Stari zanati i komunitarno blagostanje
U vreme kada se mnogo raspravlja o ekologiji, socijalnoj ekonomiji i preporodu ruralnih tradicija, postoje i ljudi koji imaju hrabrost da ih sve kombinuju. Ovo je slučaj mlade porodice Dane i Jonuca Djordjeskua, pokretača projekta Papirni mlin”, iz sela Komana, na 25 kilometara razdaljine od Bukurešta. Oni se bave reciklažom papira: transformišu ga u ekološki papir, koji, zatim, štampaju i knjigovezuju, koristeći stare uredjaje tipografija. Početci «Papirnog mlina», pre pet godina, povezani su za rodjenje njihove čerke, Elene, i druge okolnosti, rekla nam je Dana Djordjesku: Tada smo radili u privatnim kompanijama. Kada se rodila Elena i sa njom sam sedela kući, osećala sam da sam morala da učinim više nego do tada. Pisanje je bila i ostala moja pasija i osećala sam da želim nešto više od svakodnevnog rada u jednom birou. Ovo se desilo 2007. godine, no razmišljala sam i otkrila, zajedno sa suprugom, čiji hobi bile su mape, da želimo da radimo nešto u oblasti štampanja. 2009. godine pohadjali smo tečajeve fotografije i tiskanja knjiga. ”
Christine Leșcu, 17.06.2015, 13:57
U vreme kada se mnogo raspravlja o ekologiji, socijalnoj ekonomiji i preporodu ruralnih tradicija, postoje i ljudi koji imaju hrabrost da ih sve kombinuju. Ovo je slučaj mlade porodice Dane i Jonuca Djordjeskua, pokretača projekta Papirni mlin”, iz sela Komana, na 25 kilometara razdaljine od Bukurešta. Oni se bave reciklažom papira: transformišu ga u ekološki papir, koji, zatim, štampaju i knjigovezuju, koristeći stare uredjaje tipografija. Početci «Papirnog mlina», pre pet godina, povezani su za rodjenje njihove čerke, Elene, i druge okolnosti, rekla nam je Dana Djordjesku: Tada smo radili u privatnim kompanijama. Kada se rodila Elena i sa njom sam sedela kući, osećala sam da sam morala da učinim više nego do tada. Pisanje je bila i ostala moja pasija i osećala sam da želim nešto više od svakodnevnog rada u jednom birou. Ovo se desilo 2007. godine, no razmišljala sam i otkrila, zajedno sa suprugom, čiji hobi bile su mape, da želimo da radimo nešto u oblasti štampanja. 2009. godine pohadjali smo tečajeve fotografije i tiskanja knjiga. ”
Kada je završila izradu projekta «Papirni mlin», porodica Djordjesku počela je da traži mesto za njegovu implementaciju. Tako su stigli u selo Komana, koje se nalazi usred prirodnog parka, sa šumama i malom deltom na reci Njažlov. Mesto kao da je bilo stvoreno za njih, rekla nam je Dana. Oni ovde žive najviše vremena, proizvode i štampaju papir i u malom muzeju izlažu uredjaje, medju kojima se nalazi i štamparska presa realizovana 1889. godine u Lajpcigu. Porodica Djordjesku je mislila da mora nešto da nudi selu Komana i otvorila malo socijalno preduzeće, u kojem štampa razne knjižice, čestitke, oznake za knjige i, naravno, proizvodi ručni ekološki papir. Jonuc Djordjesku: Ovo je neprofitan posao, nešto specijalnije za Rumuniju gde se u zadnje vreme sve više govori o socijalnoj ekonomiji i pokušava ozakonjenje ove oblasti. U Komani, radili smo sa učenicima ovdašnje škole, koji besplatno učestvuju u našim aktivnostima, ali i sa ljudima u koje imamo puno poverenja, koji su ozbiljni i shvaćaju naše snove.»
O ekonomskoj situaciji stanovnika Komane i načinu na koji je ova tradicionalna zajednica primila ideju da se u njihovom selu proizvodi papir, govorio nam je Jonuc Djordjesku: «Seoskoj sredini potreban je ekonomski rast ali na selu ima malo oportuniteta za rad. Većina stanovnika Komane radi u Bukureštu ili drugim obližnjim selima, jer nemaju alternativu. Mi smatramo, medjutim, na zanati mogu znatno doprineti povećanju primanja seljaka. U trenutku kada smo razgovarali sa njima nisu verovali u naše ideje, ali vremenom su počeli da se upliću u naše aktivnosti.»
Najoduševljeniji stanovnici Komane, kada je reč o radu u «Papirnom mlinu» su deca, za koju Dana Djordjesku organizuje razne ateljee na kojima im pokazujuje kako se proizvodi i tiska papir. Dana nam priča o reakciji dece: Na početku su radoznali i iznenadjeni. Kad im objašnjavam šta se ovde dešava i kako se radi, deca postaje sve zainteresovanija. Konkurencija je velika kada deca počnu sama da rade i mnogi žele da se ovde zaposle kada budu odrasli.”
Za naredne godine, porodica Djordjesku priprema za Komanu projekat Selo zanatlija”, uz norveško finansiranje. Projekat prepostavlja izgradnju kuća u seoskom stilu, u kojima će se predavati stari zanati, kao što su grnčarstvo, tkanje i prerada drveta.
