Palijativno lečenje
U Rumuniji se, zadnjih godina, broj osoba obolelih od raka povećao u ubrzanom ritmu. Prema najnovijim statističkim podacima, 2012. registrovano je oko 78 hiljada novih slučajeva, za skoro 4 hiljade više uporedjenju sa 2008. godinom. U ovim uslovima, ne samo striktno medicinsko zbrinjavanje treba da se razvija, već i duhovna nega. Malo ljudi zna koja su osećanja osoba koje pate od neizlečive bolesti, ponekad u mladim godinama života, ili čak u detinjstvu, šta osećaju njihove porodice i kojim tretmanom mogu biti ovi pacijenti lečeni i podržani da bi lakše podnosili situaciju. Asocijacija Hospice Casa Speranţei“ (Dom nade) nudi rešenja za ove probleme. Fondacija, koju je 1992. godine u gradu Brašov (u centru Rumunije) osnovao Britanac Graham Perols, učinila je pionirski posao u oblasti palijativnog lečenja u Rumuniji. Graham Perols pričao nam je šta je našao u Rumuniji 1990. godine: Bilo je veoma jasno da pacijenti sa neizlečivim oboljenjima su se iz bolnice vratili kući, gde je trebalo da se zajedno sa porodicama snalaze kako su najbolje znali i umeli, bez adekvatne medicinske terapije, bez duhovne, psihološke ili religiozne podrške. Zato je njihova trauma bila ogromna. Mi preporučujemo holistički tretman, koji prepostavlja lekove za osobe koje pate od raka ili drugih neizlečivih bolesti, kao i za kontrolu bolova. To znači lečenje ostalih simptoma koji se pojavljuju u slučaju raka, kao što su gubitak apetita i teškoće u disanju. Ustvari, mi želimo da na neki način poboljšamo život pacijenata, a to nema veze sa smrću, već sa životom. Ali, istovremeno, pomažemo i članovima porodice, koji mnogo pate zbog drage osobe, kojoj ne mogu pomagati.“
Christine Leșcu, 29.10.2014, 12:46
U Rumuniji se, zadnjih godina, broj osoba obolelih od raka povećao u ubrzanom ritmu. Prema najnovijim statističkim podacima, 2012. registrovano je oko 78 hiljada novih slučajeva, za skoro 4 hiljade više uporedjenju sa 2008. godinom. U ovim uslovima, ne samo striktno medicinsko zbrinjavanje treba da se razvija, već i duhovna nega. Malo ljudi zna koja su osećanja osoba koje pate od neizlečive bolesti, ponekad u mladim godinama života, ili čak u detinjstvu, šta osećaju njihove porodice i kojim tretmanom mogu biti ovi pacijenti lečeni i podržani da bi lakše podnosili situaciju. Asocijacija Hospice Casa Speranţei“ (Dom nade) nudi rešenja za ove probleme. Fondacija, koju je 1992. godine u gradu Brašov (u centru Rumunije) osnovao Britanac Graham Perols, učinila je pionirski posao u oblasti palijativnog lečenja u Rumuniji. Graham Perols pričao nam je šta je našao u Rumuniji 1990. godine: Bilo je veoma jasno da pacijenti sa neizlečivim oboljenjima su se iz bolnice vratili kući, gde je trebalo da se zajedno sa porodicama snalaze kako su najbolje znali i umeli, bez adekvatne medicinske terapije, bez duhovne, psihološke ili religiozne podrške. Zato je njihova trauma bila ogromna. Mi preporučujemo holistički tretman, koji prepostavlja lekove za osobe koje pate od raka ili drugih neizlečivih bolesti, kao i za kontrolu bolova. To znači lečenje ostalih simptoma koji se pojavljuju u slučaju raka, kao što su gubitak apetita i teškoće u disanju. Ustvari, mi želimo da na neki način poboljšamo život pacijenata, a to nema veze sa smrću, već sa životom. Ali, istovremeno, pomažemo i članovima porodice, koji mnogo pate zbog drage osobe, kojoj ne mogu pomagati.“
Počev od 1992. godine, Hospice Casa Speranţei“ obezbedio je kućno lečenje bolesnicima iz Brašova, gde je 2002. otvorio i prvi centar namenjen ovoj vrsti palijativnog lečenja. U Bukureštu, asocijacija je prvu filijalu otvorila 2006., a 2014. otvoren je i centar za palijativna lečenja. Ako je početkom 90. godina, Hospice Casa Speranţei“ bio prva asocijacija koja je nudila ovu vrstu zbrinjavanja i lečenja, sada postoji više nevladinih asocijacija čija je namena ista. Iako njihov broj nije velik, njihovo postojanje je veoma važno, kaže Graham Perols: U ovom trenutku, u Rumuniji samo 6 odsto bolesnika kojima su potrebna palijativna lečenja, i dobija ih. Ima još puno da se radi, ali osoblje naših centara u Brašovu i Bukureštu, obučava kolege koji rade za nevladine organizacije. Organizujemo kurseve za lekare, medicinske sestre, apotekare i fizioterapeute.“
2008. pokrenuti za demarši za prikupljanje fondova i izgradnju centra u Bukureštu, koji je svećano otvoren 2014. godine. O povoljnostima i besplatnim uslugama koje pacijentima nudi ovaj centar govorila nam je lekarka Ruksandra Čokarlan, direktorka odseka za usluge za pacijente u okviru asocijacije Hospice Casa Speranţei“ iz Bukurešta: Naš centar radi punom parom i, godišnje, može primiti 2000 pacijenata. Mi obezbedimo i kućno lečenje za odrasle i decu, stručno savetovanje u bolnicama i ambulantama, nudimo stručne terapije za osobe obolele od raka.“
Ruksandra Čokarlan priznaje da je palijativno lečenje suštinsko za pacijente i njihove porodice, pretežno dijalog sa njima, jer na ovaj način može se otkriti koje su im najvažnije potrebe u teškim situacijama: Jedna od potreba je savetovanje, jer najčešće odseci javnog zdravstvenog sistema nisu dobro medjusobno koordinisani, a pacijenti ne znaju koji su naredni koraci i šta treba da urade dalje. Druga potreba je da budu shvaćeni kao individue, ne samo kao dijagnosticirani pacijenti. Oni žele da se prema njima postupa kao prema osobi koja mnogo pati i čije su porodice pogodjene duševnim i psihološkim patnjama. Oni žele da budu shvaćeni i poštovani kao osobe.“
Da bi lakše prošli kroz onakva iskustva, pacijentima nisu potrebni samo lekovi, već i duhovna nega. A dobro je da se palijativno lečenje nudi i u bolnici i kući, kad se osobe koje pate od neizlečivih bolesti ovde vrate. Ova vrsta lečenja korisna je kako za obolele osobe, tako i za njihovu porodicu i krug prijatelja.
