Klub kulture (17.09.2016): O glumačkoj umetnosti na svečanoj dodeli Nagrade
Luana Pleşea, 18.09.2016, 18:53
,,Nisam dobar za ovaj svet’’ bila je tema XIX izdanja svečane dodele Nagrade HOP mladim glumcima, koju je organizovao UNITER početkom septembra u Kostineštiu, mestu gde je nastao ovaj događaj. Kao što je izjavio glumac i profesor Mikloš Bač, sadašnji umetnički direktor svečanog dodeljivanja nagrade, namera je bila od samog početka da se govori o glumačkoj umetnosti. U kojoj meri su mladi glumci savladali glumačku umetnost, saznaćemo u nastavku od glumice Dorine Kiriak, koja je bila član žirija i dodeljila nagrade: ,,Konstatovala sam, u predstavama u kojima igram u pozorištima da nedostaje priprema za scenu. I ne mislim ovde na njihove sposbnosti za ovu profesiju, koja postoji, ili čak su različite u odnosu na one koje smo mi imali kad smo završili ’94-’95. Ono što nedostaje je nešto što se odnosi na stav prema profesiji. I za ovo, po mom mišljenju je kriva škola. Mislim da se radi o sindromu jer kod veoma dobrih glumaca vidim nešto što se ne može smatrati nesigurnošću, već neznanjem kada je reč o profesiji. Nešto nije u redu u načinu na koji im se predaje gluma. U prvom redu zbog toga što u školi imate mnogo više studenata u odnosu na profesore. Ne postoji vreme za sve njih. Usvojen je sistem Bolonja, koji mislim da nije prikladan za Rumuniju u ovom trenutku jer mi nemamo za to dovoljan broj profesora. Potrebni su spremni profesori’’.
Dobitnici nagrade HOP 2016, smatraju da vladati glumačkom umetnošću znači nikada ne biti zadovoljan sa onim što si uradio, da želiš da budeš bolji, da koristiš sopstvenu imaginaciju. Aleksandru Vojku je završio glumu 2015. godine i osvojio je Veliku nagradu i Nagradu ,,1 od 10 za Film na TIFF-u: ,,Mehanizam koji ja koristim jeste da bez obzira šta igram počinjem od nule, kao da nisam nikada više igrao. Pokušavam uvek nove stvari, čak i kada sam neke od njih več izveo, želim da u tom trenutku dam nešto novo. Mislim da to zavisi od igre i igranja i od ljubavi sa kojom igram’’.
Alina Rotaru je završila glumu 2012. i dobila je Nagradu za najbolju glumicu: ,, Ideju o igri otkrila sam na poslednjoj godini studija. I razmišljala sam da ako se budem igrala na sceni, bez obzira koju ulogu igram, imam šansu da imam veći uspeh. Za mene glumačka umetnost podrazumeva da gledalac razume ulogu koju ja interpretiram. Veći doprinos od šarma i talenta ima tvoj pristup ulozi’’.
Reći istinu na sceni… To je bio glavni kriterijum Dorine Kiriak: ,,Vraćam se uvek Grotowskom koji kaže: ,,bez obzira na žanr, bez obzira na epohu, glumac sa scene treba da kaže istinu’’. To je jedini kriterijum: da glumac sa scene govori istinu, bez obzira o kom se pozorišnom žanru radi. Pored toga možemo da govorimo o drugim kriterijumima na osnovu kojih ocenjujemo snagu, bez obzira na ,,urođene’’ ili stečene sposobnosti. Ali sve to koristi za prenošenje istine. Da, neki su spektakularni, drugi su dublji…Ove godine, žiri je imao pred sobom mlade glumce koji su nas ubedili da mogu da izvode razne uloge…Oni su pobedili ove godine’’.
Tokom razgovora o mladim glumcima, glumica Dorina Kirijak je govorila o velikom broju studenata u odnosu na broj profesora. Glumac i profesor Mikloš Bač, umetnički direktor ovogodišnjeg izdanja Nagrada HOP kaže da postoji više rešenja: ,,Mislim da je došlo vreme da se među školama započnu ozbiljni razgovori: kako vidim visoko umetničko obrazovanje u Rumuniji? Šta podrazumeva ovaj veliki broj na umetničkim fakultetima? I ne treba da budemo protiv velikog broja. Mislim da se mogu pronaći kompromisna rešenja. Dobro je da postoji veliki broj mesta, ali to ne znači da svi koji upišu treba i da dođu do glumačke diplome koja će im obezbediti mesto u pozorištu. Mislim da treba da to bude specijalizacija jedne etape. Moglo bi se nači bezbrojne varijante i bezbrojni pravci, od psihodrame ili psihopedagogije do predavanja u srednjim školama… Mogli bismo da obezbedimo mladima radna mesta. Naravno da svi žele da stignu na scenu, to je san svakoga od nas. Ali ja verujem pozorišnom čoveku, čoveku koji voli pozorište i shvata da ga može služiti ne samo kao glumac. To več zavisi od strategije univerziteta. Kakve strategije izrade da bi obezbedili budućnost mladih… Da ne govorimo samo o velikom broju, sa velikim nerealnim očekivanjima. Jer je nemoguće da društvo može da odjednom poprima 200-300. absolvenata glume u jednoj godini’’.
