Top destinacija – Transilvanija
Jedan od najprestižnijih turističkih vodiča u svetu, Best Travel u 2016. kojeg objavljuje Lonely Planet, realizovao je top listu 10 svetskih regiona koje vredi posetiti ove godine. Na prvom mestu nalazi se Transilvanija. Tradicije, priroda, gastronomija, festivali, pešačke staze, sve ovo naći ćete u pomenutoj oblasti, posebno poznatoj po njenom ruralnom svetu.
Daniel Onea, 24.03.2016, 18:46
Jedan od najprestižnijih turističkih vodiča u svetu, Best Travel u 2016. kojeg objavljuje Lonely Planet, realizovao je top listu 10 svetskih regiona koje vredi posetiti ove godine. Na prvom mestu nalazi se Transilvanija. Tradicije, priroda, gastronomija, festivali, pešačke staze, sve ovo naći ćete u pomenutoj oblasti, posebno poznatoj po njenom ruralnom svetu.
Peter Sućiu, turistički vodič, član asocijacije Mioritics, stručnjak za oblast Transilvanije, kaže da je ova destinacija veoma atraktivna posebno zahvaljujući multikulturalizmu prostora izmedju Karpata. Transilvanija u celini predstavlja prostor izmedju Karpata u kojem lako možemo naći najmanje šest, sedam različitih etničkih grupa, raznih religija, koje su živele zajedno stotinama godina: Rumuni, Madjari, Sekelji, Jermeni, Sasi i Romi. Živeli su stotinama godina zajedno, a to je ostavilo duboki otisak na multikulturalizam u medjukarpatskom prostoru. Ruralni prostor je pretežno sačuvao organizacioni model naselja i vrste praznika. Na primer, u februaru mesecu organizuje se Praznik Lola u mestu Agnita. Praznik Krune Sv. Petra i Pavla je praznik Sasa, organizovan u junu mesecu.”
Medjutim, kako izgleda tradicionalno selo u Transilvaniji? Objašnjava nam Peter Sućiu, turistički vodič: Ono je, pre svega kombinacija izmedju održanog prirodnog prostora i antropogenog naselja regulisanog vrlo jasnim pravilima. Predstavlja model zbijenog sela, povezanog redovima kuća, udvostručenih nizovima štala, sa veoma širokim prostorom izmedju linije kuća. Za oblast Transilvanije specifično je gajenje životinja. Ruralna naselja su u trenutku maksimalnog procvata imala domaćinstva sa velikim brojem životinja. Antropogena arhitektura dopunjena je organizacionim modelom poljoprivrede. Ova veza održava se i danas.”
Iako ne u velikom broju, ovde postoje stare zanatlije, kaže naš vodič, Peter Sućiu: U medjukarpatskom prostoru postoji zemlja Sasa, takozvana Sachsenland, ili zemlja Sekelja. Na pomenutim prostorima sreću se ljudi koji tkaju. U Malankravu postoje dva tkača, u drugom selu, nazvanom Malcana, postoji krznar, u Korundu postoji nekoliko zanatlija koji prave šešire od jedne šumske gljive. Keramika iz Korunda je takodje veoma poznata. Postoje i sela sa kovačima.”
U poslednjih deset godina, od kada je turistički vodič, Peter Sućiu je uspeo da promeni percepciju sa kojom su strani turisti dolazili u Rumuniju. Svaki put su bili impresionirani onim što vide: poljoprivrednim i pastirskim pejzažima, činjenicom da su se očuvale utvrdjene crkve, stari zanati i tradicije. U istoj meri su bili impresionirani gastronomijom. I gastronomija je veoma spektakularna zahvaljujući multikulturalizmu. Sve etničke grupe su učile jedne od drugih, što se gastronomije tiče i medjusobno su delile saznanja iz ove oblasti. Transilvanijska kuhinja je malo teža jer se zasniva na proizvodima od mesa. Na primer, rumunska kuhinja je vezana sa specifičnim uzgojem ovaca i sa načinom spremanja kod Sasa, svinjsko i govedje meso sprema se kao kod Madjara, začinjeno i ljuto. Na ovo se dodaje delikatnost slatkiša, nasledje koje je ostalo iz vremena Austrougarske okupacije. A na kraju, najvažniji elemenat koji se ovde koristi, jeste rakija. Sve ovo se pomešalo i dovelo je do spektakularne gastronomije. ”
Ionuc Bordea, biolog i stručni vodič iz oblasti prirodnih staništa, flore i faune planinske oblasti, obajšnjava značenje naziva Transilvanija — zemljište iza šuma. Ovde se mogu sresti razna šumska staništa. U šumama Karpata nalaze se najveće populacije krupnih mesoždera u Evropi: vrste vuka, medveda i risa. Ove vrste se više ne mogu videti u zapadnoj Evropi jer su tamo nestale. Jako su važni planinski pastirski pejzaži. U oblasti Sigišoara — Tarnava Mare, na primer, nalaze se poslednji pastirski pejzaži u Evropi, na manjim nadmorskim visinama, ispod 800 metara. Oni su takodje nestali iz drugih delova Evrope zbog intenzivnog razvoja poljoprivrede. Ovde ćete sresti veliki broj orhideja, ali i druge posebne vrste cveća, koje je postalo obeležje ovog kraja. Kao dokaz posebnog interesa Evropske unije da zaštiti oblast Sigišoara — Tarnava Mare, ovo područje je bilo proglašeno sitom Natura 2000.”
Fondacija ADEPT iz Rumunije brine o zaštiti važnih pastirskih ekosistema Transilvanije. Njeno sedište je u mestu Saschiz i ona je obeležila mrežu turističkih putanja u ovoj oblasti, koje povezuju sela Sasa, počevši od Viskrija pa sve do Biertana, kaže biolog i vodič Ionuc Bordea. Postoje takodje, biciclističke staze, od kojih najpoznatija povezuje naselja Mešendorf i Kric. Možete krenuti u jednodnevne izlaske ili kružnim putanjama oko sela. Ako se smestite, na primer, u Viskriju, možete rezervisati više dana da bi posetili i okolna sela. U Saschizu, u sedištu fondacije ADEPT, postoji i jedan centar za informisanje, gde turisti mogu dobiti promotivne materijale na rumunskom, engleskom, nemačkom i francuskom jeziku. Mislim da je najbolji ambasador ove oblasti princ Čarls, koji se aktivno uključio u promovisanje ovog regiona. Takodje, turisti mogu pratiti dokumentarnu seriju Wild Carpathia, koja sadrži veliki broj informacija o ovoj oblasti, koju smatramo jednom od poslednjih divljih oblasti Evrope. ”
Čekamo vas i narednog puta sa novom destinacijom.
