Slušajte ovde RRI!

Slušajte Radio Romania International uživo

Očuvanje saproksilnih insekata u planinama Karpata (30.12.2022)

Karpati su među najvažnijim centrima biodiverziteta u Evropi, zbog visokog stepena pošumljenosti i prisustva značajnih područja sa stoletnim drvećem. Šumarstvo koje se u prošlosti praktikovalo u Rumuniji, nažalost, nije uvek imalo biodiverzitet kao centralni cilj upravljanja šumskim fondom.

Očuvanje saproksilnih insekata u planinama Karpata (30.12.2022)
Očuvanje saproksilnih insekata u planinama Karpata (30.12.2022)

, 30.12.2022, 18:30


Često su stara stabla ili oštećena zrela stabla selektivno rezana, što je rezultiralo u šumskim parcelama sa strukturama i kompozicijama bez heterogenosti. U nekim područjima takve prakse dovele su do očuvanja vrlo malog broja starih stabala i smanjenja količine mrtvog drveta, ugrožavajući staništa saproksilnih vrsta buba zaštićenih Direktivom o staništima, piše udruženje LIFE ROSalia“ na svojoj web stranici.


Takve vrste su se u prošlosti smatrale biotičkim štetočinama i poduzete su mere za smanjenje količine mrtvog drveta kroz higijenske radove, uključujući seču suvih ili sušećih stabala, slomljenih ili koloniziranih saproksilnim insektima. U prošlosti su se u nekim situacijama primenjivali i insekticidni tretmani, što je takođe smanjilo raznolikost organizama korisnih za otpornost šuma. Danas se stvari postepeno počinju menjati. Evo šta nam Silviju Kirijak, menadžer projekta Očuvanje saproksilnih insekata u Karpatima, govori o značaju ovih buba:


Ovih pet insekata s kojima smo krenuli da se pozabavimo, reč je o jelenaku, krojaču bukve, krojaču hrasta, sivoj bubi, a imamo i malo ređu bubu koja se zove pustinjak, svi zavise od prisustva drveta. Ono što ovi insekti rade i zašto su jako bitni za prirodu je da razgrađuju drvo. Tačnije, dolazeći u direktnu vezu sa onim drvećem koje je blizu smrti, veoma brzo razgrađuju drvo i to drvo mnogo brže ulazi u prirodni ciklus šume. Bez ovih saproksilnih organizama, a ima i saproksilnih gljiva, postoje mnoge druge vrste koje nalazimo u prirodi, drvo se ne bi moglo razgraditi i ta mrtva stabla bi ostala veoma dugo u tom statusu u šumi. Sada, ovi insekti koji razgrađuju drvo su neka vrsta sanitarnih agenata, vrsta organizama koji igraju veoma važnu ulogu u prirodi, reintegrišući materiju u prirodni krug.


Fantastičan svet tiho raspoređuje svoje snage pod kupolom stoletnih šuma. Ovde svako biće ima svoju dobro definiranu ulogu, a insekti su deo ovog neverovatnog biodiverziteta. Bez njih, ekosistemi bi doživeli dramatične promene. Stoga su potrebne mere očuvanja, tvrdi Silviju Kirijak.


Primetili smo, od samog početka, kada smo tražili ovo finansiranje od Evropske komisije, u okviru programa Lajf/Priroda“, da u našim zdravim šumama, nedostaju stara stabla, veoma velika stabla koja da u sebi imaju brojne šupljine ili brojne elemente karakteristične za trulo drveće. A onda, kako ovi insekti zavise od prisustva mrtvog drveta i ovih šupljina, pokušali smo se malo poigrati s prirodom i odlučili da, kod nekih stabala koja su inače programirana za seču, možemo stvoriti svakakva mikro-staništa, mikro-šupljine u koje ove bube mogu vrlo brzo odložiti svoja jaja i za nekoliko godina se transformirati u onaj prostor koji je potreban insektima. Ili, na primer, za bubu pustinjaka – ona je u velikoj meri zavisna od velikih šupljina u drveću, sa bogatom piljevinom, crvenom piljevinom, kako je mi zovemo. A u našim šumama, u kojima nedostaju ta stabla, sa puno šupljina, smatrali smo da je vrlo korisno da mi napravimo neke surogat šupljine. A onda smo napravili neku vrstu sanduka od bukovog i hrastovog drveta koje smo napunili biljnim materijalom sastavljenim od mrtvog lišća, piljevine, proteinskog brašna… I kutije smo pričvrstili na drveće na visini od 4 metra tako da ih ne sruše medvedi. A za nekoliko godina će te kutije, ta surogat šupljine zalepljene na drveća, definitivno biti kolonizirane od strane ovih insekata.


Projekat razvijen u Planini Vranče ima ne samo lokalne ekološke vrednosti, već i naučne. Silviju Kirijak nam detaljnije objašnjava:


Smatrali smo da je veoma važno shvatiti kakve navike imaju ti insekti, jer podaci u naučnoj literaturi nedostaju ili ih je jako malo. Veoma je važno razumeti na kojim udaljenostima se, na primer, ti insekti kreću između stabala koja su već kolonizirana. I tada smo prvi put u ovom delu Evrope nabavili neke odašiljače radio signala težine samo 0,15 grama, te radio predajnike smo montirali na nekoliko primeraka, a pratili smo ih tokom leta da vidimo kuda idu, kakve navike imaju, od kojih mikro-staništa zavise. I sve ove informacije ćemo koncentrisati u toku 4 godine, a zatim ćemo 2025. godine izraditi nacionalni akcioni plan za očuvanje ovih vrsta insekata na celoj površini Rumunije. Praktično, iskustva koja će se ovde asimilirati, radeći sa ovih 5 vrsta insekata u Krivini Karpata, pokušaćemo da ekstrapoliramo i implementiramo u područja Natura 2000 ili u druga zaštićena područja gde su ovi insekti prisutni, ali su još uvek potrebne neke aktivnosti za održavanje tih mikro-staništa u budućnosti.


