Planinarenje i posmatranje divljih životinja u Karpatima
World Wide Fund for Nature procenjuje da na Karpatima postoji približno 320 hiljada hektara šuma koje se mogu uvrstiti u devičanske ili kvazi devičanske kategorije, od čega se 250 hiljada hektara nalazi u Rumuniji. Danas ćemo posetiti područja udaljena od zagađenja i gradske gužve, gde ćemo videti drveće staro vekovima i životinje poput karpatskog medveda, vuka ili risa, u njihovom prirodnom staništu.
Daniel Onea, 08.10.2020, 12:55
World Wide Fund for Nature procenjuje da na Karpatima postoji približno 320 hiljada hektara šuma koje se mogu uvrstiti u devičanske ili kvazi devičanske kategorije, od čega se 250 hiljada hektara nalazi u Rumuniji. Danas ćemo posetiti područja udaljena od zagađenja i gradske gužve, gde ćemo videti drveće staro vekovima i životinje poput karpatskog medveda, vuka ili risa, u njihovom prirodnom staništu.
Herman Kurmens je profesor biologije i turistički operater, vlasnik pansiona u selu Magura, opština Moječu, županija Brašov. Rumunija ima impresivni biodiverzitet koji se premalo koristi kao turistička atrakcija, kaže Herman Kurmens: Nije potrebno da posetite savane Afrike da biste posmatrali životinje, to možete učiniti i u Rumuniji, u planinama, u šumama. Znamo da Rumunija ima najveću populaciju medveda, vukova i risova u Evropi. Trećina ovih životinja se nalazi na teritoriji Rumunije. Divlje životinje su rasprostranjene u svim planinama Rumunije. Postoje određeni broj u planinskim oblastima županija Hargita, Kovasna, Brašov. Mi smo započeli sa jednom osmatračnicom 2000. godina, u oblasti Fagarašuluj, u Šerkaji“.
Organizovanje posmatranje divljih životinja u Karpatima, kao oblik turizma, od skora se nudi, nastavlja Herman Kurmens, profesor biologije i turistički operater: Sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka više se bavilo lovom, nakon čega su prodavani trofeji. Turisti su dolazili iz zapadne Evrope i za ovakvo iskustvo su plaćali između 5.000 i 12.000 dolara. Vremenom su i uprave zaštićenih područja shvatile da se, iako mnogo teže i sa više rada, može zaraditi postavljanjem osmatračnice za životinje. Dobitak je zagarantovan na duže staze. Jedan medved živi trideset godina, a ako je upucan sa četiri godine, više nema nikakvu vrednost, iako bi ga mogli posmatrati još 20 godina. Bilo nam je prilično teško da ubedimo uprave 2000. godina, jer je bilo mnogo lakše da dovedeš lovca iz inostranstva. Pravila se trodnevna priprema za lov, turista bi upucao životinju, a uprave šuma bi dobile novac. Ipak, stvari su se radikalno promenile. U našoj oblasti već imamo preko 15 osmatračnica i ovo postaje sve veća turistička atrakcija. Dolaze ljudi iz cele Evrope da posmatraju životinje“.
Ali kako funkcioniše ovakav turistički program? Pre svega, posmatranje životinja se odvija samo organizovano. Herman Kurmens: Turisti su u pratnji stručnog vodiča i jednog zaposlenog šumara ili radnika u administraciji zaštićenog područja, koji je obično naoružan. Putovanje se obavlja terenskim vozilom koji obezbeđuje operater. Stiže se u blizinu osmatračnice, a poslednjih 100 metara se pešači. Ovako vodiči daju turistima uputstva pre polaska. Od izlaska iz automobila više nema razgovora, kretanje se odvija polako i tiho. Ne smemo da nosimo hranu sa sobom, kako ne bismo privukli medvede u osmatračnicu. Odeća treba da bude odgovarajuća, bez jakih boja. Moramo imati odeću za kišu i obuću pogodnu za planinarenje. Preporučljivo je da imamo i dvogled za bolje posmatranje životinja. Ljubitelji fotografija mogu poneti foto aparat“.
Posmatranje divljih životinja je svakako turistička atrakcija, ali je deo i turističkih paketa. Posmatranje je uključeno u sedmodnevni program koji kombinuje nekoliko oblika turizma. Herman Kurmens, profesor biologije i turistički operater: U ovom programu imamo kombinaciju prirode i kulture. Polazimo iz sela Magura, nekoliko dana planinarimo do masiva Pjatra Krajuluj, sa naglaskom na karpatskoj flori i fauni. Planinarimo do izolovane brvnare ili ćemo posetiti Pećinu Liliecilor, gde živi čak tri različite vrste slepih miševa. Obilazimo i dvorac Bran. Uvek imamo i kulturnu tačku u ovom programu. Na primer, posećujemo utvrđenu crkvu u opštini Vulkan, stari grad Brašova sa Crnom Crkvom koja ima srednjovekovne zidove. Tako završavamo ovu kombinaciju prirode i kulture“.
Strani turisti dolaze iz mnogih evropskih zemalja, pa čak i iz Amerike, Kanade i Australije. Većina stiže preko turističkih agencija iz Engleske. Herman Kurmens: Generalno, zapadnjake najviše zanima priroda. Na primer, turisti iz Engleske su najsavesniji, jer su Englezi bili među prvima koji su posekli svoje šume, pre 200 godina. Nestankom šuma nestali su i medvedi, vukovi i risovi. Iz tog razloga najviše cene prirodu. Sretni su kad vide medveda u divljini, ali se raduju i kad vide žabu ili pticu koje su kod njih nestale. Uživaju i u retkim biljkama, kao što su Karanfil Pjatre Krajuluj ili karpatski Zvončić. Jednako su oduševljeni kad čuju pupavca ili orla“.
Evo, dakle, ponude da se provede slobodno vreme u prirodi, daleko od gradske gužve. Oni koji su odabrali ovakve turističke pakete, kažu da im je ovo jedinstveno iskustvo napunilo baterije za celu godinu.
