Drugovanje na Todorovoj suboti (29.03.2022)

Drugovanje na Todorovoj suboti

Ana-Maria Cononovici, 29.03.2022, 18:30

Drugovanje na Todorovoj suboti

Danas idemo na jugozapad Transilvanije, u okrug Hunedoara, u Zemlju Hacega, istorijsko-etnografskom kraju, prateći običaj iz davnina. Ovde se nalazi Geopark dinosaurusa Zemlje Hacega, UNESKO lokacija, promoter lokalnog identiteta koji uključuje jedinstvene vrednosti kulturnog i istorijskog nasleđa.

Jedan takav običaj je Drugovanje na Todorovoj suboti, koji je nedavno razotkrilo Udruženje žena Santamaria Orlja, u partnerstvu sa Geoparkom, kako je izjavila Silvia Sakač Mikes, predsednica udruženja:

Većina naših projekata imala je “Geopark” kao partnera. “Geopark” je u stvari katalizator energije i promoter svega što se dešava u “Zemlji Hacega” i što zaslužuje da se promoviše, kako sa prirodnog tako i kulturnog aspekta. Jedan od ciljeva “Geoparka” je edokuovanje, a to edukovanje se dešava u organizovanoj sredini — u svakoj školi postoji geo-istraživački klub, koji tokom cele godine ostvaruje veoma lepe projekte, u kojima deca uče šta je geopark, uče o svom kraju, upoznavaju svoje prirodne vrednosti, prirodno nasleđe i kulturnu baštinu, ali nije to samo upoznavanje nego i promovisanje. A jedan od tih projekata je i “Drugovanje”.“

I Silvia Sakač Mikes, predsednica Udruženja žena Santamaria Orlja, rekla nam je o običaju Drugovanja na Todorovoj suboti:

“To je prastari običaj, gubi se u magli vremena, to je običaj za radost dece. U stvari, to je vezivanje prijateljstava i ujedno takmičenje. Ovaj običaj smo uspeli da oživimo poslednjih godina. Šta u stvari znači Drugovanje na Todorovoj suboti“ — to je prelep običaj, spremaju se “Todorovski kolačići” od testa za hleb koji se razvije u obliku dugačkih traka koje se pletu. Specifičan za taj kolač je ukras u obliku cveta koji se mesi iz istog testa samo što je malo tvrđi, ima više brašna, da bi održao svoj oblik. Testo se razvlači na trake, iseče, zamota i stavi na kolač. Kolačići se stave u rernu, da se ispeku. Kad su gotovi ostave se do sledećeg dana, jer se na “drugovanje” ide u nedelju ujutru. Spremaju se sa velikom pažnjom, cvetove potom vade majke, kite se cvećem, ljubičicom, snežnom kapom, zumbulom, zavisno šta se toga dana nađe, i malo se istanje da bi lako lebdeli na vodi. To je događaj koji oslobađa mnogo dobre energije! Radost dece je fantastična. Kad biste samo mogli da vidite njihova lica kako zrače radošću i kako su uzbuđeni!“

Kao i svake godine, deca su izmesila kolačiće od testa koje su ukrašavala komadićima testa o obliku cveta. Zatim su kolačići ispečeni u rernama raznih domaćinstava organizatora, jer, nažalost više ne postoje tradicinaolne hlebne peći. Posle pečenja, kolačiće su pojela deca, ali su cvetovi, ulepšani prolećnim cvećem, po predanju odneti na reku i stavljeni na vodu. Silvia Sakač Mikes je detaljno objasnila:

To je u suštini takmičenje, cvetovi se stavljaju na dasku, nekada su se stavljali na pratljači, dasci sa kojom se udarao veš, kada se prao na reci, poređani su i jedan od roditelja potopi dasku ili pratljaču u vodu i prvi cvet koji krene nizvodu zove se veliki suprug”. To ti daje poseban ponos, ali i ostali uživaju i gledaju cvetove dok plove niz reku, jer se vođa menja, u zavisnosti od toga kako hvataju vodeni talas. Uspeli smo da ih naučimo da sami spreme svoje cvetove. Oni, zapravo, sami mese testo. Vide kako se mesi, kako raste, sami oblikuju cvetove, a sve to stvara veliku radost! Čini mi se izvanredna stvar, jer uspevamo da im prenesemo neke tradicije, uspevamo da oživimo te tradicije i da ih prenesemo, jer sam uverena da će ih i oni dalje prenositi. Sem toga, raduju se zajedničkom radu, stvaraju se nerazdvojna prijateljstva. Sećam se da je moja baka, u poprilično kasnim godinama, svoju prijateljicu sa kojom se sprijateljila kao dete, još uvek zvala supružnicom“. To je jedan od najlepših običaja, koji vredi dalje prenositi.“

Dete čiji cvet najbrže otplovi niz reku naziva se veliki supružnik, ili supružnica, a njegova prva dužnost u toj ulozi je da počasti ostalu decu sokom, kolačima ili slatkišima. Takođe se kaže da su prijateljstva koja se vezivaju u Drugovanju na Todorovoj suboti — doživotna.

Naša sagovornica nam je priznala da je u detinjstvu lično učestvovala u Drugovanju na Todorovoj suboti i da je jedina razlika između onoga što se nekada dešavalo i onoga što se dešava sada činjenica da je sada manje dece u selu. Ipak, radost je ostala velika, pa je moguće da će takve običaje i današnji mali učesnici toliko ceniti da će poželeti da ih prenesu na buduće generacije.