaeom Čiukom i predsednikom Poslaničkog doma, Marčelom Čolakuom.

Ove nedelje, Rumunija je izrazila zabrinutost zbog indicija da će susedna Ukrajina iskopati kanal Bastroe na Dunavu, koji preseca zajednički, ekološki osetljiv priobalni region, i pitala Kijev da li može da pregleda mesto radova. Ukrajina je prošle nedelje saopštila da je gaz brodova koji prolaze kroz kanal Bastroe produbljen sa 3,9 metara na 6,5 metara. Rumunija je izrazila zabrinutost da bi svaki rad na rečnoj trasi u zajedničkom delu delte Dunava mogao da ugrozi ekosistem koji je deo Svetske baštine UNESCO-a i da bi prekršio međunarodne ugovore o zaštiti životne sredine. Političari i deo rumunskog javnog mnjenja strahuju da bi Ukrajina produbila Bastroe više nego što je dozvoljeno, kako bi ga učinila plovnim za velike brodove. Rojters napominje da Ukrajina isporučuje žito na Bastrou dok razvija alternativne rute za svoj izvoz, dok je pristup njenim crnomorskim lukama bio ograničen od ruske invazije. Liberalni premijer Nikolae Čiuka izjavio je da će svako odstupanje od uobičajenih radova na održavanju mora biti razjašnjeno. Sa svoje strane, predsednik Poslaničkog doma, socijaldemokrata Marčel Čolaku, izjavio je da se o zaštiti delte Dunava ne može pregovarati. Ambasada Ukrajine u Bukureštu saopštila je da su radovi, koji se izvode isključivo u okviru državne granice Ukrajine, poslovi tekućeg održavanja plovnog puta.