Don’t look down!

Trećina Rumuna u poslednjih nedelju dana nije pogledala u nebo, uprkos tome što sebe smatraju veoma bliskim prirodi. Ovo je rezultat nedavnog istraživanja koje zatražio jedan proizvođač prozora. Tada se saznalo i da je Međunarodno Udruženje za Proučavanje Bola proglasilo na globalnom nivou 2021. godinom Bola Kičme.

Luiza Moldovan, 09.02.2022, 14:35

Trećina Rumuna u poslednjih nedelju dana nije pogledala u nebo, uprkos tome što sebe smatraju veoma bliskim prirodi. Ovo je rezultat nedavnog istraživanja koje zatražio jedan proizvođač prozora. Tada se saznalo i da je Međunarodno Udruženje za Proučavanje Bola proglasilo na globalnom nivou 2021. godinom Bola Kičme.

U svetu, velika većina ljudi provede 5.000 sati godišnje spuštene glave gledajući u ekran, što dovodi do ozbiljnih problema sa kičmom. Kada smo već kod toga, američki neurolog je dao zanimljivu definiciju za one koji provode mnogo vremena gledajući u ekran — Head Downers Syndrome — odnosno, Sindrom Pognute glave. Stalno spuštanje glave dovodi do kontrakcija i bolova u mišićima, a na to se žale sve više i više mladih. Govorimo o deci i tinejdžerima koji završavaju u ordinaciji kinetoterapeuta, očekujući od lekara brza rešenja za hronični problem — zavisnost od tehnologije koja se, eto, odražava na naše telo.

Radu Mihaj Avram je kinetoterapeut na klinici za neuro-psiho-motorni oporavak i govori nam o posledicama lošeg držanja koji je većina nas usvojila, a da toga nismo ni svesni: Istina je, ljudi provode mnogo vremena pognute glave i ovde ciljamo na mlade, na decu, koje toliko privlače nove tehnologije i telefoni koje mi kao deca nismo imali, što, zaista, izaziva brojne funkcionalne probleme kičme. Provodimo dosta vremena pognute glave, bilo na telefonu, bilo više ne komuniciramo jedni s drugima i… preokupirani smo poslom, školom, imamo puno aktivnosti, zbog čega najčešće usvajamo loše, asimetrične položaje, što stvara neravnotežu kičme. Ili, kako ga mi nazivamo, mišićno-skeletni sistem“.

Pitali smo kinetoterapeuta Radua Mihaja Avrama koji su bili najozbiljniji slučajevi sa kojim se susreo: Najteži slučajevi sa kojima smo se suočili čak i na našoj klinici su kod mladih (13 godina, tinejdžeri od 18 godina, ali smo imali i mlađe slučajeve), ali bilo je i slučajeva koji se uglavnom odnose kod odraslih. Kao što spondilodisteza — problem na nivou vratnih pršljenova, gde cervikalna lordoza, zakrivljenost da tako kažem, nestaje. Kod teških dijagnoza ovi pršljenovi se pomeraju ili se ono jezgro koje je između pršljenova sabija i to usled ovih loših položaja, savijajući trup napred. Pored ovih spondilodisteza (nazivaju ih i cervikalne spondiloze, one grbe na vratu), suočavamo se i sa lumbalnom diskopatijom kod mladih ljudi. Mladi ljudi koji se žale na velike bolove. Najčešće ovi bolovi prestaju uzimanjem lekovima ili injekcijama, i obavezno je potreban program fizikalne terapije za ublažavanje bolova, kao i drugih analgetičkih metoda“.

A deca? Šta je sa decom? Evo saveta za roditelje koje daje iskusni fizioterapeut: Da ih nadgledamo, vodimo računa na njihov položaj. Da im napravimo program pristupa telefonu i drugim uređajima, da pokušamo da ih naučimo šta znači pravilno držanje, bilo da stoje ili da sede. Da izbegavaju da koriste ove uređaje u krevetu, u fotelji, sklupčani, pognuti. Mi kao roditelji prvo moramo da naučimo šta znači pravilno držanje i onda da to podelimo s njima. I evo poruke za roditelje, za odrasle — da traže položaj od 90 stepeni. Ugao od 90 stepeni između trupa i butne kosti i između butne kosti i tibije. Stopalo uvek treba da bude postavljen pod uglom od 90 stepeni u odnosu na tibiju. Održavajući ovaj ugao, stvaramo pravilan pritisak i na zglobove i na mišiće. Takođe možemo da usmerimo roditelje da prate svoju decu i da ih naučimo da uvek stoje s dve noge. Telesnu težinu treba ravnomerno rasporediti, da drže istegnut vrat, ne zabačen, sa podignutom bradom, što će stvoriti vuču kičme, ramena blago povučena unazad i stomak blago zategnut, tako da ne štrči. To je ono što savetujemo roditeljima i mlade da bi imali dobar položaj“.

Na kraju, poruka našeg kičmenog stuba, u prevodu fizioterapeuta Radua Mihaja Avrama: Kada bi kičma mogla da govori, rekla bi: ne žuri da rešiš stvari brzo, ne nosi teške stvari, molim te da vodiš računa o meni, nisam neuništiva, lako se mogu povrediti. Jednom kad se problem javi, on teško nestaje, može nas pratiti dug niz godina, a da bi ga rešili potreban nam je pokret, pravilan tonus mišića, svest o pravilnom držanju i vraćanje zdravim navikama, zdravoj ishrani, vežbanje u adekvatnom okruženju, sa obučenim ljudima. Izbegnimo podizanje veoma teških stvari, da obiđemo više specijalista i da tražimo pomoć, kao i da upamtimo da nismo od gvožđa“.