Projekat se realizuje u partnerstvu sa Univerzitetom u Bukureštu, kroz Centar za istraživanje životne sredine i izrade impakt studije“, Nacionalnom upravom šuma – Romsilva“, Upravom prirodnog parka Putna–Vranča“ i Udruženjem za očuvanje biološke raznovrsnosti.

Zelena Planeta петак, 25 октобар 2024

Dunavski put-Via Danubiana

U Rumuniji se radi na ruti ekoturizma koja će istraživaču pružiti jedinstvena iskustva, od prirodnog i kulturnog nasleđa do jedinstvenih...

Dunavski put-Via Danubiana
(Foto: chairulfajar / unsplash.com)
Zelena Planeta петак, 31 мај 2024

Zvučno zagađenje u Rumuniji

Buka je sve veći izazov za savremena društva i može stvoriti ozbiljne zdravstvene probleme poput srčanih i cirkulatornog sistema – uzrokovane...

Zvučno zagađenje u Rumuniji
(foto: StockSnap / pixabay.com)
Zelena Planeta субота, 04 мај 2024

Održivi, 15-minutni gradovi (26.04.2024)

Ljudi sve više žive u gradovima i to se mora ozbiljno uzeti u obzir pri projektovanju i upravljanju njima. Velike metropole se suočavaju sa...

Održivi, 15-minutni gradovi (26.04.2024)
Ponovno povezivanje starih šuma planine Fagaraš (29.03.2024)
Zelena Planeta субота, 04 мај 2024

Ponovno povezivanje starih šuma planine Fagaraš (29.03.2024)

U planinama Fagaraš, u centru Rumunije, Fondacija „Conservation Carpathia” brine o demonstrativnom prostoru u okviru evropskog projekta poznatog...

Ponovno povezivanje starih šuma planine Fagaraš (29.03.2024)
Zelena Planeta петак, 29 септембар 2023

Agrošumarski sistemi protiv klimatskih promena (29.09.2023)

Na jugu Rumunije, u blizini mesta Dabuleni – domovine lubenice, ima preko sto hiljada sušnih hektara. Nazivaju ih i Rumunskom Saharom“....

Agrošumarski sistemi protiv klimatskih promena (29.09.2023)
Zelena Planeta петак, 30 јун 2023

Suša u Evropi. Šta sledi dalje? (30.06.2023)

Evropa bi se mogla suočiti sa još jednim sušnim letom, povrh nestašice vode sa kojom se već suočavaju delovi kontinenta. Uzroci su toplija...

Suša u Evropi. Šta sledi dalje? (30.06.2023)
Zelena Planeta петак, 26 мај 2023

Problem medveda u Rumuniji – različiti pristupi (26.05.2023)

Posljednjih godina, vesti o medvedima koji dolaze u naseljena područja postale su gotovo banalnost, u Rumuniji. Nanose štetu, a ponekad čak i...

Problem medveda u Rumuniji – različiti pristupi (26.05.2023)
Zelena Planeta субота, 29 април 2023

Šakali – problem u Rumuniji (28.04.2023)

Šakali, invazivna vrsta u Rumuniji, u poslednje se vreme sve više razmnožavaju. U raznim ruralnim područjima zemlje, stanovnici se žale da...

Šakali – problem u Rumuniji (28.04.2023)

партнер

Muzeul Național al Țăranului Român Muzeul Național al Țăranului Român
Liga Studentilor Romani din Strainatate - LSRS Liga Studentilor Romani din Strainatate - LSRS
Modernism | The Leading Romanian Art Magazine Online Modernism | The Leading Romanian Art Magazine Online
Institului European din România Institului European din România
Institutul Francez din România – Bucureşti Institutul Francez din România – Bucureşti
Muzeul Național de Artă al României Muzeul Național de Artă al României
Le petit Journal Le petit Journal
Radio Prague International Radio Prague International
Muzeul Național de Istorie a României Muzeul Național de Istorie a României
ARCUB ARCUB
Radio Canada International Radio Canada International
Muzeul Național al Satului „Dimitrie Gusti” Muzeul Național al Satului „Dimitrie Gusti”
SWI swissinfo.ch SWI swissinfo.ch
UBB Radio ONLINE UBB Radio ONLINE
Strona główna - English Section - polskieradio.pl Strona główna - English Section - polskieradio.pl
creart - Centrul de Creație Artă și Tradiție al Municipiului Bucuresti creart - Centrul de Creație Artă și Tradiție al Municipiului Bucuresti
italradio italradio
Institutul Confucius Institutul Confucius
BUCPRESS - știri din Cernăuți BUCPRESS - știri din Cernăuți

Članstvo

Euranet Plus Euranet Plus
AIB | the trade association for international broadcasters AIB | the trade association for international broadcasters
Digital Radio Mondiale Digital Radio Mondiale
News and current affairs from Germany and around the world News and current affairs from Germany and around the world
Comunità radiotelevisiva italofona Comunità radiotelevisiva italofona

Provajderi

RADIOCOM RADIOCOM
Zeno Media - The Everything Audio Company Zeno Media - The Everything Audio Company