Atrakcije u Nacionalnom Parku Domogled – Dolina Černej

Nacionalni Park Domogled — Dolina Černej je zaštićeno područje prirode smešteno na jugo-zapadu Rumunije, na teritoriji županija Karaš-Severin, Mehedinci i Gorž. Još od 1932. godine je ovde uspostavljen Rezervat fluore Planina Domogled, jedan od 11 rezervata u sadašnjem parku. Pedeset i osam godina kasnije, 1990. godine, ovo područje postaje Nacionalni Park Domogled — Dolina Černej, koji ima površinu od preko 61 hiljade hektara. Ovo je planinsko područje, sa preko 30 turističkih trasa, sa mnogo pećina, avenija, klisura, slapova, ponora, livada i starih šuma i mnogo prirodnih rezervata. Ovo je omiljena zona ljubitelja raftinga, ali i odlična zona za alpiniste, koji su oduševljeni strmim liticama na koje se mogu penjati. O ovom području ćemo saznati više od Marijane Pasarin, specijaliste u okviru Administracije Nacionalnog Parka Domogled — Dolina. Naš park nudi turistima ogroman broj atrakcija, od kojih su neke unikatnog karaktera, kao što su termalne pećine, a druge su misteriozne i zasnivaju se na brojnim legendama koje objašnjavaju njihovu pojavu. Imamo jedinstvene termalne pećine, koje se ne mogu naći nigde drugde u našoj zemlji, a veoma su retke i na evropskom i na svestkom nivou. Jeddna od ovih pećina koje se mogu obići je Jama sa Parom (Grota cu Aburi), speološki dragulj iz čijih pukotina izlaze vreli gasovi. U parku imamo i mnogo oblika reljefa, budući da je reč o mnogo krečnjaka koji lako erodira, te je došlo do stvaranja brojnih fenomena. Imamo vodopade, među kojima je i Vodopad Vânturătoarea koji ima pad vode od preko 40 metara. Voda se naziva vetrovitom, jer vodeni tok udara u prag pre pada. Spektakularno je što turisti mogu videti i iza vodopada, jer trasa koja vodi ka vodopadu planinska, i može se videti sa obe strane. Drugi vodopad se naziva Vodopad Kljuna (Cascada Ciocului) i ima pad od više od 120 metara, te se smatra najvišim u zemlji, a pad je u dva stepena.“

Daniel Onea, 14.06.2018, 11:32

Nacionalni Park Domogled — Dolina Černej je zaštićeno područje prirode smešteno na jugo-zapadu Rumunije, na teritoriji županija Karaš-Severin, Mehedinci i Gorž. Još od 1932. godine je ovde uspostavljen Rezervat fluore Planina Domogled, jedan od 11 rezervata u sadašnjem parku. Pedeset i osam godina kasnije, 1990. godine, ovo područje postaje Nacionalni Park Domogled — Dolina Černej, koji ima površinu od preko 61 hiljade hektara. Ovo je planinsko područje, sa preko 30 turističkih trasa, sa mnogo pećina, avenija, klisura, slapova, ponora, livada i starih šuma i mnogo prirodnih rezervata. Ovo je omiljena zona ljubitelja raftinga, ali i odlična zona za alpiniste, koji su oduševljeni strmim liticama na koje se mogu penjati. O ovom području ćemo saznati više od Marijane Pasarin, specijaliste u okviru Administracije Nacionalnog Parka Domogled — Dolina. Naš park nudi turistima ogroman broj atrakcija, od kojih su neke unikatnog karaktera, kao što su termalne pećine, a druge su misteriozne i zasnivaju se na brojnim legendama koje objašnjavaju njihovu pojavu. Imamo jedinstvene termalne pećine, koje se ne mogu naći nigde drugde u našoj zemlji, a veoma su retke i na evropskom i na svestkom nivou. Jeddna od ovih pećina koje se mogu obići je Jama sa Parom (Grota cu Aburi), speološki dragulj iz čijih pukotina izlaze vreli gasovi. U parku imamo i mnogo oblika reljefa, budući da je reč o mnogo krečnjaka koji lako erodira, te je došlo do stvaranja brojnih fenomena. Imamo vodopade, među kojima je i Vodopad Vânturătoarea koji ima pad vode od preko 40 metara. Voda se naziva vetrovitom, jer vodeni tok udara u prag pre pada. Spektakularno je što turisti mogu videti i iza vodopada, jer trasa koja vodi ka vodopadu planinska, i može se videti sa obe strane. Drugi vodopad se naziva Vodopad Kljuna (Cascada Ciocului) i ima pad od više od 120 metara, te se smatra najvišim u zemlji, a pad je u dva stepena.“

