Maloletnici i prosjačenje
Vidimo ih na ulicama u centru Bukurešta, u okolini železničkih stanica, pred ulazima u supermarkete. Iako su samo deca, po iskustvu su starija od odraslih. Ova su deca prosijaci, čiji je broj, na žalost, veoma velik u Rumuniji. Zašto ova deca, pocepana i bosa, prosjače bez obzira na godišnja doba, kada bi trebalo da se osećaju zaštićenim u toplom porodičnom domu? Odgovor na pitanje pokušale su da daju Asocijacija Telefon deteta”, Nacionalna agencija protiv trgovine ljudima i Institut za istraživanje i predupredjenje kriminala. Njihov projekat Gde počinje prosjačenje, završava se detinjstvo”, koji finansira Ambasada Francuske u Bukureštu, imao je za cilj idnetifikacija uzroka prosjačenja u slucaju maloletnika i načina za predupredjenje proširenja pojave.
România Internațional, 24.09.2013, 12:34
Vidimo ih na ulicama u centru Bukurešta, u okolini železničkih stanica, pred ulazima u supermarkete. Iako su samo deca, po iskustvu su starija od odraslih. Ova su deca prosijaci, čiji je broj, na žalost, veoma velik u Rumuniji. Zašto ova deca, pocepana i bosa, prosjače bez obzira na godišnja doba, kada bi trebalo da se osećaju zaštićenim u toplom porodičnom domu? Odgovor na pitanje pokušale su da daju Asocijacija Telefon deteta”, Nacionalna agencija protiv trgovine ljudima i Institut za istraživanje i predupredjenje kriminala. Njihov projekat Gde počinje prosjačenje, završava se detinjstvo”, koji finansira Ambasada Francuske u Bukureštu, imao je za cilj idnetifikacija uzroka prosjačenja u slucaju maloletnika i načina za predupredjenje proširenja pojave.
Komesar Konstantin Stroesku, kaže da istraživanje o uzrocima prosjačenja pokazuje kako društvo gleda na ovu pojavu: ”Prema oceni lokalnih vlasti, glavni uzrok prosjačenja u slučaju maloletnika je siromaštvo. Ostali uzroci su negativni uticaj porodice, nedostatak porodičnog nadzora ili činjenica da roditelji primoravaju decu da prosjače, kao i nebriga škole i lokalnih vlasti. Ako govorimo o korisnicima novca iz prosjačenja, lokalne vlasti smatraju da glavni korisnik je porodica. Zatim su druge osobe koje primoravaju decu da prosjače, a tek na kraju, bila bi sama deca- prosjaci. Na pitanje odakle potiču deca prosjaci, većina ispitanika odgovara da 75 odsto potiče iz porodica koje su suočene sa finansijskim problemima, zatim iz porodica u kojima se mnogo pije, u kojima postoje domaće nasilje ili koje ne brinu o deci.”
Tačan broj dece koja prosjače je teško ustanoviti, kaže ambasador Francuske u Bukureštu, Filip Gusten, odnoseći se na oko 200 rumunske dece koja prosjače u Parizu: Interesantan nije njihov broj, već sama pojava. Ako samo jedno dete prosjači to je već mnogo, prema tome 200 dece je ogroman broj.”
Osnovana da bi omogućila komunikaciju sa decom, Asocijacija Telefon deteta”, čiji je broj 116.111, ima mogućnost da sluša decu. Izvršna direktorka Asocijacije Telefon deteta”, Katalina Florea, kaže: Broj telefonskih poziva je veoma velik. A ova činjenica je frustirajuća za nas. Inače zato smo i pokrenuli ovaj demarš, jer zakonodavstvo ne dozvoljava više akcija, sem mobilnih ekipa koje pokupljaju decu sa ulice.”
Uprave za zaštitu maloletnika, to jest i za zaštitu dece prosjaka, identifikuju ovu decu, prebacuju decu u hitne centre, gde, medjutim, ostaju kratko vreme, precizirala je Katalina Florea: Drugog dana deca stižu ponovo na ulice, jer tako predvidja zakon. Uprave za socijalnu zaštitu kažu da nemaju pravo da liše slobode maloletnike, koji pomenute centre mogu napustiti kad god žele. U trenutku kada je dete više puta pronadjeno na ulici, znači da postoji problem, a problem nije kod deteta, već kod roditelja, koje smatramo da moraju biti sankcionisani. A sa ovog gledišta, zakon ima puno rupica.”
Šta treba da se radi da ova pojava ne bi zadobila veće razmere? Rešenje bi bilo vaspitanje dece u školi u vezi sa uzrocima pojave. Oni treba da uče da odbrane svoja prava i da kažu ne” kada su primorani da prosjače. Ponovo je pred mikrofonom, Katalina Florea, izvršna direktorka Asocijacije Telefon deteta”: Od septembra počeli smo povećati broj edukativnih akcija u školama. Potrebno je da i nastavnici i profesori govore učenicima o ovoj pojavo. Zatim, potrebno je da postoje veoma jasne sanckije za roditelje koji primoravaju svoju decu da prosjače. I mislim da novčane kazne nisu dovoljne, jer primorati decu da prosjače je, po mom mišljenju, nedelo koje se mora kazniti zatvorom.”
Prema saopštenju rumunskog ministarstva unutrašnjih poslova, novi Krivični zakonik, koji će stupiti na snagu u februaru 2014. godine, predvidja oštre sankcije za roditelje ili staratelje koji primoravaju decu da prosjače. Vlasti se nadaju da, na taj način, stopa prosjačenja medju decom će opadati.
(Autor: Kristine Lešku, Monika Kiorpek. Prevod: Teodora Kristez)
