Digitalizacija i rizici medju mladima
U Rumuniji, koja se nalazi na drugom mestu u Evropskoj uniji, po broju žena zaposlenih u IT-oblasti, 81 odsto devojaka starosti od 16 do 24 godine, je 2017. imalo dnevno pristup internetu. Pristup internetu medju dečacima iste starosti bio je u istom periodu od 82 odsto. Medjutim, kada se odnosimo na nivo učešća mladih Rumuna u debatama na internetu, procenti su ispod evropskog proseka: odnosno samo 16% devojaka i 20 odsto dečaka je, usled čitanja nekih online članaka bilo zainteresovano da učestvuje u debatama. Ako ovaj nedostatak zainteresovanja može biti objašnjen opštom nemarnošću mladih evropljana prema političkom i gradjanskom aktivizmu, drugi podaci o uzdržavanju kada je reč o izražavanju ideja mogu imati druge uzroke.
Christine Leșcu, 07.11.2018, 13:43
U Rumuniji, koja se nalazi na drugom mestu u Evropskoj uniji, po broju žena zaposlenih u IT-oblasti, 81 odsto devojaka starosti od 16 do 24 godine, je 2017. imalo dnevno pristup internetu. Pristup internetu medju dečacima iste starosti bio je u istom periodu od 82 odsto. Medjutim, kada se odnosimo na nivo učešća mladih Rumuna u debatama na internetu, procenti su ispod evropskog proseka: odnosno samo 16% devojaka i 20 odsto dečaka je, usled čitanja nekih online članaka bilo zainteresovano da učestvuje u debatama. Ako ovaj nedostatak zainteresovanja može biti objašnjen opštom nemarnošću mladih evropljana prema političkom i gradjanskom aktivizmu, drugi podaci o uzdržavanju kada je reč o izražavanju ideja mogu imati druge uzroke.
Primera radi, u Evropskoj uniji samo 12 odsto devojaka starosti do 15 godina primilo je online uznemirujuće poruke, u odnosu na 7 odsto dečaka. U Rumuniji, studija koju je prošle jeseni realizovala IT kompanija Bitdefender pokazuje da četvoro od petoro tinejdžera starosti do 18 godina kaže da je dobilo uznemirujuće poruke u online sredini. Stručnjaci Evropskog instituta za ravnopravnost polova (EIGE) primetili su postojanje veze izmedju agresije na internetu ili cyberbullyinga i uzdržanosti u izražavanju, posebno u slučaju devojaka: 51% devojaka i 42% dečaka izbegavaju da učestvuju u debatama nakon što su bili mete uznemirivanja na internetu. Detalje nam nudi Blandine Mollard, stručnjak Evropskog instituta za ravnopravnost polova: Postoje veoma jasni pokazatelji prema kojima devojke ili mlade žene prilagodjavaju svoje ponašanje online sredini nakon što su bile svedoci abuzivnih postova ili komentara ili su i same bile meta uzmenirivanja. Ne učestvuju više u online debatama i razgovorima. I dečaci prilagodjavaju svoje ponašanje, ali u manjoj meri uporedjenju sa devojkama. I dečaci i devojke provode mnogo vremena na internetu da bi čitali vesti, saznati više o našem svetu i izrazili mišljenja o raznim stvarima. Sa druge strane, imamo generaciju dečaka koja je veoma aktivna na internetu, ali koja pretežno medjusobno interakcionira, a manje sa devojkama. Na taj način, smanjuje se mogućnost razmene mišljenja sa devojkama.
Postavlja se pitanje koliko tinejdžera priznaju da su bili meta uznemirivanja na internetu i zbog toga odbijaju da izraze svoje mišljenje? Prema rečima psihologa Nansi Lungu, studije vode računa samo o onima koji priznaju da su bili uznemireni u online sredini dok pojava je, najverovatnije, rasprostranjenija u poredjenju sa statističkim podacima. Napadači su, obično, mladi iste starosti sa žrtvama, a napad pokrene, u glavnom, neki poznanik. Efekti po žrtvu mogu biti razarajući, kaže psiholog Nansi Lungu: Mlada osoba ili tinejdžer koji ne shvaća zašto je napadnut i otkud toliko neosnovane mržnje protiv njega može biti teško pogodjen duže vreme, jer se on nalazi u punom psihičkom razvoju. Napadi ove vrste ne mogu biti predupredjeni, jer oni su pokrenuti slučajno, ali se nastavljaju u valovima i postaju sve brojniji i agresivniji.
U Rumuniji, glavni razlozi cyberbullyinga tiču se izgleda i odeće, s obzirom da se 67% uznemirujućih poruka odnosi na ove aspekte. Drugi razlozi zbog kojih su mladi ljudi uzmemirivani su njihovi hobijevi i svakodnevne preokupacije (30%), finansijska situacija porodice iz koje potiču (13%), školski rezultati (12%) i seksualno opredeljenje (8%). Ovi su isti razlozi kao u slučaju klasičnog uznemirivanja, jer je online uznemirivanje produženje onog u realnom svetu, ali sa nekim uveličavanim aspektima. Primer u tom smislu su standardi lepote, upozorava Blandine Mollard, stručnjak Evropskog instituta za ravnopravnost polova: Standardi lepote postoje svuda, nisu se pojavili istovremeno sa internetom. Ali u realnom svetu, na ulici ili na poslu, vidimo mnoštvo vrsta ljudi, tela i stilova odeća. No, na nekim društvenim mrežama preovladava, možda, samo jedna vrsta izgleda i ovo počinje da te uznemiruje. Reč je, dakle, o intenzitetu, a sve je vezano za vreme koje mladi provode online.
Onlajn uznemirivanje ne može biti konkretno predupredjeno, jer je nepredvidljivo, drži od konteksta, a očigledni razlozi su najčešće samo izgovori za manifestaciju nasilnih sklonosti. U ovom slučaju, naglasak treba staviti na reakcije i vaspitanje, smatra psiholog Nansi Lungu: Uglavnom napadači su obeshrabreni brojem onih koji brane napadnutu osobu. Zato je pojava zabrinjavajuća, jer kod nas nema prevelike socijalne kohezije. Deca nemaju primere odbrane slabije osobe. Možda u školi deca uče ovo ponašanje, ali u društvu ne vide onakve primere. Zbog slabog vaspitanja– ali i zato što takva je ljudska priroda, svaka osoba, čak i bivša žrtva, može biti napadač u nekom kontekstu. Toliko vremena koliko ćemo mi prihvatiti neku vrstu mržnje i nasilja, posebno u online sredini, uvek će se još jedna osoba pridružiti grupi napadača. Jer se na taj način oseža jakim i smatra da ne može više postati žrtva. Zato je veoma značajn stav osoba koje gledaju sa strane i koje bi morale češće da intervenišu.
