Investicije u kvalitet obrazovanja
S obzirom da je u poslednjem periodu gradjansko društvo sve više preokupirano kvalitetom obrazovanja, Fondacija World Vision” Rumunija analizirala je percepcije roditelja i dece o školi. Nazvana Kvalitet obrazovanja”, studija se odnosila na 157 škola iz sela u šest županija i njeni zaključci potvrdjuju u dotičnoj meri razgovore vodjene u rumunskom društvu. Primera radi, uprkos običnom mišljenju, u 90 odsto seoskih škola postoje stručne laboratorije, koje su korišćene na samo 10 odsto od ukupnog kapaciteta. Najtraženija je laboratorija za informatiku. Čak više, samo jedan od dva učenika koristi računar i nešto više od jedne trećine njih ima pristup internetu. Sa druge strane, konstatovano je da je broj razreda dovoljan i u mnogim školama uči se samo u jednu smenu. Postoji i paradoks: iako u seoskim sredinama škola je veoma značajna ustanova, a ljudi su u glavnom zadovoljni školskim životom dece, roditelji ne znaju tačno šta se dešava na časovima, rekao nam je predsednik Rumunske agencije za obezbedjenje kvaliteta preduniverzitetskog obrazovanja, Šerban Josifesku, koordinator studije: Druga konstatacija je da svakoga dana svaki džak ima pisane zadatke na najmanje tri predmeta. 80% dece kaže da više od pola bilo kog časa učenici slušaju objašnjenja nastavnika. Zatim, u svakoj školi postoji najmanje jedan profesor koji napravi korelacije izmedju predmeta, a ne svi, kako bi trebalo. Konstatovali smo da profesori nude podršku i feedback učenicima i poboljšan je način ocenjivanja učenika. Rezultati ocenjivanja su upotrebljeni za korekciju, ali ne i za identifikaciju uzroka slabih ocena ili povecanje motivacije učenika.”
Christine Leșcu, 17.12.2014, 14:00
S obzirom da je u poslednjem periodu gradjansko društvo sve više preokupirano kvalitetom obrazovanja, Fondacija World Vision” Rumunija analizirala je percepcije roditelja i dece o školi. Nazvana Kvalitet obrazovanja”, studija se odnosila na 157 škola iz sela u šest županija i njeni zaključci potvrdjuju u dotičnoj meri razgovore vodjene u rumunskom društvu. Primera radi, uprkos običnom mišljenju, u 90 odsto seoskih škola postoje stručne laboratorije, koje su korišćene na samo 10 odsto od ukupnog kapaciteta. Najtraženija je laboratorija za informatiku. Čak više, samo jedan od dva učenika koristi računar i nešto više od jedne trećine njih ima pristup internetu. Sa druge strane, konstatovano je da je broj razreda dovoljan i u mnogim školama uči se samo u jednu smenu. Postoji i paradoks: iako u seoskim sredinama škola je veoma značajna ustanova, a ljudi su u glavnom zadovoljni školskim životom dece, roditelji ne znaju tačno šta se dešava na časovima, rekao nam je predsednik Rumunske agencije za obezbedjenje kvaliteta preduniverzitetskog obrazovanja, Šerban Josifesku, koordinator studije: Druga konstatacija je da svakoga dana svaki džak ima pisane zadatke na najmanje tri predmeta. 80% dece kaže da više od pola bilo kog časa učenici slušaju objašnjenja nastavnika. Zatim, u svakoj školi postoji najmanje jedan profesor koji napravi korelacije izmedju predmeta, a ne svi, kako bi trebalo. Konstatovali smo da profesori nude podršku i feedback učenicima i poboljšan je način ocenjivanja učenika. Rezultati ocenjivanja su upotrebljeni za korekciju, ali ne i za identifikaciju uzroka slabih ocena ili povecanje motivacije učenika.”
Sve ove informacije dovoljne su za realizatore studije World Vision” da bi mogli izvesti dotične zaključke. Pred mikrofonom je ponovo predsednik Rumunske agencije za obezbedjenje kvaliteta preduniverzitetskog obrazovanja, Šerban Josifesku: Aktivnost nastavnih kadrova usmerena je pretežno na predavanje, a manje na proces sticanja znanja od strane učenika. Autonomija učenika je dosta mala, s obzirom da obrazovanje još uvek je definisano kao prenos informacija, a ocenjivanje se realizuje vodeći računa o obimu znanja, a manje o ponašanju učenika.”
Sem činjenice da ne znaju veoma dobro šta se dešava na časovima, neki roditelji kažu da nije im traženo mišljenje kada je reč o opcionalnim predmetima. Ista situacija važi za skoro 50 odsto učenika. Osim zadataka, ocenjivanja i sticanja znanja, postoji i problem napuštanja škole, jer mnogi učenici odustanu ili odsustvuju iz škole, jer rano počinju da rade da bi podržali porodicu ili imaju druge lićne probleme koje škola nije još spremna da reši. Predsednik Rumunske agencije za obezbedjenje kvaliteta preduniverzitetskog obrazovanja Šerban Josifesku ističe: Zabrinjavajući je nedostatak usluga orijentacije i savetovanja i mnogi učenici kažu da nisu raspolagali onakvim uslugama od strane škole. Postoji veliki broj neopravdanih odsustava, čiji uzrok poznavaju samo roditelji i učenici. Glavni uzrok su porodični problemi. Većina učenika i roditelja smatra da je školovanje veoma vađno, ali procenat onih koji izjavljuju da neće nastaviti studije je veoma velik, odnosno 35%, dva puta veći u odnosu na nacionalni prosek. Ova stopa ranog napuštanja škole seoskoj sredini u tesnoj je vezi sa ekonomskom i obrazovnom situacijom porodice.”
Prema studiji Fondacije World Vision, napuštanje škole ima posledice ne samo po svakog učenika, već i po ekonomski nivo svakog društva. Luminica Kostake, stručnjak u okviru organizacije, govorila nam je o konkretnoj ceni napuštanja škole: Cena napuštanja škole kreće se izmedju 100 hiljada evra i 1,1 milion evra za svaku osobu koja odustane od škole. Ova situacija ne važi samo za Rumuniju. U slučaju naše zemlje opšta cena napuštanja škole je ravna procentu od 0,9% bruto društvenog proizvoda, na individualnom nivou, svaka godina školovanja smanjuje rizik od nezaposlenosti za 8,2%.”
S obzirom da, umesto 6 odsto bruto društvenog proizvoda, Rumunija izdvaja za obrazovanje manji procenat, dugoročne posledice po privredu nisu veoma pozitivne. Prema tome, autori dveju studija indirektno predlažu duboku promenu finansiranja obrazovanja i odnosa izmedju škole, roditelja i učenika.
