Prioriteti za integraciju romskih zajednica u Rumuniji
Romi su najsiromašnija i najvulnerabilnija etnička zajednica u Rumuniji. Prema statističkim podacima, 80% ukupnog broja romskih zajednica u našoj zemlji živi u siromaštvu. Glavni problemi sa kojima su suočeni gradjani romskog porekla su nedovoljni prihodi, nedostatak stručne pripreme, nedostatak stručnog osposobljavanja, nizak nivo obrazovanja, nezaposlenost, ograničen pristup javnim uslugama, diskriminacija. Većina Roma živi u kućama bez najmanje jedne od osnovnih komunalija. Najviša stopa nepismenosti zabeležena je, takodje, u redovima ove zajednice. Iako su postojale inicijative za poboljšanje životnih uslova i društvenu integraciju Roma, kako na nacionalnom, tako i na medjunarodnom nivou, Romi su i dalje najviše diskriminisana zajednica na evropskom nivou.
România Internațional, 11.03.2015, 13:08
Romi su najsiromašnija i najvulnerabilnija etnička zajednica u Rumuniji. Prema statističkim podacima, 80% ukupnog broja romskih zajednica u našoj zemlji živi u siromaštvu. Glavni problemi sa kojima su suočeni gradjani romskog porekla su nedovoljni prihodi, nedostatak stručne pripreme, nedostatak stručnog osposobljavanja, nizak nivo obrazovanja, nezaposlenost, ograničen pristup javnim uslugama, diskriminacija. Većina Roma živi u kućama bez najmanje jedne od osnovnih komunalija. Najviša stopa nepismenosti zabeležena je, takodje, u redovima ove zajednice. Iako su postojale inicijative za poboljšanje životnih uslova i društvenu integraciju Roma, kako na nacionalnom, tako i na medjunarodnom nivou, Romi su i dalje najviše diskriminisana zajednica na evropskom nivou.
Nedavno je u Bukureštu pokrenut projekat Socijalno-geografska kartografija romskih zajednica u Rumuniji za evropski nadzor promena u procesu integracije Roma”- SocioRoMap, sa ciljem jasnijeg evidentiranja ove zajednice i intervencije za poboljšanje njenih životnih uslova. Projekt će obezbediti informacije i podatke javnim institucijama nadležnim za izradu javnih politika i donošenje odluka u oblasti inkluzije ove zajednice. Istovremeno, rezultati projekta će pomoći vlastima u razvoju programa finansiranja plana za suzbijanje siromaštva, lokalni razvoj i promovisanje šansi uspeha pojedinih marginaliozvanih grupa. Projekt SocioRoMap odvija Institut za proučavanje problema nacionalnih manjina iz grada Kluž Napoka, u partnerstvu sa Fondacijom za otvoreno društvo i Centrom za istraživanje medjuetničkih odnosa. Biće kartografisano više od 3000 administrativno- teritorijalnih seoskih i gradskih jedinica, kako bi se dobila jasnija slika potreba i prioriteta romske zajednice. Ištvan Horvat, predsednik Instituta za proučavanje problema nacionalnih manjina precizira: Naš cilj je da jasnim opisivanjem i predstavljanjem ovih zajednica njihove probleme predstavimo u obliku mapa. Sem toga, želimo da osnujemo funkcionalnu mrežu osoba koje mogu pružiti tačne informacije o životnim uslovima ovih zajednica. U ovu mrežu ćemo uključiti socijalne radnike, članove nevladinih organizacija koji su radili sa raznim lokalnim zajednicama, članove institucija koje se bave pitanjem zaštite Roma, poput školskih ili medicinskih posrednika. Dakle, naš cilj je da saznamo šta je učinjeno i šta ne za ovu zajednicu, do koje se ne može stići zbog raznih razloga, u prvom redu zato što je veoma siromašna i izolovana.”
Na dogadjaju koji je posvećen svećanom pokretanju projekta “SocioRoMap” bila je prisutna i ambasadorka Norveške u Rumuniji, Tove Bruvik Vestberg: ”Lakši pristup ovih grupa obrazovanju i zdravstvenom sistemu glavni su smerovi programa, koji je zasnovan na ideji da u dobro i korektno društvo uključeno je celo stanovništvo, a dobro i korektno društvo prihvaća i toleriše sve svoje gradjane i svima obezbedjuje usluge. U Norveškoj nije sve ravnopravno, ali je ravnopravnost norma. Ljudi sa raznim porodičnim korenima i različitim platama imaju ista prava, ono što je veoma važno. Potrebno je saznati stvarnost romskih zajednica u Rumuniji i to ćemo realizovati ovim projektom. A faktorima odlućivanja treba da nudimo korisne i korektne informacije o romskim zajednicama za izradu javnih politika. Zbog raznih razloga na vladinom nivou postoji malo informacija o romskoj zajednici, poput životnih uslova, nivoa obrazovanja i pristupa medicinskim uslugama.”
Drugi projekat koji su pokrenule 4 asocijacije iz Rumunije, odnosno Asocijacije T.E.T.A., ADO, REPER 21 i Urbanium, namenjen je promovisanju kulture i likovnih umetnosti u defavorizovanim sredinama Roma. Reč je o projektu “Maskar” za obrazovanje posredstvom pozorišta, koji će se odvijati u dva grada na jugu zemlje, u Aleksandriji i Turnu Magurele. U okviru projekta biće organizovani umetnički programi, ateljei, izložbe i predstave o kulturi i tradiciji Roma. Polazeći od stvarnosti pomenutih gradova u kojima žive značajne romske zajednice, autori projekta nameravaju da predstave pozitivne priče ovog grada, a pomoću članova asocijacija da osobe iz raznih sredina uče da bolje komuniciraju sa drugima, da razviju samopoverenje i kreativni potencijal, da uživaju ista prava. Ana Marija Paladuš, članica Asocijacije Urbanium naglašava: “Bavimo se senzibilnom problematikom diskriminacije romske zajednice u pomenuta dva grada, ali to ćemo učiniti umetničkim sredstvima, jer predlažemo pozorište kao most izmedju dve kulture- rumunske i romske. Formiraćemo dve grupe mladih koje će učestvovati u oba grada u ateljeima za lični razvoj i komunitarno pozorište. Oni će pričati o tome kako smatraju pitanje diskriminacije roma.”
U okviru istog projekta biće otvorene i dve izložbe o istoriji romske kulture u pomenuta dva grada i okolini, medju čijim eksponatima biti tradicionalne nošnje, slike, ukrasi, pesme, legende i simboli Roma. Projekti namenjeni romskoj zajednici u Rumuniji o kojima smo govorili danas finansirani su Norveškim finansijskim mehanizmom.
