Odmor na selu
Seoski turizam doživeo je nevidjen razvoj u Rumuniji u poslednjoj deceniji. U svim krajevima zemlje pojavili su se smeštajni obijekti sa tradicionalnom arhitekturom, a običaji i zanati promovisani su kroz sve veći broj festivala i manifestacija. Odmor u rumunskom selu je iskustvo koje turistima pruža dobro raspoloženje, kaže Kristian Katana, predstavnik Nacionalne Asocijacije Seoskog, Ekoloskog i Kulturnog Turizma (ANTREC) odgovoran za odnos sa javnošću. Iz ovog razloga, pozivamo turiste da okuse deo rumunske autentičnosti. Možemo početi sa Transilvanijom, sa ručkom u saksonskim tvrdjavama u oblasti Kric, Viscri. Tamo imamo parohijski dom koji je pretvoren u konak, gde se može učestvovati u zanatskim aktivnostima i može se upoznati specifičnost lokalne kuhinje. Nakon toga, može se ići u obilazak tvrdjava Sigišoara, Rupea, Viscri, Saschiz. Ako su turisti zainteresovani za rumunsko primorje, preporučujemo obilazak Delte Dunava, posmatranje ptica ili posetu Lipovanima, koji su uvek imali uspeha kod stranih turista. Mi krojimo preporuke na osnovu zahteva.”
Daniel Onea, 16.03.2017, 10:59
Seoski turizam doživeo je nevidjen razvoj u Rumuniji u poslednjoj deceniji. U svim krajevima zemlje pojavili su se smeštajni obijekti sa tradicionalnom arhitekturom, a običaji i zanati promovisani su kroz sve veći broj festivala i manifestacija. Odmor u rumunskom selu je iskustvo koje turistima pruža dobro raspoloženje, kaže Kristian Katana, predstavnik Nacionalne Asocijacije Seoskog, Ekoloskog i Kulturnog Turizma (ANTREC) odgovoran za odnos sa javnošću. Iz ovog razloga, pozivamo turiste da okuse deo rumunske autentičnosti. Možemo početi sa Transilvanijom, sa ručkom u saksonskim tvrdjavama u oblasti Kric, Viscri. Tamo imamo parohijski dom koji je pretvoren u konak, gde se može učestvovati u zanatskim aktivnostima i može se upoznati specifičnost lokalne kuhinje. Nakon toga, može se ići u obilazak tvrdjava Sigišoara, Rupea, Viscri, Saschiz. Ako su turisti zainteresovani za rumunsko primorje, preporučujemo obilazak Delte Dunava, posmatranje ptica ili posetu Lipovanima, koji su uvek imali uspeha kod stranih turista. Mi krojimo preporuke na osnovu zahteva.”
Veliki broj turista koji su posetili Rumuniju bili impresionirani rukotvorinama rumunskih zanatlija. A najbolje mesto da upoznaju rumunske zanatlije je u njihovoj kući, na selu, destinacija koja je u poslednje vreme zabeležila konstantni rast broja turista, tvrdi Kristian Katana: Možemo biti ponosni jer je u poslednjih pet godina, iz godine u godinu, rast je bio konstantan između 5 i 13%, bez obzira da li se radi o klasičnim oblastima kao što su Bran, Moećiu, Fundata, Širnea, bilo da govorimo o oblasti Kovasna, gde se znatno razvio seoski turizam sa istorijskom specifičnošću. Oblast Gorža je takodje reprezentativna sa svojim oltenskim kulama. Pozdravljamo interesovanje koje agencije za turizam pokazuju nudeći specificne ponude u ovom pogledu: posete zanatlijskim kućama. Na primer, u oblasti Rukar, u okrugu Ardješ, povremeno, za vreme vikenda, organizuju se zanatlijske radioce za rumunske i strane turiste. Omladina i stariji meštani dolaze obučeni u narodnu nošnju. Takodje, u oblasti Kluža i Maramureša, da bi tradiciju preneli dalje, organizuje se neka vrsta workshopova. Tako da stari pokazuju svoje zanate mladima sa Umetničkog Univerziteta ili turistima, po potrebi.”
