Selo Sapnca nastavlja tradiciju oslikanih krstova s epitafom (14.4.02.2023)

Iako se u našoj kulturi smrt dočekuje s tugom, u okrugu Maramureš, u selu Sapnca, 1935. godine započela je tradicija onoga što se danas naziva Veselo groblje. Godine 1935. pojavio se prvi nadgrobni natpis, a od šezdesetih godina prošlog veka celo groblje je naseljeno sa više od 800 takvih krstova, isklesanih od hrastovine, i tako je groblje postalo jedinstveni muzej na otvorenom i turistička atrakcija. Posetilac ovde može primetiti da su krstovi obostrano obojeni. Na jednoj strani je stavljen opis života sahranjenog, a na drugoj opis razloga smrti. Većina krstova je ispisana sa pravopisnim greškama u arhaičnim varijantama pisanja.

Ana-Maria Cononovici, 14.02.2023, 21:49

Iako se u našoj kulturi smrt dočekuje s tugom, u okrugu Maramureš, u selu Sapnca, 1935. godine započela je tradicija onoga što se danas naziva Veselo groblje. Godine 1935. pojavio se prvi nadgrobni natpis, a od šezdesetih godina prošlog veka celo groblje je naseljeno sa više od 800 takvih krstova, isklesanih od hrastovine, i tako je groblje postalo jedinstveni muzej na otvorenom i turistička atrakcija. Posetilac ovde može primetiti da su krstovi obostrano obojeni. Na jednoj strani je stavljen opis života sahranjenog, a na drugoj opis razloga smrti. Većina krstova je ispisana sa pravopisnim greškama u arhaičnim varijantama pisanja.

Danas je već treća generacija narodnih majstora koji svoja imena vezuju za tradiciju oslikavanja krstova. Ana-Marija Stan, ćerka majstora Dumitru Pop-Tinku, šegrta Stana Joana Patraša (prvog tvorca ovih krstova) i supruga onoga koji nastavlja tradiciju danas, a koji je unuk pokretača ovog majstorstva i nosi isto ime kao slavni deda – Stan Joan Patraš, ispričala nam je priču o ovom zanatu:

Moj otac je postao šegrt Stana Patraša čim je ispunio 9 godina. Zatim je nastavio studije, otišao u Temišvar i vratio se nakon smrti Stana Patraša, 1977. godine, i nastavio tradiciju, sve dok je, nažalost, i on preminuo u 67. godini. Moj otac je bio šegrt Stana Patraša i naravno nastavio tradiciju. I njemu je selo bilo veoma drago, jer je i sam bio iz Sapnce; radeći kao učenik Stana Patraša, verovatno je zavoleo ovaj zanat i nastavio ga. Stan Patraš, svojim nadgrobnim natpisima na krstovima, praktično je svima nama pomogao da lakše prebolimo smrt i rastanak od svojih najmilijih, jer ipak je to deo naših života. Za nas je to postalo normalno. Ja sam mlada, tako sam groblje zatekla, tako ga vidim i tako će i nadalje ostati, za nas meštane, to je nešto normalno.

Čak se pričalo da je Stan Joan Patraš (1908-1977.) bio inspirisan kulturom Dačana, za koje se veruje da su smrt smatrali veselim događajem. U svakom slučaju, svesni činjenice da smo svi mi prolazni, majstori ovog zanata su obučavali svoje učenike. Ana-Marija Stan nastavlja:

Moj otac, kao i Stan Patraš, imao je dve ćerke i tokom godina je obučavao nekoliko učenika. Ja sam se udala 2011. godine i moj muž radi sa mojim ocem. Nije isprva, nakon što smo se venčali, pomagao je u raznim stvarima ovde, u radionici, i tako je naučio zanat. Imamo sina, ali je on spreman da obuči bilo kog ko želi i voli ovaj zanat.

Pitali smo Ana-Mariju Stan da li postoji omiljeni epitaf posetilaca.

Najtraženiji i najpoželjniji epitaf na Veselom groblju“ je onaj posvećen svekrvi, koji je napravio moj otac i ovako piše:

Pod ovim teškim krstom / leži moja jadna svekrva /

Još tri dana da je živela / ja bih ovde ležala, a ona čitala /

Vi koji ovuda prolazite / paz da je ne probudite /

Jer ako se kući vrati / mir iz kuće će da isprati /

A vi što ovo čitate / dobru svekrvu nađite /

I dobro sa njom živite!

Krstovi na Veselom groblju predstavljaju vrednost koja se može staviti uz bilo koju od velikih kreacija i remek-dela naivne umetnosti, svedočanstvo o naciji prirodno obdarenoj, o naciji sa istinskim stvaralačkim pozivom. U izradi krstova, majstori su bili inspirisani svakodnevnim životom ljudi, njihovim osećanjima i iskustvima. Praktično odražavaju čitav život tih koji su otputovali na onaj svet. Krst je ogledalo pokojnika, ceo njegov život je na njemu opisan. Krstovi koji su proslavili selo Sapnca jedinstveni su, kako po plavoj boji u kojoj su obojeni, tako i po natpisima, uglavnom šaljivim, koji opisuju život pokojnika. Svi su napisani jezikom specifičnim za to područje. Dumitru Pop Tinku je govorio da, iako taj starinski jezik više nije koristio u svakodnevnom životu, on ga je strogo koristio u natpisima na krstovima, upravo kako je to započeo njegov majstor. Ana-Marija Stan, ćerka majstora Dumitru Pop Tinku, ispričala nam je kako se prave krstovi i pozvala nas u radionicu u kojoj radi njen suprug:

Možete nas naći ovde, u Sapnci, u Memorijalnoj kući Joan Stan Patraš“, gde možete videti šta je Stan Patraš radio za svog života. Kao i moj otac, koji je takođe ostavio neke slike i naravno radionicu u kojoj se još uvek radi. Možete uživo ​​da vidite kako se radi i obrađuje krst. Kod nas postoji nekoliko faza, od sečenja drveta koje se preradi u daske, komade drveta, zatim se pre obrade suši oko 7 godina, a zatim traje još oko 3-4 nedelje od narudžbe do finalne izrade. Ovde se ne stavlja krst na grob odmah nakon sahrane. Otprilike, nakon godinu dana dolazi porodica i ostavlja narudžbu. Od prijema narudžbe, u zavisnosti od toga koliko ima narudžbi, potrebno je oko 3-4 nedelje da se završi.

Veselo groblje“ u Sapnci, jedno od najpoznatijih mesta na svetu koji govore o rumunskoj tradiciji i kulturi, svake godine privlači hiljade domaćih i stranih turista. Pa ako ga dosad niste posetili, obavezno ga posetite!