Sibinj – dva muzeja, jedna virtuelna tura

Danas ćemo govoriti o Transilvaniji, tačnije o Sibinju. Ovde se nalaze dva od najzanimljivijih muzeja u Rumuniji: Muzej transilvanijske civilizacije ASTRA i Muzej Brukental. Iako su oba muzeja trenutno zatvorena, kao mera za sprečavanje širenja infekcije Kovidom-19, ona mogu biti posećena virtuelno. Saznaćemo o njihovoj bogatoj istoriji i o njihovim eksponatima, tako da onda kad ponovo otvore svoja vrata možete ih uključiti na listu planova za odmor.

Daniel Onea, 02.04.2020, 14:25

Danas ćemo govoriti o Transilvaniji, tačnije o Sibinju. Ovde se nalaze dva od najzanimljivijih muzeja u Rumuniji: Muzej transilvanijske civilizacije ASTRA i Muzej Brukental. Iako su oba muzeja trenutno zatvorena, kao mera za sprečavanje širenja infekcije Kovidom-19, ona mogu biti posećena virtuelno. Saznaćemo o njihovoj bogatoj istoriji i o njihovim eksponatima, tako da onda kad ponovo otvore svoja vrata možete ih uključiti na listu planova za odmor.

Doktor Aleksandru Sonok, šef Odseka Muzeja Umetnosti Brukental i naš današnji vodič, govorio nam je o baronu Samjuelu von Brukentalu, koji je ostavio značajnog traga u Sibinju. Njega je Marija Terezija, kraljica Mađarske, zapazila kao veoma dobrog pravnika i diplomatu, te je dobio različite funkcije u centralnoj administraciji iz Beča. Postao je guverner Transilvanije 1777. godine i ovom prilikom je doneo svoje kolekcije u Sibinj. Već od 1784. godine ovim kolekcijama su se mogli diviti zainteresovani poznavaoci i stranci. Samuel von Brukental je verovatno prikupio ove kolekcije sa namerom da otvori protestantski univerzitet, što nije bilo moguće u okviru kontrareformske politike koju je imala dinastija Habsburga. Ali, on je uspeo da ostavi svoje kolekcije u nasledstvo evangelijskoj gimnaziji u Sibinju, a muzej je otvoren 1817. godine kao svojevrsni školski muzej.

Ovo je jedan od prvih javnih muzeja na svetu, posle Luvra i Britanskog muzeja, naglašava doktor Aleksandru Sonok, šef Odseka Muzeja Umetnosti Brukental. Muzej je dugo funkcionisao kao muzej Sasa. Nacionalizovan je 1948. godine, a od 1950. godine je spojen sa muzejem Astra. Porastao je dodavanjem novih kolekcija, poput dodavanjem različitih odseka, poput farmakologije ili lova. Trenutno muzejem upravlja savet sastavljen pola od predstavnika države, a pola su predstavnici imenovani od strane evangelističke zajednice iz Sibinja. Ovo je jedinstveni eksperiment rukovođenja u Rumuniji. Kolekcije koje su pripadale evaneglističkoj crkvi će biti vraćene, ali će ostati i izložene i njima će rukovoditi muzej, te će biti dostupne široj javnosti u skladu sa testamentom barona koji ih je učinio dostupnim svima. U kontekstu prosvetiteljstva, baron je uvideo da njegove kolekcije mogu poslužiti razvoju nauke, kulture i umetnosti u Transilvaniji i želeo je da one budu dostupne posetiocima određenim danima u nedelji. U tu svrhu je i osnovao fondaciju i obavezao crkvu i svoje naslednike da ove kolekcije budu dostupne široj javnosti.

Izgrađena u baroknom stilu, između 1778. i 1788. godine, palata iz Sibinja je bila zvanična rezidencija barona Samuela von Brukentala. On je bio jedini predstavnik transilvanijske zajednice Sasa kome su dodeljene važne javne funkcije u austrijskoj državi. Period koji je Samuel von Brukental proveo u Beču podudara se sa periodom stvaranja njegove kolekcije slika, koje se 1773. godine spominje u Bečkom Almanahu kao jedna od najvrednijih privatnih kolekcija kojoj se moglo diviti u tadašnjoj bečkoj kulturnoj sredini. Doktor Aleksandru Sonok nam je rekao da je trenutno muzej Brukental u procesu modernizacije i reorganizacije. Palata Brukental je već u naprednoj fazi reorganizacije stalnih izložbi, koje traju već nekoliko godina, od 2015. godine. Priprema se i tematska izložba. U periodu između 2006. i 2008. godine iz palate su izneseni eksponati moderne umetnosti koji se trenutno nalaze u drugoj zgradi, a eksponati rumunske umetnosti se nalaze u Plavoj Kući, koja je u blizini palate Brukental. Na prvom spratu se nalazi nekoliko tematskih sali i rekonstrukcije stambenih prostorija iz 18. veka. I na drugom spratu postoje tematske sale, a organizovan je i odsek remek-dela. Pored ovoga, na prizemlju, postoje različite male izložbe stalnog karaktera, kao što Lapidarijum i Gipsoteka. Nacionalni Muzej Brukental oduvek je imao međunarodnu saradnju i u Evropi i šire. I iako je ovih dana muzej zatvoren, možete krenuti u virtuelni obilazak koji je dostupan kroz projekat Google Arts and Culture.

Nastavljamo naše virtuelno putovanje posetom koju možete učiniti iz udobnosti svog doma — reč je o Muzeju Transilvanijske Civilizacije Astra. Muzej Astra je pre svega prostor iskustva, kaže nam Mirela Janku, direktorka kulturnog marketinga ustanove. Muzej se nalazi na otvorenom i pokriva površinu od 132 hektara i ima više od 400 eksponata. Nije reč samo o vodenicama i ostalim tehničkim instalacijama, već o čitavim domaćinstvima koja reprodukuju način života i rada koji se još uvek mogu susresti u određenim selima iz Rumunije.

Mirela Janku, direktorka kulturnog marketinga Muzeja Transilvanijske Civilizacije nam je predstavila kratku istoriju ove ustanove. Muzej na otvorenom osnovan je šezdesetih godina prošlog veka, na osnovu istraživanja koje je bilo započeto više od deset godina pre toga. Osnovao ga je poznati etnograf i muzeolog Kornel Irimije, najpoznatiji učenik Dimitrija Gustija. Osnovan je kao muzej tehnike, u pokušaju da se prikaže domišljatost ruralnog područja i spasi predindustrijska baština Rumunije. Više od 500 tehničkih instalacija je bilo popisano na teritoriji Rumunije tokom pedesetih godina prošlog veka. Među popisanim instalacija, nacionalna komisija etnografa je odabrala, redom, vetrenjače, mlinove, testere, različite primere tehničke domišljatosti koje su, jedna po jedna, prebacivane u muzej počevši od 1961. godine.

Na sajtu Muzeja Astra naći ćete i niz opširnih digitalnih publikacija, sa mnogo fotografija koje dočaravaju lepotu ikona naslikanih na staklu i u ulju. Obimne foto galerije takođe predstavljaju brojne aktivnosti Muzeja Transilvanijske Civilizacije, u periodu kada je otvoren široj javnosti.