Muzej Bukovinskog Sela

Danas otvaramo vrata muzeja koji u prirodnim razmerama odražava vrednu i tradicionalnu Bukovinu. Osnovan sedamdesetih godina prošlog veka, Muzej Bukovinskog Sela je od 2004. godine uvršten na listu istorijskih spomenika županije Sučava. Šetamo se alejama ovog muzeja i otkrivamo ne samo domaćinstva i alate specifične za seoske aktivnosti, već i zanatlije i njihove rukotvorine.

Daniel Onea, 24.03.2022, 14:41

Danas otvaramo vrata muzeja koji u prirodnim razmerama odražava vrednu i tradicionalnu Bukovinu. Osnovan sedamdesetih godina prošlog veka, Muzej Bukovinskog Sela je od 2004. godine uvršten na listu istorijskih spomenika županije Sučava. Šetamo se alejama ovog muzeja i otkrivamo ne samo domaćinstva i alate specifične za seoske aktivnosti, već i zanatlije i njihove rukotvorine.

Naš vodič, dr. Konstantin Emil Ursu, direktor Narodnog Muzeja Bukovine, kaže da je ovo jedan od najmlađih muzeja narodne umetnosti na otvorenom u Rumuniji: Naš muzej se fokusira na drvenu arhitekturu, tradicionalnu na ovim prostorima. Područje županije Sučava je 60% pokriveno šumom, što je drugo po veličini u Rumuniji. Očigledno je da je drvo bilo osnovni materijal u izgradnji bukovinskog sela, od koje su, pored Rumuna, živele i mnoge druge etničke grupe: Nemci, Poljaci, Ukrajinci, Jevreji ili Italijani. Naš muzej pokušava da predstavi jedno selo sa svim onim što su domaćinstva imala, uključujući građevine i tehničke instalacije koje ilustruju neke od zanata ovog kraja i, naravno, način života u Bukovini. Svaka mikrozona ima svoj način života. Tako u Muzeju Sela možete posetiti i grnčarsku radionicu, ali istovremeno i kafanu, funkcionalnu crkvu, školu i tako dalje. Kao jedan od najmlađih muzeja, trenutno imamo otvorenu skoro polovinu površine pomenute na kraju projekta, oko 2,2 hektara. Ali ova površina veoma dobro ilustruje suštinu bukovinskog sela. Na teritoriji drugog dela površine nalaze se izgrađena domaćinstva, ali trenutno nedostaje infrastruktura“.

Pitali smo Konstantina Emila Ursua, direktora Narodnog Muzeja Bukovine, o lokacijama različitih struktura u Muzeju Bukovinskog Sela: Objekti nisu smešteni tematski. Oni su smešteni na teritoriji sela. Tu su razna domaćinstva, pa vodenica na obali potočića koje teče kroz selo, pa se vidi crkva ispred škole i tako dalje. Trudili smo se da i kroz enterijer stvorimo sliku tradicionalnog sela u Bukovini, što ostavlja veoma dobar utisak na naše posetioce. Imamo sve, od peškira do peći i šporeta, svi veoma različiti. Očigledno, imamo i tradicionalni nameštaj i narodne nošnje. Skoro sve u ovom muzeju je funkcionalno, uključujući, na primer, kovačnicu ovog rekonstruisanog sela. Takođe pridajemo veliki značaj obrazovnim aktivnostima. Nažalost, tradicionalni zanati polako nestaju ili postaju manje zanimljivi. Trudimo se da u letnjim mesecima okupimo što više dece koja će naučiti po neki zanat, ali, što je još važnije, razumeće šta znači stvoriti tradicionalni predmet“.

Tokom godine u ovom muzeju se organizuju razne manifestacije. Promovišu se rukotvorine, narodno stvaralaštvo uopšte, ali i jednostavan i čist način života u bukovinskom selu. Konstantin Emil Ursu, direktor Narodnog Muzeja Bukovine: Imamo najviše publike tokom manifestacije Svete, svete, dođi na vašar!“. Ovo je drugačija vrsta vašara, ne samo sa tradicionalnim proizvodima, već i sa muzikom i stilizovanim tradicionalnim proizvodima. Mnogo se pričalo i priča se, na primer, o iji, koja je u centru pažnju u svetu mode. Ali možemo govoriti i o nakitu. Posetioci mogu pronaći i predmete za domaćinstvo: šolje, tanjire i tako dalje. Mnogi posetioci su počeli da naručuju proizvode, na primer, posuđe za pansione, nakit za radnje, kožnu galanteriju i tako dalje. Potrudili smo se da organizujemo događaj koji bi stimulisao ekonomiju u ovom delu zemlje“.

Naravno da reakcije turista nisu zakasnile. Tako se muzej pokazao od velikog interesovanja, nešto što se ne sme propustiti tokom boravka u županiji Sučava. Konstantin Emil Ursu: Imamo uspeha i kod stranih i kod rumunskih turista. Nažalost, ruralni svet više nije tako dobro predstavljen u urbanim sredinama. Već postoje generacije koje više nemaju bake i deke na selu, koje su odrasle i školovale se u inostranstvu. Ovi mladi ljudi doživljavaju Muzej Bukovinskog Sela kao kuriozitet. Očigledno, naš muzej šarmira i strane turiste. U stalnoj postavci, u tri objekta, pokušali smo da rekonstruišemo tradicionalne obrede: krštenje, venčanje i sahranu. Kada je reč o zanatlijama, imamo muzejski štand. S druge strane, tokom leta, počev od maja, postoji veliki broj zanatlija koji prodaju predmete koje naprave u muzeju“.

Konstantin Emil Ursu, direktor Narodnog Muzeja Bukovine, kaže da postoje planovi za budućnost. Ovi planovi će poštovati sadašnju karakteristiku živog muzeja: Veće županije Sučava je već potpisalo ugovor i sledi dizajn drugog dela muzeja. Veliki deo problema će biti rešen, počev od infrastrukture pa do konzervacije i finalizacije pojedinih domaćinstava. Ugovor je finansiran iz evropskih fondova. Dobili smo i donaciju, crkvu koja je na listi istorijskih spomenika. Nalaziće se u perimetru iz druge faze razvoja. Nadamo se da će i druga crkva biti otvorena za javnost, kao što je i ova sadašnja, prisutna u prvom perimetru, Crkva sa Granice. Ova crkva počinje svoju aktivnost u Velikoj sedmici. Imamo sveštenika koji je velikodušno dodeljen od strane nadbiskupije Radauci i Sučava. Tako turisti mogu prisustvovati bogosluženjima do novembra. Trudimo se da udahnemo život našim objektima, onoliko koliko zakon to dozvoljava i sve dok se funkcije mogu reprodukovati“.

Sledeće nedelje vas pozivamo da upoznate najmanji nacionalni park u Rumuniji, Nacionalni Park Buila-Vanturica, koji ima impresivnu turističku ponudu.