Vesti dana (02.03.2017)
Najveći prioritet Vlade u Bukureštu je privlaćenje evropskih fondova u visini od 5,2 milijarde evra, saopštila je ministarka za regionalni razvoj i potpredsednik Vlade, Sevil Šajdeh. Rumunija je izgubila 3,5 milijardi evra iz evropskih fondova koje bi mogla da privuće u periodu 2007-2013, a od sredstava koja su dodeljena za 2014-2020 — period kada ima na raspolaganju skoro 30 milijardi evra — Bukurešt je uspeo da privuče oko 1%. Na evropskom nivou stopa apsorpcije dostiže skoro 3% za period 2014 –2020.
Florentin Căpitănescu, 02.03.2017, 20:15
Najveći prioritet Vlade u Bukureštu je privlaćenje evropskih fondova u visini od 5,2 milijarde evra, saopštila je ministarka za regionalni razvoj i potpredsednik Vlade, Sevil Šajdeh. Rumunija je izgubila 3,5 milijardi evra iz evropskih fondova koje bi mogla da privuće u periodu 2007-2013, a od sredstava koja su dodeljena za 2014-2020 — period kada ima na raspolaganju skoro 30 milijardi evra — Bukurešt je uspeo da privuče oko 1%. Na evropskom nivou stopa apsorpcije dostiže skoro 3% za period 2014 –2020.
Rumunski ministar za Evropske fondove, Rovana Plumb, izjavila je u četrvrtak u Varšavi da koheziona politika posle 2020 treba da ostane glavni stub invetsicija. Plumb je još dodala da će jaka i efikasna koheziona politika voditi do inteligentnog, trajnog i povoljnog porasta za koheziju svih evropskih regiona. Izjave su date na zasedanju ministara koji su u državama Višegradske grupe (Poljska, Češka, Mađarska, Slovačka) i Bugarskoj, Hrvatskoj, Rumuniji i Sloveniji nadležni za kohezionu politiku. Ovim povodom predstavnici svih osam država potpisali su zajedničku deklaraciju o opštim orijentacijama kohezione politike za evropski budžet u narednom periodu. Na sastanku u Varšavi učestvovao je i evropski komesar za regionalnu politiku Korina Krecu.
Rumunski ministar za mala i srednja preduzeća, Aleksandru Petresku saopštio je u četvrtak da će nacrt Zakona o prevencji biti stavljen na javnu raspravu sledeće nedelje. On je izjavio da se nacrt zakona zasniva na dva osnovna principa: efikasno informisanje ekonomskih agenata, uključivši i jedinstveni portal, i izbegavanje kažnjavanja kompanija za kršenje odrđenih zakonskih propisa, paralelno sa uklanjanjem otkrivenih problema. Ovaj zakon se ne odnosi na rad na crnom i krivična dela koja utiču na zdravlje i bezbednost stanovništva kao što je prodaja pokvarenih prehrambenih proizvoda, precizirao je ministar Petresku.
Rumunska ministarka za evropska pitanja, Ana Birčal je izjavila u četvrtak da Bukurešt ne podržava ideju o Evropi sa više brzina, koja rizikuje da akcentuje ekonomske i društvene podele među državama članicama. Birčal je još dodala da Rumunija pledira za reformu evropskih institucija, što se ne može učiniti žrtvujući evopsko jedinstvo. Prethodno, predsednik Klaus Johanis je izjavio da Rumunija ne želi Uniju sa više brzina jer bi takva preraspodela mogla da vodi do dezintegracije evropskog projekta. Zvaničnici u Bukureštu su dali ove izjave nakon što je predsednik Evropske komisije, Žan Klod Junker predstavio Belu knjigu o budućnosti EU. Dokument predstavlja pet mogućih scenarija.
Ombudsman Rumunije će po službenoj dužnosti pokrenuti zakonske demarše u slučaju dvoje rumunske dece koju su preuzeli iz kruga porodice finski organi i smestili u različite domove. Prema saopštenju Ombudsmana majka koja je rumunski državljanin, lekar po struci nastanila se u ovoj zemlji pre više godina. Nakon razvoda od supruga koji je finski državljanin i koji ju je prijavio nadležnim organima ona je nameravala da se vrati u Rumuniju zbog čega su nadležni organi preuzeli decu. Majka se obratila već Ambasadi Finske u Rumuniji i Komisiji za dijasporu Poslaničkog doma. Sa druge strane, MIP u Bukureštu je posredstvom Ambasade u Helsinkiju uputi zahtev za repatrijaciju dece da bi živela sa babom i dedom u Rumuniji.
Evropski parlament je usvojio rezoluciju kojom traži od Evropske komisije da ponovo uvede obaveznost viza za američke državljane koji putuju u komunitarnim državama s obzirom da su SAD zadržale obaveznost viza za nekoliko država među koje se ubraja i Rumunija. Rezolucija, koju je pripremila Komisija za građanske slobode Evropskog parlamenta, predviđa da Evropski parlament ima rok od dva meseca da primenjuje predviđene mere. Shodno zakonima EU u slučaju da takozvani princip reciprociteta nije ispoštovan, Evropska komisija treba da usvoji ,,delegirani akt na osnovu kojeg će se na 12 meseci supendovati bezvizni režim. Trenutno, državljanima Rumunije, Bugarske, Hrvatske, Kipra i Poljske još uvek su potrebne vize za putovanje u SAD.
