Zamkovi u Rumuniji
Na teritoriji Rumunije, očuvano je do danas oko hiljadu bivših van urbanih rezidencija lokalnih elita, od XVI veka pa do prve polovine XX veka. Neke su obnovljene, neke su u raspadanju, dok su druge predmet sporova medju naslednicima. Postoje zamkovi i u gradovima, u nekima su muzeji ili se organizuju razne manifestacije.
Daniel Onea, 30.03.2017, 18:20
Na teritoriji Rumunije, očuvano je do danas oko hiljadu bivših van urbanih rezidencija lokalnih elita, od XVI veka pa do prve polovine XX veka. Neke su obnovljene, neke su u raspadanju, dok su druge predmet sporova medju naslednicima. Postoje zamkovi i u gradovima, u nekima su muzeji ili se organizuju razne manifestacije.
Irina Leka je istoričar umetnosti, osnivač i potpredsednik Asociacije ARCHÉ. Član je ekipe Monumenteuitate.org, velike i veoma korisne platforme sa brojnim karakteristikama za istraživanja i popularizaciju plemićkih rezidencija. Želeli smo da isključimo najpoznatije zamkove u Rumuniji: Bran, Peleš, Pelišor, Zamak Hunjada i zamolili smo Irinu Leka da nam formira top listu prva tri mesta. Ovo je pravi izazov. Pokušala sam ipak da pogledam istorijske regione i da izaberem po jednog reprezentativnog predstavnika, reper ili svedoka istorije. Želela bih da vam skrenem pažnju na sledećih četiri, pet znamenitosti. Prvo, veoma blizu Bukurešta, imamo Palatu u Floreštiu, kod Ploiešta. Sagradio je Kantakuzino po planovima Jona Berindeja. To je lep primer arhitekture sa početka XX veka koji, iako danas u ruševinama, predstavlja slikovitu i živopisnu znamenitost. Sadašnji vlasnici pokušavaju da je revitalizuju i organizuju tamo brojne kulturne manifestacije, od kojih je najvažnija medjunarodno takmičenje konja Kapatia Horse Trials”, održana u septembru.”
Zatim, idući polako ka Moldaviji Irina Leka podseća na zamak Kuza kod Rudjinoase. To je takodje lep primer neogotske arhitekture, u prelepom dendrološkom parku, sa nedavno obnovljenim dvorcem, u kojem je smešten muzej Kuza. Ovde posetioci mogu saznati više o istoriji rumunskog vladara, a posebno o Eleni Kuza. Idući polako ka Transilvaniji, zaustavićemo se na 30 km od Sigišoare, i tamo naći dvorac Kriš. Njegova istorija počinje u XV veku, prema arheolozima, fenomenalni je primer renesansne arhitekture. On je jedan od najautentičnijih i živopisnih dvoraca koji se sada nalaze u Transilvaniji. Iako nije poznat javnosti, otvoren je za turiste već duže vreme, a nalazi se u procesu obnove. Njime upravlja fondacija koja nudi obilaske sa vodičem koji otkriva istoriju dvorca, ali i sela Sasa u kojem se nalazi. To je jedinstven primer rezidencijalne arhitekture madjarske plemićke porodice u pretežno saksonskoj oblasti. Zatim, dalje, u severozapadnom delu zemlje nalazimo takozvani Peleš Transilvanije, zamak Karolii u Kareji. Nedavno je obnovljen uz pomoć evropskih fondova i otvoren za turiste, pre nekoliko godina, 2013. godine. Pretvoren je u veoma zanimljiv muzej koji govori o istoriji regiona i porodice Karolii, kao i pregled ovih pompeznih plemenitih rezidencija velikih elita Austrougarskog carstva.”
Irina Leka je istoričar umetnosti, osnivač i potpredsednik Asociacije ARCHÉ, kaže da Rumunija može da se takmiči na stranim tržištima sa turističkom ponudom za posete zamkovima. Postoji nekoliko desetina reprezentativnih zamkova. Lista je prilično velika, a obilazak ovih zamkova koji su i istorijski spomenici, bilo bi veoma izvodljivo i privlačno za inostranu publiku. Takodje, veoma je zanimljivo da kao što Francuzi imaju Dolinu Loare, imamo i mi dve tekuće vode koje imaju na njihovoj levoj ili desnoj strani čitav niz dvoraca. U dolini Mureša, od Toplice pa do izlaska iz zemlje, postoji desetine dvoraca, od kojih se neki mogu posetiti i veoma su lepi, dok su drugi u manje dobrom stanju. Iza Karpata, imamo dolinu reke Trotuš. U mestima Darmanešti, Dofteana, Komanešti, postoje bivše plemićke rezidencije veoma interesantne i slikovite.”
Sebastian Markoći je upravnik Dvorca Sturdza u mestu Miklaušeni, arhitektonski dragulj u istočnoj Rumuniji od 600 godina i bogatom istorijom. Reč je o porodici Sturdza, veoma bogatoj porodici u Moldaviji. Ovo je lepa priča. Djordje Sturdza i Marija Gika sagradili su jedan dvorac na strukturi starog konaka u neo-gotskom stilu. To je izuzetno za naše područje. Izgradnja je trajala oko 24 godina. Oslikan je u unutrašnjosti u stilu art nouveau. Marija Gika je rodjena u Istanbulu. Tamo uči da slika minijature. Takodje, tamo je naučila i engleski jezik, a 1869. godine udaje se za Djordja Sturzu. Nakon venčanja, njih dvoje putuju na zapad, kroz Nemačku, Francusku i Austriju. Na povratku oni odlučuju da transformišu njihov konak u zamak Miklaušeni.”
Oblast porodice Sturza ima tri osnovne komponente: dendrološki park od 30 hektara, manastir i dvorac – duhovnu komponentu, kulturnu i prirodnu. Zamak se može posetiti svakog vikenda izmedju 12 i 18 časova. Postoje dogadjaji tokom cele godine, ali svake godine početkom septembra, organizujemo jedan dogadjaj za dušu. To je festival koji se zove Put u 1900”. Tada se vraćamo u prošlost i stvaramo tadašnju atmosferu u zamku i oko njega. Ovo se obično odvija u prvom ili drugom vikendu u septembru. Ideja je potekla od turista koji su izrazili želju da se obuku kao u stara vremena i dožive period 1900. godine. Razmišljali smo o ovoj mogućnosti i spremili kostime za izdavanje, hrana pripremljena ovom prilikom je u skladu sa gastronomijom iz 1900. godine. Postoje vintage automobili i kočije za vožnju. Organizuju se i brojne tematske radionice. Tu su i koncerti starih pesama, nastupi formacije Anton Pann ili pesme iz medjuratnog perioda.”
Rumunija je domaćin i Medjunarodnog sajma dvoraca, koji u 2017. godini beleži svoje treće izdanje, a on će se održati 27. — 28. maja u Dvorcu Hunjada u Hunedoari.
Prevod: Grozdana Popescu
