Bezbednost prehrambenih proizvoda i potrošača u Rumuniji
Zvaničnici Evropske unije su 2015 proglasili Evropskom godinom razvoja, da bi istakli način na koji komunitarni blok pomaže razvoju društava i država van organizacije. Svaki mesec godine posvećen je nizu aktivnosti koje se odnose na dotičnu temu. Medju ovima nalazi se i prehrambena bezbednost, sa naglaskom na suzbijanje pothranjenosti, zbog koje godišnje umire vise od 3 miliona dece. U Rumuniji, medjutim, prehrambena bezbednost postavlja druga pitanja: u kojoj meri su namirnice u prodavnicama i na pijacama bezbedne po zdravlje potrošača?
Christine Leșcu, 03.06.2015, 17:06
Zvaničnici Evropske unije su 2015 proglasili Evropskom godinom razvoja, da bi istakli način na koji komunitarni blok pomaže razvoju društava i država van organizacije. Svaki mesec godine posvećen je nizu aktivnosti koje se odnose na dotičnu temu. Medju ovima nalazi se i prehrambena bezbednost, sa naglaskom na suzbijanje pothranjenosti, zbog koje godišnje umire vise od 3 miliona dece. U Rumuniji, medjutim, prehrambena bezbednost postavlja druga pitanja: u kojoj meri su namirnice u prodavnicama i na pijacama bezbedne po zdravlje potrošača?
Postoji više vladinih institucija čiji je zadatak da provere da li su u prodavnicama i u domaćinstvama u Rumuniji sigurnosni i hranjivi proizvodi. Medju ove institucije spadaju Nacionalna uprava za zaštitu potrošača i Nacionalna sanitetsko-veterinarna vlast za bezbednost namirnica. Sve nadležne institucije proveravaju proizvodjače i prodavce da bi bile sigurne da ovi nude potrošačima sigurnosnu hranu, rekao nam je ministar poljoprivrede Danijel Konstantin: Mislim da u Rumuniji 2015. godine, gde postoji adekvatno zakonodavstvo, nema brojnih potrošača koji sumnjaju u prehrambenu bezbednost. Ovu poruku pokušavamo da prenesemo svima: bilo koji prehrambeni proizvod koji je preradjen u ovlašćenoj jedinici je bezbedan. Sve ovlašćene prodavnice imaju sigurnosne proizvode. Istovremeno, postoje i brojne državne institucije koje izdaju dozvole za prodaju svih namirnica, i ovo važi za sve prodavnice. Kada je reč o pijacama, medjutim, može se postaviti pitanje porekla sira ili jabuka, na primer. No, od 1. maja proizvodjači dobijaju ovlašćenje da prodaju svoje proizvode samo ako imaju knjižicu proizvodjača i prodavca, te imaju obavezu da prikažu poreklo proizvoda.”
Medjutim, nisu svi kupci uvereni da prehrambeni proizvodi u prodavnicama ili na pijaci su zdravi i prirodni. U jednom supermarketu razgovarali smo o bezbednosti namirnica: Iskreno da vam kažem, meni se ne čini da su svi proizvodi sigurnosni po zdravlje, ako vodimo računa o hemikalijama ili E aditivima koje sadrže. Vlasti nam preporučuju da proverimo etiketu, ali starcima, na primer, teško je da čitaju ove etikete. Sa druge strane, ukus dotičnih proizvoda nije više onaj kojeg se sećamo iz mladosti ili detinjstva, jer ni voće ni povrće nisu više prirodna, ni u prodavnicama, niti na pijacama. Postoji ekološka poljoprivreda, ali BIO proizvodi su skupi i nije stopostotno sigurno da su oni sasvim bezbedni po zdravlje potrošača, jer su modificirani.”
Medju bolestima koje, vremenom, prouzrokuju industrijske hemikalije ili pesticidi uneseni u prehrambene proizvode, nalazi se i rak. Lekarka Nacionalnog instituta za javno zdravlje Korina Zugravu je drugog misljenja: (track5) Apsolutno sve što je dozvoljeno u Evropi, radi se i kod nas i obrnuto. Ideja da pojedine supstance koje su unesene u prehrambene proizvode izazivaju rak je lažna po definiciji, jer testovi su veoma strogi. U trenutku u kojem se i u najmanjoj meri čini da jedan aditiv može stvarati rak, on nije dozvoljen i neće nikada biti prisutan u prehrambenim proizvodima. Sa mog gledišta, mišljenje potrošača je pogrešno. Lakše je smatrati da čovek dobija neku bolest zbog aditiva, umesto da se priznaje da dotična osoba ima nezdrav stil života i neprikladan način prehrane.”
Lekarka Korina Zugravu upozorava, medjutim, da zdrav način prehrane pretpostavlja konzumiranje nepreradjenog voća i povrća: Istina je da preradjeni proizvodi nisu idealni za zdravlje, a alternative postoje, takodje, u prodavnicama i na pijacama. Ali mnogi od njih su preradjeni zato što rumunski potrošači vole veoma slatke, veoma slane ili veoma masne proizvode.”
