Trgu Žiu, grad muzej
Danas idemo na jugozapad Rumunije, u gradu Trgu Žiu, u županiji Gorž. Ovaj grad, kroz koji teče reka Žiu, od severa ka jugu, prvi put je pomenut 1611. godine i može biti savršena destinacija za kratko putovanje, ali i polazna tačka ka brojnim okolnim atrakcijama. Postoji i nekoliko besplatnih tura grada kako bi turisti mogli posetiti što više znamenitosti u jednom danu.
Daniel Onea, 18.05.2023, 15:01
Danas idemo na jugozapad Rumunije, u gradu Trgu Žiu, u županiji Gorž. Ovaj grad, kroz koji teče reka Žiu, od severa ka jugu, prvi put je pomenut 1611. godine i može biti savršena destinacija za kratko putovanje, ali i polazna tačka ka brojnim okolnim atrakcijama. Postoji i nekoliko besplatnih tura grada kako bi turisti mogli posetiti što više znamenitosti u jednom danu.
Adrian Bunajašu iz Centra za istraživanje, dokumentaciju i promociju Konstantin Brankuši“ kaže da je nasleđe vajara Konstantin Brankušija veoma važno za promociju grada. Međutim, osnova razvoja grada Trgu Žiu leži u intenzivnom radu Arete Tatarasku, osnivačice pokreta Liga žena iz Gorža. Ova Liga je od 1921. godine imala za cilj da koordinira aktivnosti žena u Goržu, promovišući jednakost šansi u radu, porodici, društvu, bez etničke, rasne ili verske diskriminacije. Ova organizacija je takođe imala za cilj da promoviše kulturne vrednosti Gorža, kao i njegove tradicije i duhovnost.
Turisti dolaze u Trgu Žiu, prvenstveno zbog dela Brankušija. Mi im pričamo kako se na mostu preko reke Žiu, 16. oktobra 1916. godine, vodila bitka u kojoj su se borili nemačka vojska s jedne strane i stanovnici Trgu Žiua s druge strane, jer se svojevremeno rumunska vojska nalazila u Klancu reke Žiu i borila se uz preostalu austrougarsku vojsku. Nakon Prvog svetskog rata, Đorđe Tatarasku postao je premijer i oženio se Aretijom Tatarasku. Ona je osnovala Ligu žena iz Gorža koja je nalazila posao ženama tog vremena: tkale su tepihe, košulje i prodavale ih. Novcem dobijenim iz Lige žena iz Gorža, finansirala je izgradnju prvog muzeja, obnovila Memorijalnu kuću junakinje Ekaterine Teodoroju i podigla mauzolej, ali je takođe osnovala i memorijalnu kuću Tudora Vladimireskua. Zatim je, 1935. godine, odlučila da finansira izgradnju ansambla ili spomenika podignutih u sećanje na one koji su poginuli u bici na reci Žiu. I tu se stvara veza sa Konstantinom Brankušijem.”
Preko Lige žena iz Gorža, Aretija Tatarasku je promovisala pokret obnavljanja ljubavi prema rumunskoj umetnosti i narodnoj nošnji“ kroz tkačnicu. Ovde su se proizvodile cenjene tkanine koje su bile izložene na izložbama u Rumuniji, Parizu, Briselu i Njujorku. Nakon Zanatskog sajma u Bukureštu 1934. godine, kralj Karl II joj je dodelio orden Kulturne zasluge s rangom viteza. S druge strane, Adrijan Bunajašu kaže da je vajar Konstantin Brankuši odbio novac za svoja dela, već ih je poklonio gradu Targu Žiu po završetku radova.
Dela Konstantina Brankušija uključuju Sto tišine, Aleju Stolica, Kapiju Poljupca i Beskrajnu kolonu ili Kolonu bez kraja. Dela su raspoređena od zapada ka istoku, počevši od reke Žiu, približno ispod mesta gde je vođena bitka kod Žiua, do krajnje tačke – Beskrajne kolone. Kada je Konstantin Brankuši prihvatio predlog Lige žena iz Gorža da izgradi skulpture, rekao je da će napraviti samo obelisk. Izabrao je najvišu tačku grada, gde se sada nalazi Beskrajna kolona, i želeo je još da napravi jednu kapiju na ulazu u Centralni park – Kapiju Poljupca. Tokom dve godine, dok je razmišljao i crtao ansambl, premestio je kapiju oko 40 metara unutar parka i nacrtao Sto tišine i Aleju Stolica. Na ovoj osi postoji i crkva. Aretija Tatarasku, preko Lige žena iz Gorža, doprinela je njenom renoviranju, tako da je i Konstantin Brankuši smatrao da ona pripada ansamblu“.
Adrian Bunajašu, iz Centra za istraživanje, dokumentaciju i promociju Konstantin Brankuši“, isplanirao je, zajedno sa svojom koleginicom, tri besplatne pešačke ture koje su dostupne turistima.
Prva tura, naravno, uključuje ansambl Konstantin Brankuši. Sto tišine se nalazi na udaljenosti od oko 1,25 km od Beskrajne kolone. Poseta traje oko 40 minuta. Priča počinje od Stola tišine, preko Aleje stolica, Kapije poljupca, crkve, deo monumentalnog ansambla, a završava se s Beskrajnom kolonom. Ture se zakazuju. Nedavno smo završili našu internet stranicu, objašnjenja su na engleskom, francuskom i italijanskom jeziku. Imamo i brošure o Trgu Žiu. Uskoro ćemo lansirati i aplikaciju Targu Žiu City App. Laka je za korišćenje i strukturirana je po rubrikama. Na primer: Šta možete posetiti u Trgu Žiu?“ Zatim imamo odvojenu strukturu za ansambl spomenika, strukturu za smeštaj, restorane, aktivnosti koje se mogu obavljati u Trgu Žiu i u županiji Gorž. Napravićemo i kalendar događaja koje organizuju sve institucije u županiji Gorž. Informacije sa aplikacije su trenutno na rumunskom, francuskom i engleskom jeziku.“
Druga besplatna tura je istorijska i uključuje dva muzeja: Muzej umetnosti i Muzej istorije. Traje dva sata, ali ulaznice za muzeje plaćaju turisti. Treća tura traje jedan sat i naziva se Ruta spomenika“. Praktično, videćete skulpture grada i saznaćete njihove priče.
U Targu Žiu možete posetiti i Memorijalnu kuću Josifa Kebera, a zatim se opustiti u centralnom parku koji se nalazi pored reke Žiu. Danas se tamo nalazi šetalište, dok se za vreme Prvog svetskog rata, oko 1916. godine, upravo gde sada možemo voziti bicikl, nalazila linija fronta. Takođe možete posetiti i Administrativnu palatu, gde se nalazi Županijski savet Gorža, zapravo najimpresivnija zgrada grada, čiju arhitekturu veoma cene turisti i posetioci. Na primer, Velika sala, izgrađena u mauritanskom stilu, sama po sebi je turistička atrakcija.
