Rad te obrazuje, rad te oplemenjuje!

Jedna od najneočekivanijih koristi od pandemije za običnog čoveka je bila da promeni dinamiku rada. Govorimo o promeni paradigme rada, u smislu da zaposleni sada raije daju otkaz, čak i bez rezervnog plana, nego da pristaju na sve vrste kompromisa. Nedavna studija je pokazala da samo 3% anketiranih želi potpuni povratak rada na radnom mestu, dok je velika većina rekla da bi podnela ostavku ako bi bili primorani da rade nešto što ne žele. 86% zaposlenih žele da rade od kuće najmanje dva dana nedeljno, a studija je obuhvatala 10.000 osoba širom sveta!

Luiza Moldovan, 09.03.2022, 14:52

Jedna od najneočekivanijih koristi od pandemije za običnog čoveka je bila da promeni dinamiku rada. Govorimo o promeni paradigme rada, u smislu da zaposleni sada raije daju otkaz, čak i bez rezervnog plana, nego da pristaju na sve vrste kompromisa. Nedavna studija je pokazala da samo 3% anketiranih želi potpuni povratak rada na radnom mestu, dok je velika većina rekla da bi podnela ostavku ako bi bili primorani da rade nešto što ne žele. 86% zaposlenih žele da rade od kuće najmanje dva dana nedeljno, a studija je obuhvatala 10.000 osoba širom sveta!

Iz razgovora sa Ralukom Dumitrom, Head of Marketing u eJobs grupi, saznaćemo kako se tokom pandemije promenila dinamika rada kod nas i u svetu, kako izgleda tržište rada u Rumuniji 2022. godine i koje su oblasti gde se najviše zapošljava. I da, govorimo i o The Great Resignation“, fenomen koji nije zaobišao ni Rumuniju, mada je još uvek mali: Ako smo 2021. godine čuli za The Great Resignation“ koja je kod nas nazvana Velikom Ostavkom“, primećujemo da se, malo po malo, fenomen približava Rumuniji. U studiji koju smo nedavno sproveli među kandidatima, 21% njih je priznalo da bi dalo ostavku bez rezervnog plana. Ovaj procenat koji, iako nije mali, iznenađuje s obzirom na to da moramo imati u vidu da ovi zaposleni više nisu spremni na kompromise na radnom mestu. Štaviše, 8 od 10 Rumuna je u istoj anketi reklo da im je glavni prioritet ove godine da promene posao i da su već počeli da ga traže. Još više iznenađuje to što smo svedoci velikog optimizma, jer skoro polovina njih misli da će naći posao za manje od tri meseca. S druge strane, ne znam da li je to više optimizam ili realnost tržišta, jer smo trenutno u izuzetno velikom deficitu talenata, što očigledno stavlja kandidate u privilegovan položaj, gde mogu da biraju posao koji žele, pregovaraju o svojim beneficijama i istovremeno im daje poverenje da će, ako daju ostavku, čak i bez rezervnog plana, dovoljno brzo pronaći posao. A takva je i realnost tržišta, jer je tačno da će dobri stručnjaci vrlo brzo naći posao u skladu sa svojim očekivanjima“.

Raluka Dumitra nam kaže i koje su oblasti u kojima nedostaju stručnjaci, ko i gde zapošljava: U ovom trenutku, rumunsko tržište rada je u galopirajućem deficitu talenata. Od početka godine do sada (sredina februara) na platformi je objavljeno 60.000 novih radnih mesta. Zapošljava se u Bukureštu i velikim gradovima, a oblasti u kojima se najviše zapošljava su maloprodaja, usluge, kol-centri, proizvodnja, IT-Telekom, logistički transport, prehrambena industrija, građevina. Uradili smo, pre samo nekoliko nedelja, još jednu anketu među poslodavcima i ovog puta smo ih pitali koje su oblasti u kojima misle da će se najviše zapošljavati ove godine, a prve oblasti koje su spomenute su bile prodaja, proizvodnja i građevina. Ovo su oblasti koje tradicionalno traže radnike ili imaju prilično veliku fluktuaciju zaposlenih (prodaja), ili su pak oblasti u kojima je teško naći radnu snagu, kao što su proizvodnja i građevina (potonja oblast ima veliki procvat, naročito u poslednje dve godine). S druge strane, još uvek govorimo o ogromnom nedostatku talenata u IT sektoru. Pre pandemije govorili smo o deficitu od 20.000-30.000 stručnjaka koje bi tržište moglo apsorbovati u bilo kom trenutku, a sada je sigurno ovaj deficit skoro 50.000“.

Pandemija nam je pomogla da otkrijemo rad u hibridnom sistemu i ovo će se nastaviti i nakon pandemije. Raluka Dumitra: Jedna od jedinih dobrih stvari koje nam je donela pandemija je ova fleksibilnost. Pošto smo svi morali da radimo od kuće, dobili smo tu slobodu da radimo bilo gde i normalno je da zaposleni ne žele da odustanu od toga. Istina je da ćemo u 2022. godini govoriti pre o hibridnom programu nego o radu na daljinu, jer postoji želja i kod zaposlenih i kod kompanija da se posao vrati u kancelarije (ali ne govorimo o vraćanju na ono što je bilo pre pandemije, pet radnih dana u sedištu kompanije — tako nešto nećemo videti skoro ili možda nikad), govorimo o želji za povratkom, ali pod uslovom ove felksibilnosti. Uglavnom zaposleni žele da se vrate u kancelariju iz više razloga — druženje, možda se neki od njih bolje koncentrišu u kancelariji, ali ovo nije želja za stalnim povratkom. Štaviše, one kompanije koje žele povratak u kancelarije pod određenim fiksnim parametrima (na primer, primoravamo sve zaposlene da se vrate tri dana u nedelji na posao u kancelariji ponedeljkom, utorkom, sredom i praktično ne ostavljamo nikakvu fleksibilnost zaposlenima), te kompanije će patiti, posebno u ovim vremenima kada je bitka za stručnjacima velika. One kompanije koje ne razumeju potrebu zaposlenih za fleksibilnošću će patiti i verovatno će se suočiti sa talasom ostavki, u kontekstu fenomena Velike Ostavke“. S druge strane, želja zaposlenih da u 2022. godinu uzmu što više slobodnih dana je sasvim prirodna. Moramo imati na umu da smo oko dve godine svi radili u sistemu pandemije, nismo imali slobodu da putujemo ili kada smo i putovali činili smo to bojažljivo, putovali smo manje nego u prethodnim godinama i nisu svi imali odmore kakve znamo. S obzirom da smo pretežno radili od kuće, profesionalni prostor se dosta stopio s ličnim, radili smo mnogo (u mnogim slučajevima je reč o sagorevanju) i onda je ova potreba za odmorom sasvim prirodna“.