Istorija komunizma u školi
Christine Leșcu, 12.03.2014, 16:25
Počev od 2008. godine, u nastavnom programu za gimnazije, uključen je opcionalni predmet Jedna od istorija komunizma”. Odluka je doneta usled preporuke iz krajnjeg izveštaja Predsedničke komisije za analizu komunističke diktature u Rumuniji. Kratko vreme posle izrade nastavnog programa pojavio se i udžbenik namenjen učenicima trećeg i četvrtog razreda gimnazije, objavljen pod pokroviteljstvom Instituta za proučavanje zločina komunizma i rumunski egzil (IICCMER). Šta sadrži pomenuti udžbenik rekao nam je bivsi izvršni direktor gore pomenutog instituta, Adrijan Muraru: Pokušavamo da učenicima objasnimo sve aspekte režima koji je bio na vlasti u periodu 1947-1989 godina, a to su svakodnevni život, privreda, kulturni život, manjine, politički režim, represija i tako dalje. Nijebilo jednostavno, ali smo koristili mnoge kratke tekstove i istorijske izvore, kao što su arhivni dokumenti. Inače, udžbeniku je priložen i DVD sa video snimcima iz arhiva Nacionalne televizije iz 1988. godine. Sa naše tačke gledišta, udžbenik je veoma dobro izradjen dokument koji učenicima nudi mogućnost da sami istražuju. Nismo želeli da nametnemo dotičnu viziju o istoriji komunizma u Rumuniji. Sam naslov udžbenika Jedna od istorija komunizma” govori sam od sebe, u smislu da mi nudimo jednu viziju, ali onaj koji sam istražuje može naći više varijanti istorije komunizma u Rumuniji.”
U ovom trenutku, ovaj se opcionalni predmet predaje u 146 škola u celoj zemlji. Procenjuje se da od uvodjenja kursa otprilike 3.000 gimnazijalaca studira ovaj predmet u svakoj školskoj godini. Istovremeno, Institut za proučavanje zločina komunizma i rumunski egzil organizuje pripremne sesije za profesore istorije, jer predavanje ovog predmeta pretpostavlja različita znanja i metode od onih koji su potrebni u slučaju predavanja obične istorije. Potreba za informacijama je velika, što pokazuju i rezultati sondaža javnog mnjenja o periodu komunizma. Jedna od sondaža realizovana je 2010. godine na zahtev Instituta za proučavanje zločina komunizma i rumunski egzil i zaključila da, u velikoj meri, Rumuni imaju ambivalentan stav prema komunističkom periodu i njegovom značaju. 47% ispitanika smatra da je komunizam bio dobra ideja, ali pogrešno primenjena, dok manje od 30 odsto Rumuna je tvrdilo da je bila sasvim pogrešna ideja. Tri godine kasnije, u decembru 2013., u drugoj sondaži, 47 odsto ispitanika smatralo je da je Nikolaje Čaušesku bio politički lik sa pozitivnom ulogom u istoriji Rumunije, dok 46,9% smatraju ga negativnom ličnošću. Isti procenat je dobio i Čaušeskuov prethodnik na čelu Rumunske komunističke partije, George Georgiu-Dež. 42,3 odsto ispitanika smatra ga pozitivnim likom, a 39,1% negativnim. U ovim uslovima nisu iznenadjujuća mišljenja pojedinih učenika izrazena pre predavanja ovog predmeta. Mihaj Stamatesku, profesor istorije u gradu Oršova, ujedno i jedan od ko-autora udžbenika Jedna od istorija komunizma” kaže: U glavnom, deca dobijaju informacije od porodice, suseda, od šire zajednice, a manje informacija iz medija. A informacije koje imaju su one koje se uopšte čuju u javnosti, kao što je Da, tada je bilo dobro, jer smo imali radna mesta”, ili Bilo je dobro zato što smo dobili stanove”, i tako dalje. No, deca dolaze u školu sa ovim informacijama, ali i sa drugima, i odjednom saznaju da ono što su do tada znali nije tačno. Objašnjenja koje nudi pomenuti kurs i nedavna istorija koja se studira u školama predstavljaju i drugu stranu stvarnosti. Učenici konstatuju da roditelji nisu obavezno nostalgični za komunističkim režimom, vec je to nostalgija za sopstvenom mladošću. Ako imamo argumente i dokaze, i ako učenike ubedimo da čitaju istorijske izvore, ako im objašnjavamo šta znači manipulacija i propaganda, onda će sigurno shvatiti šta se dogodilo svojim roditeljima. Jer učenici su spremni da logično i kritično razmisle o svemu što se dogodilo.”
U meri u kojoj, zahvaljujući ovom predmetu, učenici počinju bolje shvatiti svakodnevnu stvarnost, postaju sve zainteresovaniji za nju. Inače, pokušava se da se i mladjim učenicima predaje istoriju komunizma poredjenjem sadašnje stvarnosti sa onom u komunističkom periodu. Mihaj Stamatesku objašnjava: Izradili smo materijal koji se zove Ljudska prava u nedavnoj istoriji Rumunije”, jer smo shvatili da i decu mladju od 18 godina možemo upoznati sa elementima tadašnjeg perioda. Materijal je namenjen osnovcima i mogu ga koristiti svi nastavnici od prvog do četvrtog razreda. Mislimo da, s obzirom da osnovci studiraju Gradjansku kulturu”, nastavnici mogu im pružiti informacije o komunističkom režimu govoreći deci o ljudskim pravima. I istina je da mnogi nastavnici upotrebljebavaju naš materijal.”
Da bi mladi promenili percepciju o komunizmu, sem školskih aktivnosti potrebne su i druge inicijative. Andrej Muraru, bivši izvršni predsednik Instituta za proučavanje zločina komunizma i rumunski egzil govori o efektima onakvih inicijativa: Rezultati zavise i od onoga što mi, kao društvo, radimo. Primera radi, poljski institut za proučavanje zločina komunizma ima više od dve hiljade zaposlenih, a mi samo 36. Njihov budžet iznosi 60 miliona evra, naš milion evra. Oni su počeli aktivnost 1999. godine, a rezultati se tek sada pojavljuju, posle 10-15 godina masivnih investicija u vaspitanje i obrazovanje. No, ako malo investiramo, ispitivanja javnog mnjenja će nam pokazati da postoji nostalgija za komunističkim period, paralelno sa revoltom protiv sadašnjih vlasti. Sve zavisi od resursi koje društvo ulaže u ovu oblast.”
Opcionalni predmet Jedna od istorija komunizma” predavan je samo u gimnazijama sa društvenim i filološkim smerom i jedan je od brojnih opcionalnih predmeta za koje se učenici mogu opredeliti.