U zapadnom delu Rumunije, u planinskom delu Banata, pa čak i u oblasti Oradea-Arad, Satu Mare i planina Apuseni — Alba, izabrali su promovisanje starina kroz moderne instrumente, kaže Kristian Katana. Postoje programi i karte koje se mogu koristiti na modernim telefonima. Turisti mogu izabrati kartu živih muzeja, bilo da govorimo o smeštaju u starim tradicionalnim obijektima, kao pre nekoliko stotina godina, bilo da govorimo o zanatlijskim radionicama pa čak i o gastronomiji. Imamo nekoliko specijalnih programa od maja pa do oktobra, novembra, kada su vlasnici pansiona manje zauzeti. Postoje posebni paketi koji nude pet noći, plus jedno besplatno noćenje ili besplatan ručak, privlačeći na ovaj način turiste zainteresovane za seoski turizam. Veliki broj turista zainteresovani su za posebne programe pod nazivom Odmor na selu, a oni se organizuju u maju-junu i oktobru-novembru. Mi vrlo dobro saradjujemo sa turističkim agencijama i turoperaterima kako u zemlji tako i u inostranstvu.”
Na primer, za severnu oblast u Rumuniji, Bukovinu, postoji kalendar manifestacija kojeg obično centralizuje Nacionalni Centar za Turističko informisanje, i koji se može videti online, kako tvrdi Karmen Chašovschi, predstavnik Asocijacije Spasi Bukovinska sela”. To je organizacija koja se ne bori protiv modernizacije, već želi da potvrdi da novo ne treba da eliminiše staro, već ga može harmonično upotpuniti, i da izgraditi” ne znači uvek srušiti”. Oni koji žele da učestvuju na ovim manifestacijama u ruralnim naseljima pozvani su na Festival Pastrmke, Festival Vrganja u Vami. Postoje mnogobrojni spektakularni dogadjaji. Volim da posmatram Maramureš i Bukovinu kao dve sestre. To su slične oblasti iz više razloga: tradicija, prošlosti, sa dobrim i lošim stranama. Kad kažem loše”, mislim na kulturni pejzaž, na tradicionalne drvene kuće koje ubrzano nestaju. Što se tiče smeštaja u takvim tradicionalnim kućama koje su prilagodjene za prijem turista, ova mogućnost postoji i ovde u Bukovini. Mi želimo da intenzivno promovišemo ovu ideju u narednim godinama upravo da bi sprečili rušenje starih tradicionalnih kuća. Želimo predložiti vlasnicima da ih mogu adaptirati za prijem turista.”
Nikolae Marigiol predstavlja Asocijaciju Najlepše kuće u Rumuniji” i kaže da da su svi ovi aspekti bili uočeni i usvojeni. Za 10… 20 godina možemo postati destinacija za ruralni turizam, agroturizam i ekoturizam Evrope. Imamo već tri sela Krlibaba, Draguš i Polovradj, u tri okruga, koja je Evropska Komisija priznala kao destinacije za izvrsni turizam. To su sela sa smeštajnim obijektima, tradicijama, običajima, očuvala su tradicionalnu arhitekturu, igre, narodnu nošnju. Evo mesta punih života, koja opstaju zahvaljujući nasledju iz prošlosti.”
Kristian Katana, odgovoran za odnos sa javnošću Nacionalne Asocijacije za Ruaralni, Ekološki i Kulturni Turizam kaže da su u toku 2016. godine najveći broj stranih turista koji su posetili rumunska sela, došli iz Austrije, Nemačke i Francuske. Francuzi su preferirali program degustacije vina, na klasičnoj ruti Buzaua ili čak Prahova. S druge strane, Nemci i Austrijanci su bili zainteresovani za kulturu Sasa, za plemićke konake i Transilvaniju.
Prevod: Grozdana Popescu
