Urbana pčelinja patrola (02.10.2024)
Betonski zidovi i negovano drveće svake sezone, ponekad su dom pčelama u Bukureštu
Dragana Diamandi и Roxana Vasile, 02.10.2024, 14:15
Betonski zidovi i negovano drveće svake sezone, ponekad su dom pčelama u Bukureštu. Desetine hiljada pčela nalaze sklonište u ventilacionim otvorima, na tavanima kuća, uključujući i objekte baštine, u bolnicama, ambasadama, ministarstvima, parkovima ili grobljima.
Operateri hitne službe za pomoć gradjanima svake nedelje primaju pozive od gradjana koji žele da se otarase ovih insekata. Zato je osnovana Urbana pčelinja patrola, grupa pčelara volontera koji štite ljude od pčela i pčele od ljudi. U suštini, Pčelinja patrola je interfejs između građana i pčelara koji su spremni da intervenišu i izvuku rojeve pčela koje se nastanjuju na neprikladnim mestima u gradu, kako objašnjava osnivač patrole Marijan Patrašku:
„Svaka situacija je, čak i ako one izgledaju identične, posebna. Po pravilu umeju da se skuće na maloj visini, ali i na visokoj. Pozvani smo u Hram spasa naroda, gde se nalaze tri prstena koja krase objekat na visini od 50 metara, a radnici su primetili najmanje tri pčelinje zajednice. Samo smo došli i potvrdili njihovo prisustvo. Nismo mogli da razbijemo zidove i pustili smo ih da tamo žive jer smo pčelari, radimo sa pčelama i ne ubijamo ih. Bili smo impresionirani, jer smo videli roj pčela na visini od 50m. Sigurno ne mogu da naškode.
Takođe, u zgradi Parlamenta ima mnogo porodica pčela, neumorno rade, više rojeva odlazi, uzimaju ih naše kolege. Na zgradi u Bulevaru pobede, centralno saće je bilo visoko 1,80 m, sto znaci da je tu bilo najmanje 5 godina. Nikome nisu smetale. U napuštenoj kući u Plumbuiti, pronašli smo najmanje 20 saća. Nedaleko od Bukurešta, u razbijenom prozoru, pronašli smo oko 100 kg meda u saću. Na žalost te vrednosti nisu iskorišćene!“
Možda izgleda paradoksalno, ali pčele žive srećnije u Bukureštu i ne smeta im zagadjenje od gustog saobraćaja, jer imaju čistiju hranu od pčela na selu. To je zato što urbane zelene površine, koliko ih ima, nisu zatrovane pesticidima ili herbicidima. „Urbano okruženje postalo je veoma prijateljsko za porodice pčela. Ovde stalno nalaze izvor hrane, nektara, stalno imaju cveće u parkovima, na trgovima, u svim cvetnim aranžmanima koji se stalno menjaju i zalivaju od proleća do kasne jeseni“, objašnjava Marijan Patrašku :
„U velikim gradovima pčele se odlično snalaze, zar ne?, nadležni stalno obezbeđuju bujno zelenilo, menja se cveće, zaliva se, čak i ako nema padavina. Svaki put kada smo pozvani na intervencije kažemo da je urbana sredina postala raj za pčele, u poređenju sa seoskom, gde je cveće izuzetno ograničeno, izloženo prekomernom korovu, zatim suša, klimatske promene – sve je to doprinelo lošim uslovima u ruralnoj sredini, a urbano je alternativa.“
Urbana pčelinja patrola preko svog osnivača apeluje na građane Bukurešta da ne pokušavaju sami da oteraju pčele, već da zatraže pomoć:
„Moraju da obaveste nadležne. Već 6 godina smo aktivni u Bukureštu, okrugu Ilfov i šire. Imamo stranicu na internetu gde smo pokušavali da pokažemo ljudima da je to nešto normalno. Pčele mogu biti naši prijatelji i mi se moramo ponašati prijateljski prema njima. Bez njih nema života. Pa jednostavno – obavestite nadležne, pčelare ili direktno hitnu službu 112 oni će nas pozvati, a mi znamo šta treba da radimo. Tokom perioda rojenja, u proseku dnevno imamo 30-40 intervencija, a tokom špica samo u Bukureštu i okrugu Ilfov primimo oko 100 poziva. Za nas je prevashodno bitno da ne ugrozimo živote građana ili pčelara koji intervenišu… Pčele se mogu preneti na druga mesta. Nemamo saznanja da su one negde pravile probleme. Problemi su najstali tamo gde ljudi nisi ispravno postupili ”.
Med koji proizvode pčele u prestonici mogao bi da postane brend grada. Marijan Patrašku:
„Čak je i Herodot rekao da se u ovo područje, iza Dunava ne može ući zbog rojeva pčela. Ne zaboravimo da se stotinama godina danak davao u medu, vosku i drugim proizvodima. Tri od pet kuća imale su košnice u bašti. Međutim, u poslednjih 30 godina došlo je do pojačanog straha od pčela, koji je, po našem mišljenju, neopravdan, i, ponavljam, moramo se ponašati normalno, jer su one deo našeg života i moramo naučiti da živimo sa njima.ʺ
Klijent Urbane pčelinje patrole probao je „divlji“ med iz Bukurešta i kaže da je, osim sto je svetlije boje od one koju svi znamo , veoma, veoma ukusan!
