Rumunsko vinsko tržište (02.05.2017)
Vinogradarski sektor Rumunije jedan je od najrazvijenijih poljoprivrednih sektora, sa najvećom stopom apsopcije evropskih fondova. U poslednje vreme u modernizaciju plantaža i vinskih podruma uložena u znacajna sredstva. Zasadajno je više od 40 000 hektara vinove loze, pojavili su se novi proizvodjači koji su obogatili paletu vinskih proizvoda i uložili u ljudski kapital i korektan vinski menadžment. Rumunija ima više od 250 vinogradarskih farmi, od kojih 150 prodaju flaširano vino, a 10 najvećih pokrivaju oko 80% zakonski prodatih količina vina. Sa druge strane, počinje i razvoj industrije vinskog turizma. Najmanje 12 podruma imaju smeštajne kapacitete za turiste, a mnogi su otvoreni za degustaciju. Ovidiju Gjorge, predsednik Ncionalnog poslodvstva vina i vinove loze kaže: ,,Investicije su značajne u ovoj oblasti od 2000-te do sada, pre svega uloženo je u povećanje kvaliteta vinograda i tehnoloski proces. Od 2007. uloženo je 500 miliona evra u ovaj sektor. Do 2014. godine bili smo jedini poljoprivredni sektor sa stopostotnom apsorpcijom evropskih fondova. Nažalost u poslednjim godinama Ministarstvo poljoprivrede je uvelo prekomernu birokratriju u specificne zakone, stopa apsorpcije ovih fondova smanjena je na 24%. Ove investicije doprinele su značajnom povećnju ponude na rafovima prodavnica i sada klijenti imaju bogatiju ponudu. U drugom redu, pojava većeg broja malih i velikih prizvodjača doprinosi povećanju kvaliteta i podstiče proizvodajče da identifikuju nove metode ubedjivanja klijnata da njihovo vino predstavlja najbolji izbor po ceni i kvalitetu.’’
România Internațional, 02.05.2017, 08:00
Vinogradarski sektor Rumunije jedan je od najrazvijenijih poljoprivrednih sektora, sa najvećom stopom apsopcije evropskih fondova. U poslednje vreme u modernizaciju plantaža i vinskih podruma uložena u znacajna sredstva. Zasadajno je više od 40 000 hektara vinove loze, pojavili su se novi proizvodjači koji su obogatili paletu vinskih proizvoda i uložili u ljudski kapital i korektan vinski menadžment. Rumunija ima više od 250 vinogradarskih farmi, od kojih 150 prodaju flaširano vino, a 10 najvećih pokrivaju oko 80% zakonski prodatih količina vina. Sa druge strane, počinje i razvoj industrije vinskog turizma. Najmanje 12 podruma imaju smeštajne kapacitete za turiste, a mnogi su otvoreni za degustaciju. Ovidiju Gjorge, predsednik Ncionalnog poslodvstva vina i vinove loze kaže: ,,Investicije su značajne u ovoj oblasti od 2000-te do sada, pre svega uloženo je u povećanje kvaliteta vinograda i tehnoloski proces. Od 2007. uloženo je 500 miliona evra u ovaj sektor. Do 2014. godine bili smo jedini poljoprivredni sektor sa stopostotnom apsorpcijom evropskih fondova. Nažalost u poslednjim godinama Ministarstvo poljoprivrede je uvelo prekomernu birokratriju u specificne zakone, stopa apsorpcije ovih fondova smanjena je na 24%. Ove investicije doprinele su značajnom povećnju ponude na rafovima prodavnica i sada klijenti imaju bogatiju ponudu. U drugom redu, pojava većeg broja malih i velikih prizvodjača doprinosi povećanju kvaliteta i podstiče proizvodajče da identifikuju nove metode ubedjivanja klijnata da njihovo vino predstavlja najbolji izbor po ceni i kvalitetu.’’
Prema podacima Medjunarodne organizacije vinograda i vina Rumunija je 2016. godine proizvela 4,8 miliona hektolitara vina, za 37% više nego godinu ranije. Po obimu proizvodnje, Rumunija zauzima 13. mesto medju najvećim svetskim proizvodjačima vina i 6 u Evropi. Medjutim kada je reč o izvozu, Rumunija nije jedan od velikih aktera na svetskom tržištu vina kaže Ovidiju Gjeorge: ,,Nažalost količine i vrednost izvoza zaostaju mnogo za potencijalom naše zemlje. Mi smo više puta rekli da ćemo bez brenda za rumunsko vino zaostajajati još više. U ovo vreme druge zemlja sa razvijenom prehrambenom industrijom i bogatom tradicijom u proizvodnji vina ulažu u jačanje državnog Brenda. Ako mi imamo projekte sa Kinom koji vrede ispod 10 miliona evra, Francuska može da ulaže više stotina miliona svake godine. Jedina naša sansa da izvozimo naše vino je da država shvati potrebu dbrenda i da preduzme konkretne mere na ovom planu.’’
Pored vina od grozdja, Rumuni proizvode u poslednje vreme i vino od kupina. Jonel Burtea iz naselja Cikleni u županiji Gorž, student Akademije ekonomskih nauka uložio je u plantažu kupina i malina. Analizirao je tržište i dosao do zaključka da postoje šanse za razvijanje ovog posla: ,,Počeo sam pre tri godine, zajedno sa članovima svoje porodice, studirao sam tržište i primetio da u velikim prodavnicama voće dolazi uglavnom iz uvoza. Došao sam na ideju da mi treba da proizvodimo ovo šumsko voce. Ako u inostranstvu u jedan hektar treba uložiti 20-30 hiljada evra, kod nas je dovoljno 2-3000. Ali kod nas plantaže su male od svega nekoliko hektara i proizvod se uglavnom izvozi. Nee mislimo da nam je potreban proizvodni brend. Mi imamo 5 hektara najproduktivnijih vrsta, četiri u drugoj godini i jedan u trećoj. Prošle godine uspeli smo da proizvodimo dve tone kupina i 5 tona malina. Ove godine računamo na proizvodnju od 10-20 tona.’’
Jonel Burtea je uložio 20 hiljada evra u plantaže šumskog voca, ali investicija jos nije amortizovana. Zarada je ponovo uložena i sada se nada da će se posle 4 ili 5 godina investicija amortizovati. U medjuvremenu izasao je na tržište sa vinom od kupina: ,,Klijenti su dobro primili ovaj proizvod. Radi se o poluslatkom vinu sa 12% alkohola, razgovarao sam već sa jednim zainteresovanim investitorom. Želim da privučem evropske fondove za razvij plantaže, da ulazem u fabriku, logistiku i prodavnicu. Sve što zaradjujem ponovo ulažem.
Prošle godine Jonel Burtea je proizveo 700 litara vina od kupina.