Nacionalni Park Domogled — Dolina Černej je jedinstveni park u zemlji koji ima i celi hidrografski bazen. Reč je o bazenu reke Černa sa svim svojim pritokama, a Dolina Černej se smatra najlepšom u Karpatima. Dolina Černej ima izgled uzdužnog prolaza kojeg planine razdvajaju na dva toka, ima dužinu od 40 kilometara i preseca je reka Černej, a ograničena je bogatim šumama četinara i listopadnog drveća. Mariana Pasarin: Mesto izvora Černa naziva se Izbucul Cernei i ima najveći protok iz Rumunije, negde oko 1,5-2 metara kubnih po sekundi, a kad pada obilna kiša može dostići i 10 metara kubnih po sekundi, izgleda kao vodopad. Ono što je zanimljivo kod ovog izvora je to što ima konstantnu temperaturu tokom cele godine od 7 stepeni Celzijusa, a odstupanja su manja od jednog stepena. Takođe imamo i dva jezera za akumulaciju na reci Černa, prvo je i najveće i zove se Jezero Jovanul — jezero retke lepote — a drugo je Jezero Herkulane. U okolini Banje Herkulane imamo mnogo trasa. Jedna od njih vodi ka Belom Krstu — veoma atraktivnom objektu zbog legendi o nastanku ovog krsta, jer niko ne zna kad i ko ga je postavio na steni. Bilo kako bilo, odavde se može videti lepa panorama Doline Černej.“

Preko 2.000 hektara šume iz Doline Černej, proglašene baštinom od strane UNESKO-a, uključene su u Nacionalni Katalog Devičanskih i Kvazidevičanskih Šuma iz Rumunije. Administracija parka planira da ima širi program promovisanja ovih trasa putem promotivnih materijala, kao i postavljanjem jasnih staza za turiste i oganizovane grupe, da bi mogli obići ove devičanske šume, jedinstvene u Evropi. Na ovom zaštićenom području nalazimo i preko 1100 cvetnih vrsta, a što se tiče pejzaža, Nacionalni Park Domogled — Dolina Černej se odlikuje harmoničnom kombinacijom između kraškog reljefa i vegetacije, kako kaže Mariana Pasarin: Ovde se može i videi Crni Bor iz Banata, koji je endemska i emblematična vrsta u našem parku. Reč je o drvetu koji raste iz stene, što ga čini spektakularnim. Takođe se mogu naći i mnogo submediteranskih vrsta, a na trasi prema Belom Krstu imamo retke vrste kao što su ruj (Cotinus Coggygria), turska leska (Corylus colurna), hrast (Quercus petraea) ili divlji ljiljan (Syringa vulgaris). Po ovom pitanju administracija parka ima projekat za stvaranje tematske staze koje će informisati turiste o svakoj biljnoj vrsti. Imamo još mnogo endemskih vrsta, a čak i u termalnim pećinama imamo jedinstvenu vrstu mahovina. Imamo jako mnogo leptira, skoro 45% faune leptira je koncentrisano u našem paku, dakle skoro polovina leptira iz naše zemlje se nalaze u Nacionalnom Parku Domogled — Dolina Černej, a mora se imati u vidu da je park samo 0,2% od površine zemlje. Jedan turista je rekao da su leptiri ovde prilično zgusnuti… Od faune imamo medvede, vukove, divlje mačke, risove, mnogo slepih miševa u pećinama, jer naš park ima preko 700 pećina. Imamo i srne, jelene, zečeve, ali i škorpije (euscorpius carpathiann) i poskoke (vipera ammodites), zaštićenu vrstu koja se nalazi na Crvenoj Listi.“

Glavna turistička atrakcija Doline Černej, koju su mnogi opisali kao jednu od najlepših i najspektakularnijih mesta u Rumuniji, jeste Klisura Korkoajej. Ima dužinu od 300 metara i impresionira zidovima koji prelaze visinu od 100 metara, a u osnovi imaju do 5 metara. Ovo je najlepši oblik reljefa u Dolini Černej.