Međunarodni pozorišni festival Novog Pozorišta – ,,MicROmania’’

Novo pozorište je pozorište koje daje dinamiku ove umetnosti, kaže Klaudiju Groza, govoreći o značaju novog pozorišta za rumunsko pozorište poslednih godina: ,,Pod novinom ne podrazumevamo samo nove postavljene komade, već podrazumevamo opredeljenje za nove tekstove i njihovo postavljanje koji daju dodatnu vrednost rumunskom pozorištu. S obzirom da potiću iz sociološke zone interpretiranja umetnosti, imam teoriju po kojoj svaka epoha ima svoju formulu obraćanja publici posredstvom umetnosti. Kako je u jednom trenutku pozorište bilo deklamativno, kao što je pre 2000. godina bila tragedija… U Rumuniji imamo jednu vrstu sinkretičnog pozorišta, koje kombinuje vizuelno sa tekstom gde vizueleno često dominira. Ovde, u ovom trenutku, pokretač koji doprinosi da pozorište ide napred jeste društvena tematika, dokumentarno pozorište, pozorište koje je usidreno u stvarnosti. Zahavaljujući ovim istraživanjima pozorište ide napred. Ono što me je najviše obradovalo jeste činjenica da je u Aradu formirana publika koja je veoma odana Festivalu Novog Pozorišta, publika koja je odrasla zajedno sa festivalom i koja je uvek dala festivalu iskren fidbek. To je publika koja je u datom trenutku počela da traži određene stvari. Sugerisali su mi određene predstave koje su hteli da gledaju, određeni reditelji, i za sve ove godine pokušao sam da sve to imam u vidu. Bio je to veoma lep gest jer se radi o publici koja je bila pristalica onoga što smo mi pokušali da kreiramo ovde’’.

Luana Pleşea, 12.05.2017, 14:03

U organizaciji Klasičnog pozorišta u Aradu ,,Joan Slavić’’ iz Arada, na petom izdanju Međunarodnog pozorišnog festivala Novog Pozorišta – ,,MicROmania’’,, govori se o maloj Rumuniji, Rumuniji svakodnevice, Rumuniji naših života i o našim ličnim/kolektivnim zlobama sa kojima se suočavamo u svakodnevnom životu, kaže kurator festivala, kritičar Klaudiju Groza. ,,MicROmania’’ je glavni fokus festivala koji se održava u periodu 6-14 maj.

Novo pozorište je pozorište koje daje dinamiku ove umetnosti, kaže Klaudiju Groza, govoreći o značaju novog pozorišta za rumunsko pozorište poslednih godina: ,,Pod novinom ne podrazumevamo samo nove postavljene komade, već podrazumevamo opredeljenje za nove tekstove i njihovo postavljanje koji daju dodatnu vrednost rumunskom pozorištu. S obzirom da potiću iz sociološke zone interpretiranja umetnosti, imam teoriju po kojoj svaka epoha ima svoju formulu obraćanja publici posredstvom umetnosti. Kako je u jednom trenutku pozorište bilo deklamativno, kao što je pre 2000. godina bila tragedija… U Rumuniji imamo jednu vrstu sinkretičnog pozorišta, koje kombinuje vizuelno sa tekstom gde vizueleno često dominira. Ovde, u ovom trenutku, pokretač koji doprinosi da pozorište ide napred jeste društvena tematika, dokumentarno pozorište, pozorište koje je usidreno u stvarnosti. Zahavaljujući ovim istraživanjima pozorište ide napred. Ono što me je najviše obradovalo jeste činjenica da je u Aradu formirana publika koja je veoma odana Festivalu Novog Pozorišta, publika koja je odrasla zajedno sa festivalom i koja je uvek dala festivalu iskren fidbek. To je publika koja je u datom trenutku počela da traži određene stvari. Sugerisali su mi određene predstave koje su hteli da gledaju, određeni reditelji, i za sve ove godine pokušao sam da sve to imam u vidu. Bio je to veoma lep gest jer se radi o publici koja je bila pristalica onoga što smo mi pokušali da kreiramo ovde’’.

