Problem medveda u Rumuniji – različiti pristupi (26.05.2023)

Posljednjih godina, vesti o medvedima koji dolaze u naseljena područja postale su gotovo banalnost, u Rumuniji. Nanose štetu, a ponekad čak i napadaju ljude. Bilo je i dosta smrtonosnih slučajeva. Vlasti pokušavaju rešiti problem, bilo premeštanjem nametljivih životinja, bilo, u krajnjem slučaju, lovom.

Eugen Coroianu, 26.05.2023, 18:36

Nedavno se ovim pitanjem javno pozabavio i ministar za zaštitu životne sredine, voda i šuma Barna Tancoš: Prisustvo ljudi u staništu medveda i konstantan porast broja medveda, koji sve više napadaju torove ovaca i poljoprivredne kulture, glavni su uzroci porasta broja incidenata u 2021. godini, u odnosu na prethodne godine – kaže on.

Prema podacima Ministarstva, u 2021. godini zabeležen je 41 incident i 4 smrtna slučaja, u odnosu na 2020, kada je prijavljeno 6 incidenata i jedan smrtni slučaj. U 2019. godini zabeleženo je 29 incidenata i 8 smrtnih slučajeva. Na konferenciji za novinare na kojoj je predstavljena implementacija Nacionalnog akcionog plana za očuvanje populacije mrkog medveda, ministar je naglasio da su, nakon preduzetih zakonskih mera, i grad Sinaja i Banja Tušnad, kao i ostala odmarališta, uspeli da presele one primerke ili porodice medveda koji su posećivali turistička mesta, bez specijalnih dozvola iz Bukurešta i bez komplikovanih procedura. Međutim, ministar je skrenuo pažnju da se samo intervencijom problem ne može rešiti, jer je potrebna i prevencija.

Upravo u tom smislu, ekološka organizacija WWF Rumunija – rumunski ogranak međunarodne organizacije za zaštitu divljeg životnog fonda – odvija novi projekat, u centralnom delu Rumunije, u Banji Tušnad, kako bi obezbedila suživot ljudi i medveda. Kristijan-Remus Pap, koordinator Departmana za divlje životinje, objasnio nam je o čemu se konkretno radi:

Ovaj se koncept zasniva na saradnji sa svim zainteresovanim faktorima: imamo podršku lokalne administracije, podršku organizacija iz tog kraja, uključujući i upravnike lovnih fondova, ali i turistički sektor, jer svi oni donekle doprinose upravljanju medvedima na lokalnom nivou. I tako smo formirali partnerstvo u kojem pokušavamo razviti zajednicu tipa Bear Smart“. Ovaj model je razvijen u Americi, upravo u područjima sa sličnim problemima, a model donosi primere dobre prakse, uz određene aktivnosti, koje nam dokazuju da je suživot čoveka i medveda moguć. Naravno, primenom određenih metoda ova zajednica, koja nema negativan stav prema medvedu, već naprotiv, pokušava rešiti problem, držanjem medveda na distanci, a da zajednica, ali i turisti, u našem slučaju, budu na kraju sigurni.

Butka Zolt, gradonačelnik Banje Tušnad, dodatno nam objašnjava:

Očuvanje medveda i sigurnost ljudi je ono što svi želimo, a za to su nam potrebna održiva rešenja, koja proizilaze iz inkluzivnog učešća svih zainteresovanih strana. Mrki medved je oduvek bio prisutan u našem gradu. On je, inače, amblematični element za ovo područje. Rešenje koje želimo implementirati ima za cilj da zaštiti stanovnike i turiste, a da istovremeno zaštiti mrkog medveda.

Projekt koji je ovde razvijen predstavlja celovito rešenje. Evo nekih aspekata koje je opisao Kristijan Remus Pap:

Dolazimo i sa dodatnom zaštitnom opremom, kako bi se osigurala imovina koja je izložena napadu medveda. A ovde je reč o električnim ogradama, koje su, u suštini, apsolutno bezopasne. Naravno da imaju određeni efekat, ali to dugoročno ne šteti životinji, odnosno ne govorimo o metodi koja će ubijati medvede. S druge strane, razmišljamo i o sistemu koji će upozoravati medvede kada se automobili približavaju, jer ima incidenata, kad medvede udare vozila. Reč je o prostoru koji je praktično ekološki koridor, koridor koji olakšava prelazak medveda sa jedne strane reke Olt, na drugu. I naravno neka rešenja se mogu sprovesti odmah, druga vremenom, u zavisnosti od raspoloživog budžeta. Ono što smo do sada mogli da uradimo je nabavka opreme za interventni tim, koji već odvija svoj rad, na lokalnom nivou. Takođe želimo da napravimo studiju koja će dokumentovati interakciju između medveda i ljudi, da vidimo pod kojim uslovima medvedi borave u okolini, šta ih privlači – ako je reč o lošem gospodarenju otpadom ili o dopunskoj ishrani koja se praktikuje u šumama u okolini grada. Za to ćemo koristiti i neke ogrlice sa GPS-om, odnosno moći ćemo ih pratiti putem satelita. Želimo nabaviti dve ogrlice sa video kamerom, pomoću kojih, da dokumentiramo interakcije između medveda, ali i između medveda i drugih vrsta, odnosno između medveda i ljudi.

Rumunija ima najveću populaciju medveda u Evropi, oko 8 hiljada primeraka, prema podacima prve studije ove vrste, izvršene u posljednjih osam godina.