Rekreacija i kursevi za osobe trećeg doba
Prema Organizaciji Ujedinjenih Nacija, očekivano trajanje života stićiće do 81 godine do kraja ovog veka. Danas je skoro 700 miliona ljudi premašilo 60 godina i procenjuje se da će do 2050. broj pomenutih osoba predstaviti više od 20 odsto stanovništva planete. U Evropskoj uniji broj osoba starijih od 65 godina će se povećati u brzom ritmu i dostićiće otprilike 150 miliona u 2050. A do 2060. odnos izmedju starih i mladih osoba će biti dva prema jedan. U ovim uslovima, nivo zavisnosti osoba trećeg doba od mladih će biti od oko 50 odsto u 2050. godini. Medjutim, nije obavezno da stvarnost postane razlog zabrinjavanja, već bi trebalo da podstiče brže pronalaženje rešenja i njihovu primenu. Jedno od njih je što duže zadržavanje starijih osoba na tržištu radne snage. Jonuc Sibijan, izvršni direktor Fondacije za razvoj gradjanskog društva, rekao nam je da druga institucija Evropske unije, odnosno Ekonomsko-socijalni savet unije (CESE) izradio je projekte da bi predupredio pojavljivanje demografske krize: «Nedavna studija Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju pokazuje da zemlje poput Velike Britanije mogu povećati ubuduće bruto društveni proizvod za 5 odsto, iako u ovom trenutku izradjuje politike da bi na tržištu radne snage sačuvale starije osobe. Mi smo u okviru Ekonomsko-socijalnog saveta unije istakli nedavno mišljenje o e-starim osobama (e-seniors), to jest o pristupu osoba starijih od 50 godina digitalnim informacijama. Postoji više od 150 miliona gradjana Evropske unije koje spadaju u ovu kategoriju i za koje je pristup internetu i informacijama o tržištu radne snage veoma važan, jer oni žele da ostanu aktivni na ovom tržištu. Do sada su zemlje članice pitanju pristupa digitalnim informacijama postupile iz perspektive pristupa socijalnim i medicinskim uslugama. Moramo izaći iz ove zone i pružiti šanse starim osobama da se upoznaju i sa drugim domenima interneta kako bi se informisale o načinu na koji mogu dobiti i drugi dohodak sem penzije.»
Christine Leșcu, 21.12.2016, 13:42
Prema Organizaciji Ujedinjenih Nacija, očekivano trajanje života stićiće do 81 godine do kraja ovog veka. Danas je skoro 700 miliona ljudi premašilo 60 godina i procenjuje se da će do 2050. broj pomenutih osoba predstaviti više od 20 odsto stanovništva planete. U Evropskoj uniji broj osoba starijih od 65 godina će se povećati u brzom ritmu i dostićiće otprilike 150 miliona u 2050. A do 2060. odnos izmedju starih i mladih osoba će biti dva prema jedan. U ovim uslovima, nivo zavisnosti osoba trećeg doba od mladih će biti od oko 50 odsto u 2050. godini. Medjutim, nije obavezno da stvarnost postane razlog zabrinjavanja, već bi trebalo da podstiče brže pronalaženje rešenja i njihovu primenu. Jedno od njih je što duže zadržavanje starijih osoba na tržištu radne snage. Jonuc Sibijan, izvršni direktor Fondacije za razvoj gradjanskog društva, rekao nam je da druga institucija Evropske unije, odnosno Ekonomsko-socijalni savet unije (CESE) izradio je projekte da bi predupredio pojavljivanje demografske krize: «Nedavna studija Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju pokazuje da zemlje poput Velike Britanije mogu povećati ubuduće bruto društveni proizvod za 5 odsto, iako u ovom trenutku izradjuje politike da bi na tržištu radne snage sačuvale starije osobe. Mi smo u okviru Ekonomsko-socijalnog saveta unije istakli nedavno mišljenje o e-starim osobama (e-seniors), to jest o pristupu osoba starijih od 50 godina digitalnim informacijama. Postoji više od 150 miliona gradjana Evropske unije koje spadaju u ovu kategoriju i za koje je pristup internetu i informacijama o tržištu radne snage veoma važan, jer oni žele da ostanu aktivni na ovom tržištu. Do sada su zemlje članice pitanju pristupa digitalnim informacijama postupile iz perspektive pristupa socijalnim i medicinskim uslugama. Moramo izaći iz ove zone i pružiti šanse starim osobama da se upoznaju i sa drugim domenima interneta kako bi se informisale o načinu na koji mogu dobiti i drugi dohodak sem penzije.»
S obizrom da se približava miran period zimskih praznika, govorićemo i o drugim ponudama za stare osobe koje žele da se relaksiraju i obogate svoje znanje. Najbolje rešenje nudi Univerzitet Dunarea de Jos (Donji Dunav) iz Galacija, koji je počev sa ovom univerzitetskom godinom pokrenuo projekat Univerzitet za osobe trećeg doba, koncipiran da bi se izašlo u susret problemu izazvanom starenjem stanovništva, precizira dekan Violeta Puškašu: «Galaci je jedan od ostarelih gradova Rumunije, što je, na žalost, efekat nesrećnih ekonomskih, političkih i demografskih okolnosti. Zbog toga osobe starije od 60 godina predstavljaju skoro trećinu ukupnog stanovništva grada. Fenomen povećanja broja starih osoba je sve vidliviji i ne bi trebalo da društvo ostane ravnodušno.»
Univerzitet za osobe trećeg doba u gradu Galaci ne uzima pare od starih osoba koje žele da pohadjaju kurseve, na čijem kraju izdaje i potvrdu. Šta mogu studirati stare osobe u Galaciju saznali smo od dekana Violete Puškašu: «Starim osobama namenjeni su kursevi, koje smo izabrali na osnovu sondaže. Sem njihovih želja, vodili smo računa i o programu i raspoloživost naših kolega da se Pro bono uključe u ovu aktivnost. No, stare osobe mogu studirati pravo, ekonomiju i medjunarodne odnose, kinetoterapiju, medicinu, umetnost, kulturu i civilizaciju, nutriciju, istoriju, filosofiju, teologiju, turizam, nauku i inženjering.»
Medju 160 studenata trećeg doba koji pohadjaju kurseve Univerziteta u Galaciju, najmladji ima 55 godina, a najstariji 85. Jonuc Sibijan, član Ekonomsko-socijalnog saveta Evropske unije smatra prioritetnim zapošljavanje starih osoba, posebno onih koje su pohadjale kurseve univerziteta: «Nakon okončanja krize, Evropska unija treba da nadje rešenje za demografsko pitanje. Deo rešenja pretpostavlja čuvanje starih osoba na tržištu radne snage i pružanje povlastica poslodavcima koji zapošljavaju stare osobe.»
No, do pronalaženja ozbiljnih rešenja za teška pitanja, zajedno sa mladjim ljudima i decom osobe trećeg doba iz Rumunije uživaju u radostima zimskih dana.