Jedna od gostujućih predstava u Aradu bio je Eksiperijev ,,Mali princ’’, koji je postavio Aleksandru Dabiža u Pozorištu komedije u Bukureštu. Ulogu Malog Princa igra poznata glumica Dorina Kiriak. Za Dorinu Kiriak novo pozorište znači lično izražavanje, znači kazati obavezno istinu na sceni. Za nju novina u predstavama Aleksandra Dabiže je stav: ,,On nije predložio sebi da razbije kliše, predložio je sebi da kaže iskreno i pošteno priču o Malom Princu i želeo je da se ova priča obrati deci direktno, bez uvrede njihove inteligencije. Nije se obratio osobama koje su ispod našeg nivoa shvatanja, već se obraćao bićima sa potencijalom, inteligentnim bićima, koja se nalaze u drugom stadijumu njihovog razvoja na planeti. Znači on je izabrao pošten govor. Sigurno da je sliku duplirao sa svim što je kreirao Mirča Kantor, koga je slučajno izabrao. To je bila prva saradnja Mirče Kantora sa jednim pozorištem. Izašlo je nešto što je za nas predstavilo susret sa magičnim, i nadam se da se to publika oseća’’.

Jedna od selektovanih predstava za festival bila je predstava ,, Četri kratkih političkih komada o neprijateljima’’, novi tekst koji je Sekelji Čaba, autor mađarskog jezika, napisao specijalno za glumce Kompanije ,,Liviu Rebreanu’’ Nacionalnog pozorišta iz Trgu Mureša. Ocenjen kao jedan od najprisutnijih maldih dramaturga u poslednjih pet godina on je napisao četri priče o vlastima, suživotu, strahu, istini i laži. Teme koje su veoma aktualne. Za Čabu Čugulitua, jednog od glumaca koji su distribuirani u ovom komadu, novo pozorište znači upravo ova aktuelnost tema, u kojoj je na neki način pronašao sebe. Radi se o diskriminaciji onog drugog: ,,Ja imam i takvo lice… Malo sam slobodniji. Mnogi od mladih kolega koji su došli u pozorište pogledali su me u smislu ,,ko je i ovaj?’’, kako da započnemo razgovor sa njim?, da li je strog?’’. Ne. Ja volim da se družim. Imam porodicu, imam dvoje dece. Istina je, na početku mi je bilo teško i da idem po njih u zabavište jer su roditelji gledali u mene, ili plašio sam se da deca ne počnu da plaću kad me vide. Dok sam studirao u Bukureštu, zvali su me Mađarem. U Mierkurea Čuk, gde sam igrao jedno sedam godina bio sam Rumun. Moj otac je iz Arđeša a majka iz Georgenija, ja sam pola, pola. Govorim oba jezika, igram i sa jednom i sa drugom grupom…U trenutku kada me ljudi upoznaju, upoznaće i moju dušu. I mnogi kažu da je dobra’’.

Klaudiju Groza kaže da je ove godine pozvano šest predstava koje se igraju pod okriljem MicRomania. ,,Životne priče, parodije, tužne priče, uzbudljive priče, ali i parabole o našoj svakodnevici’’. Kao što je bio i slučaj predstave ,,Četri politička komada o neprijateljima’’: ,,Veoma je interesantno kako predstava koja je postavljena novembra meseca prošle godine i koja je odigrana 9. maja savršeno govori o političkoj i društvenoj situaciji u Rumuniji. Iako je predstava postavljena pre pokreta od proleća, pune političkih skandala koji su počeli 2017. Rumuniji, 9. maja je predstava delovala kao da je bila postavljena za ovaj povod. Govorila je o netoleranciji, homofobiji, političkom licemerju, o prevarama od strane onih koji su na vlasti. Izgledala je kao predstava-reportaža. Ova Mala Rumunija koju smo pokušali da predstavimo posredstvom predstava na festivalu, dokazuje da se stavrnost počinje formirati posredstvom umetnosti, fikcije, po modelu estetskih pogleda’’.